KO JE KRIV ZA SISTEM VOLOVSKOG DRUŠTVA?

1
113

„Profesora J. K streljati“, viče majka sa silikonskim usnama, izvučenih ivica. „Ne, m’sm,  da ga treba obesiti, tako da mu jezik visi“, odgovara roditelj 2., otac u kariranom kratkom sakou. „Treba, misiliš da mu jezik visi do kite“, ubacuje se roditelj 3. u žutoj, kožnoj jakni, frizure Željka Joksimovića.

Autor: Saša Mladenović

Jutros je u tabloidu Blic, pored naslova „Ovako je Slaviša iskopao tunel kašikama i nestao preko krova: 18 meseci od spektakularnog bekstva iz zatvora“ osvanula još jedna priča o pretnji prosvetnih radnika, koji izgleda da se desio pre par dana, a sada je direktor presudio nastavnici.

Prosto, pukao joj je film i rekla isto ono što i babo u pesmi Zabranjenog pušenja kada je napustio i ženu i đecu i rekao da će se vratiti kada mu bude bilo ćeif.

Pretila je đacima, i rekla ono što svi misle, a niko ne kaže u sobi gde se sve snima. A to je da njima treba jedna motka, da se uvedu u red! I još dodala da ako misle da ona nema para, varaju se. Ima ona para više od njih i platiće batinaša.

Za nekog, ko razume ljudsku psihu, odraz poraza, je očigledno –  nema, a đaci se kurče jer im se može.

Da li je netačno?

A u Kuriru su napali profesora J.K. Ne, nije Jozef K., jer današnji roditelji ne znaju ko je uopšte bio to. Mislim da ni direktori škola, jer ih biraju slični njima koji za Kafku verovatno misle da je mala Kafa, ili Kafica. Možda ona poslanica iz skupštine sa silikonskim sisama pogodi jer J.K može biti samo Jelena Karleuša.

Dakle, Kurir piše: J. K. maltretira đake. Ne daje im petice. Nisu genijalni, kao njihovi roditelji.

Da Vas podsetimo:  Slučaj kragujevačkog Fijata: Odsustvo saosećanja i srama

A rekao im je verovatno zapravo onako kako jeste. Moja pretpostavka: Da su neznalice, da su idioti nevaspitani, da su nesposobni i da nisu u stanju ni dvojku da dobiju, a kamo li peticu!

A roditelji žele samo petice.

Jer njihove mame znaju da je J.K, Jelena Karleuša. A kako ne bi znale kada su im sise i usne od silikona. A tate vole takve mame.

Beše neki Nušič i neka autobiografija

Autor teksta

I čitam na portalu Danas komentare. Sada, uspešnih ljudi, nekada dobrih đaka. Onim kažu da je profesor strog, pravičan, požrtvovan, da njegovi najbolji đaci matematiku ubijaju. A onda roditelji kojima nije jasno kako to da dvadeset i sedam đaka dobije jedinice.

Pa nije im jasno jer su glupi. Da budem politički nekorektan. Jer su pokvareni. Da budem direktan. Jer svojoj deci zlo čine. Da budem iskren. Bolje je biti odličan frizer sa dvojkom iz matematike, jer direktor javnog preduzeća sa peticom sigurno postati neće. Dok oni stasaju, javna preduzeća su prošlost. Dobar frizer, ne može svako biti; u ostalom kao ni matematičar.

I da podsetim roditelje da su u naše vreme profesori isto tako, kao J.K., ne Jozef K., već Jovica Knežević dobijali isto tako imena: Mika Špic, Srba Flux; Gavra Smrt, Blaško Puška, Joca Kobac, Mile Smrt…

I da su nas, tadašnj, naši profesori časteljali: bulčama, volovima, globusima, glupanderima… Neke od najlepših priča srpske dečije književnosti nastale su na tim izrazima. I da nikome na pamet padalo nije, da se žali kući. Jer bi taj isti vo dobio batine, kao vo uhvaćen u kupusu.

Ali volovi su postali roditelji, pa i nije čudo što svojoj deci misle najgore, jer za dalje ne vide.

Da Vas podsetimo:  Rat traje dok ne počne Zadruga

Bez bridža se ne da zamisliti otmena dama

Za sistem volovskog društva kriva je postpetooktobarska elita. Pisac ovih redaka, kao đak i student,  je učestvovao u svim demonstracijama od 91’ pa mu se može da govori.

Odelenje mog oca. Neka 1955/56. godina Malograđanštini je dospeo resor prosvete u podeli vlasti.

I hteli su da naprave Real po merili igrača koji igra u kukuruz ligi, jer za drugu nije, ali misli da zaslužuje Real iz Madrida.

Uveli su demokratiju u školi, ali i razvoj nesposobnosti da učenik razvije sopstveno mišljenje jer sopstveno mišljenje se razvija samo tamo gde postoji elemtarni red: ko je profesor-ka ko đak.

Psihološko-pedagoško mrsomuđenje o dečijim pravima.

Naravno, jebavanje u zdrav mozak sa isto tako glupim kursevima koje neko finansira. Izbacivanje opcija kažnjavanja, davanje jedinica, ili ne daj bože ponavljanja.

Tako se u Prijedoru desio slučaj da je čitav prosvetni kolektiv na čelu direktorom završio završio sud.

Zbog tužbe roditelja oko dečaka sa Aspergerovim sindromom. Jer, po njemu, vrši se diskriminacija jer mu ne dozvoljavaju da pređe u sledeći razred.

Ali kako?

Postoje kriterijumi koje učenik ne može da ispuni. Nastavnik ne može da pređe preko toga jer polaže nekome račune, a najviše đacima koji su najbolji. A ako nesrećnom učeniku, da u najmanju ruku dvojku, svima mora po jednu ocenu više.

I dođosmo da su svi genijalni, a najpametniji budale koje će vrlo brzo da postanu problematični jer će da steknu otpor prema školi i nepoverenje u institucije.

A nije kriv roditelj, jer negira činjenicu da je njegovo dete takvo.

Nisu krivi ni profesori, koji ne mogu da ga puste i koje javnost osuđuje na smrt.

Da Vas podsetimo:  KAKO BI BILO "SUTRA", PRILIČNO SE VIDI IZ "DANAS"

Nekada su postojali defektolozi koji iz takvih đaka izvlačili najbolje. Imali su znanje i veštine koje su se negovale u specijalnim školama. A sada je uvedena inkluzija. Neko mrsomudalo je stvorilo sistem ljudskih prava koji ima za cilj da najgore ubaci među najboljima i da naprave prosek. Jer onim đacima, iznad proseka, nisu potrebni roditelji da bi rekli da je profesor kreten. Ti, iznad proseka, našli bi reč na svaku profesorovu reč, ma koliko ružna i ogavna bila.

Jer pravi se stvaraju u borbi sa autoritetom, a ne skrivanjem iza autoriteta. A to podrazumeva i pobedu. To podrazumeva i trpljenje ponižavanja, puzanje kroz blato, ili čekanje da se na argumentovan način dođe do pobede. Tako rade pobednici. Bilo učenici, vojnici ili sportisti.

A ovoj deci očito fale reči koje se uče iz knjige. A sa knjigama stoje nikako. A ni njihovi roditelji bolji nisu.

Pravda za Jozefa K.

1 KOMENTAR

  1. У данашњим српским школама нема понављања, нема поправних, на којима можда паднеш па идеш поново у исти разред. Данас не смеш да ђаку кажеш да је незналица и неваспитан, што је углавном тачно, треба да их пустиш кад праве глупости по школи, не смеш да викнеш на ђака, а да га повучеш за косу изнад уха—таман посла! А ако само то та бахата деца разумеју? Лектиру скидају са интернета већ препичану, не пада им на памет да нешто сами прочитају и ураде. Љуте се на професора математике, дао им је јединице! Па кад не знају и не пазе на часу. Није двно било кад је мој син био у Четвртој београдској на математичком смеру, имали су више математика, и добио је на једном писменом два са два минуса!! Ја се забезекнем, јер је био добар ученик и одем код професора (таман посла да се буним!) да питам у чему је проблем. А он ми је рекао да је то одлична оцена и да је мој син таленат за математику! Шта је требало да се уради, да се тужи професор због неозбиљности? После завршетка средње школе већина ђака од тог професора је положила пријемни на електро факултету и сви су постали одлични студенти! Тако је то било некад, а не тако давно, кад нам у школе није дунуо европски ветар, кад смо и поред „шуварица“ неговали знање, међусобно поштовање и уважавање професора. Треба вратити све назад на прави колосек који смо изгледа промашили, а за то треба времена, воље и храбрости. Времена имамо а да ли имамо храбрости?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime