Koliko su stvarno porasle plate za vreme SNS

0
157

Realne zarade u Srbiji od 2012. godine do 2021. godine povećane su za 26%, što znači da su prosečno godišnje rasle za 2,6%. Rast zarada tokom navedenog perioda bio je izrazito neravnomeran, jer su zarade između 2012. i 2017. godine realno opale za 1,8%, da bi od 2017. do 2021. ostvarile kumulativno realno povećanje za 29%, pokazuje analiza profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića koju je radio za Novu ekonomiju.

Približavanje desetogodišnjice vlasti SNS predstavlja dobar povod da se napravi presek ostvarenih rezultata u različitim oblastima, uključujući i rast zarada. Ovakve analize su naročito korisne s obzirom na to da se u javnosti od strane vlasti podaci često prezentuju selektivno, a ponekad se navode nerelevantni ili pogrešni podaci kako bi se rezultati vlasti predstavili što boljim, navodi profesor.

Realni rast prosečnih zarada u određenom periodu pokazuje koliko je povećana kupovna moć prosečne zarade, odnosno koliko je moguće kupiti više proizvoda u na primer 2021. nego u 2012. godini. S obzirom na to da zarade čini oko 50% ukupnog dohotka građana, kretanje realnih zarade predstavlja dobar pokazatelj promene životnog standarda u određenom periodu.

Rast realnih zarada bio je sličan dinamici BDP, s time što su do 2007. godine zarade rasle sporije, a nakon toga brže od rasta BDP.

Ostvareni realni rast u periodu 2012-2021. se može oceniti kao solidan rezultat, ali nikako kao najbolji u istoriji. Realne zarade u Srbiji su od 2000. do 2012. godine povećane za čak 184, 6%, što znači da su rasle prosečno 9,1% godišnje. Čak i ako se pretpostavi da je stvarni rast, zbog promena metodologije, suzbijanja sive ekonomije i dr. bio man

ji za 25% , dobija se da je prosečan godišnji realni rast i zarada izmedju 2000. i 2012. godini iznosio 7%, što je višestruko brži rast nego od 2012. do 2021. godine

Šta sve možeš sa evrom

Prosečne zarade u evrima su u periodu 2012-2021. godina povećane za oko 52%, što znači da su rasle duplo brže nego realne zarade. Znatno brži rast prosečnih zarada u evrima od rasta realnih zarada posledica je politike kursa dinara, koja podrazumeva fiksan nominalni kurs dinara prema evru, dok inflacija raste iz godine u godinu. Rast zarada u evrima je važan pokazatelj promena međunarodne cenovne konkurenosti privrede Srbije, ali nije dobar pokazatelj promene standarda građana. Rast zarada u evrima pokazuje samo koliko više evra građani mogu da kupe za prosečnu zaradu, ali ne i koliko više proizvoda mogu da kupe. U uslovima jačanja realne vrednosti dinara u odnosu na evro, osim što rastu zarade u evrima, rastu i cene proizvoda u evrima, pa jedan evro u 2021. godini ima ima znatno manju kupovnu moć nego pre nekoliko godina.
Gde smo u odnosu na druge zemlje
Važno pitanje je da li su zarade u Srbiji rasle brže nego u drugim zemljama, odnosno da li je Srbija lider po rastu zarada u poslednjoj deceniji? Dobar način za vrednovanje ostvarenog povećanja zarada u Srbiji je poređenje njihovog rasta sa rastom zarada u susednim zemljama. Susedne zemlje čini adekvatan skup za poređenje jer se radi o zemljama koje imaju slično istorijski razvoj, a Srbija se prema nivou razvijenosti, merenom u dolarima jednaka kupovne snage, nalazi na sredini posmatrane grupe zemalja.

Da Vas podsetimo:  Postoji li građevinska mafija u Srbiji???

Prosečan realni rast zarada u susednim zemljama u periodu 2012-2020 godina iznosio je 35%, pri čemu po brzini rasta prednjače članice Evropske unije – Rumunija 84%, Bugarska 75% i Madjarska 63%. Većina susedenih zemalja, koje su pripadale bivšoj Jugoslaviji, ostvarila je sličan rast realnih zarada – realne zarade su Bosni i Hercegovini porasle za 18%, Hrvatskoj za 19%, Srbiji za 20%, a u Severnoj Makedoniji za 22%. Jedine dve zemlje koje u posmatranom periodu nisu ostvarile realni rast zarada su Albanija i Crna Gora.

Na osnovu prethodnih podataka mogu se izvesti dva zaključka. Prvi je, da Srbija prema rastu realnih zarada u periodu 2012-2020. nikako nije lider u odnosu na susedne zemlje jer je ostvarila rast koji je znatno manji od proseka (Srbija 20%, prosek 35%) pri čemu su četiri zemlja ostvarile brži, a četiri zemlje sporiji realni rast od Srbije.

Dodavanje podataka za 2021. godinu, kada budu raspoloživi, možda bi malo moglo da popravi poziciju Srbije, ali se rezultati ne bi značajno promenili. Drugi zaključak je da je u većini zemalja od 2016. godine došlo do ubrzanja rasta zarada, što upućuje da su postojali zajednički pokretači njihovog rasta koji deluju na sve zemlje u regionu. Najvažniji pokretač rasta zarada u zemljama regiona, uključujući Srbiju, u drugoj polovini prethodne decenije je nestašice radne snage, koja se pojavila usled snažne emigracije u razvijene evropske zemlje, ali i niskog prirodnog priraštaja, što je podstaklo snažan rast realnih zarada. Osim toga, snažna privredna ekspanzija tokom druge polovine prethodne decenije, bila je praćena rastom produktivnosti, koji je stvorio osnovu za rast realnih zarada.
Mada zarade u evrima nisu dobar pokazatelj promene standarda u okviru jedne zemlje, one su korisne za međunarodna poređenja nivoa zarada. Dodatno opravdanje za ovakvo poređenje je u tome što su cene proizvoda u evrima u susednim zemljama slične kao u Srbiji. Nešto veća odstupanja postoje u slučaju Hrvatske i Mađarske čije cene u evrima su za 27%, odnosno za 17% veće nego u Srbiji i Severne Makedonije čije cene su za 12% niže nego u Srbiji. Prema visini prosečnih zarada u evrima Srbija je sredinom 2021. godine, od devet posmatranih zemalja, bila na petom mestu, što je ista pozicija kao i u 2012. godini. Uz odnosu na 2012. godinu Srbija je po visini prosečne zarade u evrima prestigla Bosnu i Hercegovinu, ali su nju prestigle Rumunija i Bugarska, tako da je njen rang ostao nepromenjen. Stoga često navođena činjenica da je Srbija po visini prosečnih zarada u evrima prestigla Crnu Goru i Bosnu u Hercegovinu, uz izostavljanje činjenice da su nju u istom periodu prestigle Bugarska i Rumunija, predstavlja političku manipulaciju od strane vlasti.

Da Vas podsetimo:  Srbsko jedinstvo samo za neke

Iako se Srbija u 2021. godini nalazila tačno na sredini posmatrane grupe zemalja prema visini zarada u evrima važno pitanje je koliki je bio rast njenih zarada u evrima u odnosu na druge zemlje u periodu 2012-2021. godina? Kumulativni rast zarada u Srbiji u evrima u navedenom periodu iznosio je 52%, što je nešto brže od prosečnog rasta u susednim zemaljama koji je iznosio 48%. Brži rast zarada u evrima od Srbije su imale Bugarske, Mađarska i Rumunija dok su ostale zemlje imala sporiji rast. Dakle po rastu zarada u evrima u poslednjih devet godina, kao i po nivou zarada u 2021. godini, Srbija je blizu proseka susednih zemalja, pa se stoga ne može oceniti kao lider.

Minimalac 300 evra
Osim prosečnih zarada za ocenu stanja na tržištu rada relevantno je poređenje minimalnih zarada u Srbiji i susednim zemljama. Prema visini minimalne zarade Srbija se nalazi na šestom mestu od devet posmatranih zemalja – nižu minimalnu zaradu od Srbije imaju Albanija, Bugarska i Makedonija, dok ostale zemlje imaju višu minimalnu zaradu od Srbije. Minimalna zarada u Srbiji od 2012. do 2021. nominalno je povećana za 63,9%, dok je realna vrednost mimimalne zarade povećana za 27,2 %, što je slično rastu prosečne zarade. Realni rast minimalne zarade u evrima je znatno veći i on u navednom periodu iznosi 57,7%, ali ovaj podatak ne predstavlja adekvatan pokazatalj poboljšanja ekonomskog položaja radnika.

Osim kretanja prosečnih i minimalnih zarada tokom prethodne decenije i njihovog poređenja sa drugim zemljama relevantno je kretanje zarada po sektorima svojine i privrednim delatnostima. Nominalne zarade u javnom sektoru u Srbiji u periodu 2016-2021. godina, za koji postoje pouzdani podaci, povećane su za 53%, a u privatnom za 39%. Kao rezultat bržeg rasta, zarade u javnom sektoru su 2021. godini bile veće nego u privatnom za 17,1% dok je u 2016. godini za razlika iznosila 6,6%. Razlika u visini zarada između javnog i privatnog sektora privremeno je bila smanjena u godinama nakon fiskalne konsolidacije, da bi se u periodu 2018. -2021. godina, vratila na nivo koji je postojao pre fiskalne konsolidacije.
Prosečan rast realnih zarada od 20% u periodu 2012-2020. praćen je velikim razlikama po privrednim delatnostima. Dok je u nekim delatnostima, kao što su umetnost, obrazovanje i finansijske usluge, ostvaren minimalan rast zarada, u drugim delatnostima kao što su informacione tehnologije, stručne, naučne i slične usluge ostvaren je vrlo visok rast realnih zarada. Velike razlike u rastu zarada posledica su značajnih promena u tražnji za uslugama različitih delatnosti, tehnološlih promena i dr., sa jedne strane, ali i promena na tržištu radne snage na drugoj strani.
Još su veće razlike u kretanju realnih zarada ako se posmatraju uže definisane privredne delatnosti. Na sledećem grafikonu je prikazano pet privrednih delatnosti koje su imala najmanji rast realnih zarada i pet delatnosti koje su imale najveći rast realnih zarada u periodu 2012-2020. Najveći kumulativni rast zarada ostvarile su delatnosti koje zahtevaju visoku stručnost kao što su informacione tehnologije, vazdušni saobraćaj i kreativne delatnosti, poput kinematografije. Na drugoj strani, najmanji rast zarada je ostvaren je u delatnostima u kojima se obavljaju jednostavni rutinski poslovi, kao i u delatnostima u kojima se ljudski rad zamenjuje računarima i drugim mašinama.
https://novaekonomija.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime