Evropske zemlje se već duže vreme suočavaju sa starenjem stanovništva i padom nataliteta, a kako bi podstakle žene da imaju više dece, smišljaju različite strategije i podsticaje.
Demografska slika ni u Srbiji nije na zavidnom nivou, a poput brojnih drugih zemalja, u pokušaju da se poveća natalitet, prošle godine na snagu je stupio i novi paket mera za podsticaj rađanja, prenosi Euronews Srbija.
Prosečna stopa fertiliteta u EU, od 1,50 živorođenih po ženi 2020. godine, što je daleko ispod nivoa od oko 2,1 koji bi obezbedio stabilnu populaciju u odsustvu migracije.
Među najvećim preprekama roditeljstvu su rastući troškovi života, troškovi brige o deci i nemogućnost kupovine sopstvenog doma, pokazalo je istraživanje, koje je naručila kompanija za beneficije za plodnost sa sedištem u Berlinu Ejpril.
Ovo istraživanje, koje je sprovedeno među 2.000 odraslih Britanaca starosti od 18 do 35 godina, pokazalo je da je novac najveća briga koja sprečava mlade u Velikoj Britaniji da zasnuju porodicu, a čak 59 odsto ispitanika navelo je finansijske brige kao razlog broj jedan zašto bi razmišljali o odlaganju ili odluci da nemaju decu.
U pokušaju da podstaknu žene da imaju više dece, evropske zemlje primenjuju različite strategije, a jedna od najčešćih je da se porodicama da „bonus za bebu“ – novčana sredstava za svako dete koje imaju, piše Euronews.
Najčešća pomoć u novcu
Među evropskim državama, Finska je poznata po tome što je među najizdašnijim. Između 2012. i 2022. godine, jedna od najmanjih opština u zemlji, Lestijarvi, postala je poznata po dodeli 10.000 evra za svako novorođenče u očajničkom pozivu da se ojača natalitet u gradu. Vršilac dužnosti gradonačelnika Marku Vehkaoja rekao je za Euronews Next da je šema okončana prošle godine jer su se mnoge porodice koje su primile finansijsku pomoć, preselile na drugo mesto.
Velika Britanija je među onim državama koja nudi razne pogodnosti za podsticanje parova da imaju decu. Dečji dodaci, na primer, za prvo dete iznose 21,80 funti (24,87 evra) nedeljno, dok za drugo i svu ostalu decu iznose 14,45 funti (16,48 evra) na nedeljnom nivou.
Građani takođe mogu tražiti pomoć za porodiljsko osiguranje za siguran početak, jednokratnu isplatu od 500 funti (571 evra) za pomoć oko troškova rađanja deteta. Roditelji ili staratelji takođe mogu da traže poreske olakšice i univerzalni kredit, što im omogućava da povrate do 85 odsto troškova brige o deci.
U Grčkoj, svaka majka koja se porodi i koja legalno i stalno boravi u zemlji dobija bonus od 2.000 evra. U Italiji roditelji mogu zatražiti naknadu za porođaj do 192 evra po detetu mesečno, u zavisnosti od prihoda njihovog domaćinstva.
U Španiji, nacrt zakona o budžetu za 2023. će, između ostalih mera, uključiti i mesečnu naknadu od 100 evra za majke sa decom mlađom od tri godine.
Francuska je takođe poznata po raskošnoj potrošnji na porodičnu politiku, sa oko četiri procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) namenjenih beneficijama kao što su plaćeno roditeljsko odsustvo, porodični dodatak i subvencionisana nega dece. Zemlja nudi nekoliko vrsta podrške. U zavisnosti od svojih prihoda, domaćinstva sa troje dece mogu dobiti do 594 evra mesečno porodičnog dodatka. Oni takođe dobijaju novčanu pomoć za plaćanje brige o deci. Suma, na osnovu godišnje bruto zarade roditelja ili samohranih majki, može ići do 647 evra mesečno. Francuska je i šampion Evrope po plodnosti, sa 1,83 rođenja po ženi.
Mađarski premijer Viktor Orban smatra klinike za neplodnost „od nacionalnog strateškog značaja“, pa mladi bračni parovi u Mađarskoj mogu da traže od banke zajam do 10 miliona forinti (oko 30.000 evra).
Takođe mogu da prestanu da plaćaju bilo kakvu kamatu ako imaju dete u roku od pet godina ili da im se kredit u potpunosti otpiše ako imaju najmanje troje dece. Žene koje imaju četvoro dece trajno su oslobođene plaćanja poreza na dohodak.
Kakva je situacija u Srbiji
Niske stope rađanja problem su i koji ozbiljno pogađa Srbiju, pa su mere za povećanje nataliteta tema koja je godinama u fokusu. U 2020. godini osnovano je i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a od prošle godine na snazi je novi paket mera za podsticaj rađanja.
Prema ovom paketu mera, uvećane su postojeće jednokratne pomoći za rođenje deteta, pa tako za prvo dete isplaćuje se 300.000, dok se 100.000 dinara izdvaja za drugo i treće dete.
Uz to se za drugo dete isplaćuje i roditeljski dodatak u visini od 240.000 dinara u 24 jednake mesečne rate po 10.000 dinara. Isti dodatak za treće dete iznosi 1.440.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 12.000 dinara.
Za rođenje četvrtog deteta roditeljski dodatak iznosi 2.160.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 18.000 dinara.
Prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom roditeljima se isplaćuje paušal za nabavku opreme za dete u iznosu od 5.000 dinara za rođenje prva četiri deteta.
Od prošle godine država daje bespovratnu pomoć majkama koje prvi put stiču stan na teritoriji Srbije prilikom izgradnje ili učešća u kupovini kuće ili stana po osnovu rođenja deteta. Maksimalni iznos sredstava koji se može odobriti za ove namene je 20.000 evra.
