Udruženju lekara Ujedinjeni protiv kovida (UPK) i Sindikatu lekara i farmaceuta Srbije (SLF) predlog da ne čekaju „sud istorije“ nego da poteraju javnog tužioca — da se „umeša u svoj posao“.- „Udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida (UPK) i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLF) su čitave dve godine pokušavali da se izbore za ideju da maloletna deca preminulih lekara dobiju stipendije do kraja redovnog školovanja, iz fondova bogate Lekarske komore.
- Mnogobrojni apeli, peticija koju je potpisalo preko 6.500 građana i 1.600 lekara ostala je bez odgovora. Svi su ostali nemi i gluvi pred tim zahtevima. I Lekarska komora i Ministarstvo zdravlja i Vlada i predsednik Republike. I ne samo to, od nacionalnih heroja sa početka epidemije“ lekari su postali „tema koja se izbegava“.
- Sad znamo da su ubili 147 lekara, a nikako nam ne javljaju koliko su pobili (hiljada?) pacijenata
Piše: prof. dr Dragoljub Petrović, lingvista i slavista
Kad je Broz najavio da će fašističku okupaciju Srbije zameniti malignijom komunističkom, on je inteligenciju koja je „svirala u njegovu tikvu“ označio kao „poštenu“, tj. glupu, a za one intelektualce koji su shvatali da je komunizam veće zlo od fašizma on je rusku reč inteligent (sa značenjem ‘intelektualac’) preveo u „srpsku psovku“. Po njegovom obrascu, kad sam se prvi put glasnuo o kovidu, ja sam „skovao“ reč kovident – da označim one koji su kovid nametnuli i vrlo ga uspešno širili.
I pogrešio sam: brzo je „kresnula“ mnogo bolja reč — kovidioti. A za njom i još jedna, istinitija: konvidioti. Pominjem ove pojedinosti kao reakciju na tekst koji se „zavrteo“ na Internetu podsećajući na „147 preminulih lekara i zdravstvenih radnika od Kovida“, ali i na neke druge pojedinosti koje su s tom nesrećom povezane. Pominjem neke izrazitije.
„Udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida (UPK) i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLF) su čitave dve godine pokušavali da se izbore za ideju da maloletna deca preminulih lekara dobiju stipendije do kraja redovnog školovanja, iz fondova bogate Lekarske komore.
Mnogobrojni apeli, peticija koju je potpisalo preko 6.500 građana i 1.600 lekara ostala je bez odgovora. Svi su ostali nemi i gluvi pred tim zahtevima. I Lekarska komora i Ministarstvo zdravlja i Vlada i predsednik Republike. I ne samo to, od nacionalnih heroja sa početka epidemije“ lekari su postali „tema koja se izbegava“.
„Da se nijedno ime ne zaboravi, da nijedna žrtva ne bude uzaludna, a da oni koji su odgovorni za najveći broj preminulih zdravstvenih radnika u Evropi, verovatno i u svetu budu kažnjeni“.
„Da se porodicama zdravstvenih radnika koji su tokom pandemije umrli na radnom mestu dodele nacionalne penzije, kao i da se obolevanje zdravstvenih radnika od KOVID-19 klasifikuje kao profesionalna bolest, kao što je odmah urađeno u nekim zemljama Evrope“.
„Jedan od zahteva je bio i formiranje radnog tela pri Ministarstvu zdravlja, koje bi se bavilo utvrđivanjem uzroka velike smrtnosti među lekarima i zdravstvenim radnicima i smenu ministra zdravlja“.
Svi „zahtevi Sindikata lekara i farmaceuta su predati Vladi i nikada nijedan nije ispunjen“.
Lekari su sve to, na kraju dokumenta koji se pred nama nalazi, označili kao „bruku i sramotu jedne države i društva“ dodajući da „sve ostaje zapisano i dokumentovano, za sud istorije i budućih generacija“.
Overavajući njihove reči sopstvenim iskustvom, potpisnik ovih redova svemu tome može dodati i pokoju opservaciju više, ali neka za ovu priliku budu dovoljne dve.
Prva: mene su lekari, stara i bolesna, dvaput „oteli“ od kovida. I prvi put to su učinili za pet dana, na mom domaćem krevetu (prema protokolu po kome su, tamo negde u svetu, na isti način, neki drugi lekari lečili hiljade pacijenata i nijedan im nije dolazio ni do bolnice, a kamoli do respiratora). A u isto to vreme moga mladog prijatelja neki su kovidioti u bolnici ubijali pet nedelja: izbušili mu plućnu maramicu, razorili mu pluća pa mu posle izbušili i dijafragmu i, na kraju, umirali ga – deset dana!
Druga je tragična i ne zna se ko je za nju odgovoran: ministar zdravlja „otvorio“ je poseban telefon za cinkarenje lekara koji su svoje pacijente lečili kao i „oni drugde po svetu“, naša vlast gradila „kovid-bolnice“, a nije nabavljala lekove da spasavaju i pacijente i lekare. I sad znamo da su ubili 147 lekara, a nikako nam ne javljaju koliko su pobili (hiljada?) pacijenata. I po kojim su to protokolima oni ubijali pacijente?
Naši lekari vele da su njihove kolege umirale za jednu sramotnu državu dodajući da „sve ostaje zapisano i dokumentovano, za sud istorije i budućih generacija“, ali bi bilo mnogo bolje da su pozvali javnog tužioca da ne čeka „sud istorije“ nego da se raspita kod „Kriznog štaba“ po kojim je protokolima postreljano toliko naroda i toliko lekara, da pita Anu Brnabić šta je imala na umu kad se u Orašcu pohvalila da je „Srbija država koja je zahvaljujući sopstvenim snagama, znanju i naporima postala jedna od najbolje organizovanih na planeti kada je reč o vakcinaciji i borbi protiv kovida 19“?
Ili ministra Zlatibora Lončara ko je potpisao protokole po kojima je pobijeno toliko i lekara i pacijenata? Ili Predsednika Srbije A. Vučića je li Predraga Kona odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena za iste one zasluge za koje ga Svetska zdravstvena organizacija (SZO/WHO) svake godine „odlikuje“ sa po 190.000 dolara?
Za takve zločine državni javni tužilac (ako takav postoji u srpskom pravosudnom sistemu) morao bi se zainteresovati — „po službenoj dužnosti“.
A koju pojedinost više — nudim na linku koji prilažem.
Ne ubija kovid — ubijaju kovidenti. — https://naukaikultura.com/ne-ubija-kovid-ubijaju-kovidenti/ ; https://izmedjusnaijave.rs/ne-ubija-kovid-ubijaju-kovidenti/ (27/09/2021) ; https://borbazaistinu.rs/ne-ubija-kovid-ubijaju-kovidenti/ ; https://vaseljenska.net/2021/09/27/ne-ubija-kovid-ubijaju-kovidenti/ ; http://sloven.org.rs/srb/?p=22175 ; http://srbinaokup.info/?p=120264 (29.9.2021) ; https://www.logicno.com/hrana-zdravlje/ne-ubija-kovid-ubijaju-kovidenti.html ; Dragolюb Petrovič: Ubivaet ne kovid, a „ borcЫ“ s nim. — sloven.org.rs/rus?p=6393
