Čuli smo ovih dana mnogo izjava o tome, kako u Srbiji, tako i u svetu, da treba uvesti kovid propusnice, tačnije, da se bez njih ne može prisustvovati niti jednoj većoj manifestaciji, pa se ne bi moglo, u izostanku propusnica, ući ni u jednu instituciju. Možda je ovo adekvatna mera s obzirom na to u kakvom je zamahu pandemija, ali ona ne može biti uvedena, jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, kako kažu ljudi koji se u te stvari razumeju bolje od mene.
Elem, možda bi bilo korisnije uvesti, ako ćemo već da se igramo, jednu vrstu propusnica koja bi se jednako ticala demokratije koliko i kovid propusnica, a u pitanju je, nazovimo je, „KiM propusnica“. Ovo nema veze sa događajima na Jarinju i Brnjaku kojima smo svedoci već neko vreme, ali bi i te kako imalo veze sa Ustavom Srbije, kao i Rezolucijom 1244. Naime, onaj ko priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, a živi u Srbiji, ne bi dobio „KiM propusnicu“, pa bi mu bio zabranjen ulazak u sve institucije počevši od pozorišta, pa do manifestacija bez obzira na broj okupljenih. Eventualno, bez „KiM propusnice“, postojala bi mogućnost da se uz test državljanstva gostuje, sa ograničenjem na najviše 5 osoba, na televizijama bez nacionalne frekvencije i u rijaliti programima.
Možda ova ideja zvuči suludo, ali zar zvuči neopravdanije od kovid propusnica? Zar je preče nešto što nije po Ustavu od onoga što jeste?
Dakle, ovaj tekst nije pro ili antivakserski, niti ima ikakve veze sa koronom, ali jeste tekst sa osnovnom idejom da smo valjda mi ovde svi Srbi, ali ko je Srbin i ne tiču ga se Kosovo i Metohija, taj nije ništa. I opet, setimo se koliko je Srba stradalo na Kosovu i Metohiji i koliko tamo imamo onoga što nas čini narodom i što našu istoriju čini tako velikom. Ako to sve izgubimo, šta ćemo (do)biti?
Neću pričati o tome koliko je na Kosovu i Metohiji dnevno onih kojima je prećeno, onih koji su silovani, nabijani na flaše, onih čija su deca tokom ovih godina silovana ili stoka poklana (nekad zajedno sa vlasnikom). Koliko je samo crkava i manastira zatrveno, koliko je kuća zaraslo ili zapaljeno, koliko je srpskih vrisaka odatle uzletelo na nebesa na koja se nakon vriska ispeše i oni koji su ih ispustili. Koliko je samo ljudi proterano, organa povađeno i prodato, porodica ugašeno. A koliko je onih koji su zbog strane plate, neznanja istorije, samodovoljnosti, ili jednostavno iz razloga uklapanja u savremene autošovinističke tokove rekli da je Kosovo nezavisno? Reći ću vam… Na svu onu srpsku muku na Kosovu i Metohiji – previše! I jedan bi prevršio svaku meru.
Koga Kosovo i Metohija interesuju, moj je rod! Koga ne interesuju, ne interesuje ni on mene.
autor:Milan Ružić
Браво, само нажалост многи не схватају да су сви који ћуте на муку својих сународника изгубљени и сами од себе.