Osetio sam potrebu da napišem ovaj tekst utemeljen na istini o stravičnom zločinu od pre osamdeset godina koji i dan danas traje.
Gorkoj , dugo skrivanoj , prećutkivanoj , istini koja treba da nas pozove na odgvornost, kao dug prema žrtvi , a nama i generacijama koje dolaze opomena DA SE NE ZABORAVI!
Manastir Svetih Arhangela ,Gavrila i Mihaila , poznatiji kao Manastir Klisura , nalazi se na magistralnom putu Arilje-Ivanjica. Manastir je u ataru sela Dobrače , opština Arilje. Prema narodnom predanju Manastir je sagrađen uz blagoslov Svetoga Save , početkom 13 -og veka.
Ova predivna Svetinja građena je u Raškom stilu ,okružena stenama manastirskog krša , tako da imate osećaj da se nalazite negde u Hercegovini , a ne u pitomoj Šumadiji. Kao i mnoge Pravoslavne hramove ni manastir nije moglo zaobići stradanje , rame uz rame sa svojim narodom . Rušen je u više navrata od strane okupatora , ali se iz pepela dizao , lepši i bolji , svedočeći tako Vaskrsenje Hristovo. Uz Božiju pomoć , prilozima i angažovanjem vernog naroda sela Dobrača i okoline manastir je obnavljan, ne sluteći da će jednog dana biti poharan od potomaka tog istog naroda.
U noći između 8 i 9 decembra 1941 god. partizanski odred pod komandom Viktora Zevnika upada u manastir , pljačkaju sve što im u tom trenutku ima vrednost. Na sredini porte pale logorsku vatru i u nju bacaju crkvene i matične knjige, tako da se za neke starije Dobračane zbog ovoga uopšte ne zna. Kako im devastiranje i pljačka nije bila dovoljna, krvnici prelaze na maltretiranje monaštva. U tom trenutku u Manastiru se nalazi samo iskušenica Đenadija Đorđević. Trojica partizana na čelu sa Zevnikom odvode Đenadiju u obližnji potok , tamo je redom siluju , a zatim je Zevnik kolje i tako zaklanu baca u potok.
Iskušenica Đenadija Đorđević bila je rodom iz Latvice , rođena u zemljoradničkoj porodici . U trenutku svoje mučeničke končine imala je 38 godina. Viktor Zevnik , izbeglica iz Slovenije ,seoski sluga, od leta 1941 god . pridružuje se Stevanu Čoloviću. Ostatak zločinačkog odreda činili su lokalni meštani , većina verovatno parohijani manastira, čiji su preci gradili i obnavljali ovu Svetinju. O svemu ovome piše Mladomir Ćurčić u svom delu „ Parastos u Klisuri“, koja nastaje kao svojevrsni vid protesta zbog spomen ploče koja se nalazi na zidu ulaza u manastirsku trpezariju. Spomen ploča Dobračanima „PALI ZA OTADžBINU“, a na kojoj se između ostalih rame uz rame sa Solunskim Junacima nalazi ime Mića Matovića, komuniste i bezbožnika, koji i sam imao komandnu odgovornost nad zločinačkim odredom, koji je poharao Manastir.
Šlagvort celoj priči, kako Ćurčić navodi, daje to što je spomen ploču 29.06.2014. god. osveštao Vladika Jovan Mladenović, Episkop Šumadijski, rođeni Dobračanac. Tada administrator Eparhije Žičke. Božija opomena stigla je već u martu naredne godine , u vidu klizišta, koje je pretilo da uruši Manastir.
Dok se jedna od ulica u našoj lepoj Varoši i dan danas zove po „heroju“ Viktoru Zevniku, iskušenici Đenadiji nema ni obeležene spomen ploče na mestu gde je mučenički postradala od ruke bezbožnika. Draga braćo i sestre , sugrađani , moji Ariljci , okretati glavu pred nepravdom isto je kao da je i sami vršimo.
Svaki put kada se spomene ime ulice krvnika, stigne pismo ili pošiljka, ponovo ubijamo i silujemo Đenadiju. Ovaj put mi i tako u nedogled! Kao Pravoslavni Hrišćanin dužnost mi ja da svedočim istinu, samim tim što su mi se u gore pomenutoj Svetinji Venčali roditelji a ja primio Svetu Tajnu Krštenja, kao i moji preci, vekovima unazad.
Uveren da je ono klizište iz marta 2015-te bilo samo mala opomena, za ono što nas čeka i da ćemo gorko postradati ukoliko se ne pokajemo i ne vratimo na pravi put. Jer kako kaže stara narodna mudrost:„Bog nikom dužan ne ostaje“. Ovim tekstom nisam imao nameru nikog da osudim, uvredim, niti da pravim bilo kakve podele, već samo da pozovem na budnost i odgovornost. Praštajte!!!
Mnogogrešni rab Božiji Rade Vučićević
Veliko postovanje Radu Vucicevicu koji je autor ovoga teksta i koji je otvorio oci svim vernima koji su bili u Manastiru ili tek trebaju da odu, ali bez obzira na to, prevashodno smo svi mi gresnici i pravoslavci, pa tek na kraju Srbi koji ne smemo dozvoliti da se tako nekog krvnika, zlocinca, zove ulica u nasem gradu. Molim sve koji imaju kontakt sa Radom ili njega samog, da nekako stupimo u kontakt u cilju dobre organizacije i potpisivanja peticije ili nekog drugog nacina da dodjemo do zajednickog cilja da se promeni ime ulice ! Veoma bitna stvar su pisani dokazi iz knjiga koje je naveo Rade.
-Nikola Vukajlovic
email : nikolaplzen@gmail.com
Ako su u ovom tekstu svi navedeni podaci tačni, u što, verujem, nema nikakve sumnje, onda ovaj tekst nema nikakvog smisla ukoliko se ništa ne preduzme. I to, odmah, ovog trenutka!
Hitno podneti zahtev za promenu imena ulice tog zločinca i krvnika, Zevnika, pa nek do pamtiveka zeva u večnosti svog počinjenog zločina. A monahinji, Đenadiji, toj postradaloj monahinji i svetoj mučenici, odmah dati ulicu u Arilju i podići monumentalni spomenik u centru Arilja i na mestu gde je zločin počinjen, ako se zna tačno mesto stradanja!
Nemamo više vremena za čekanje, istrebiće nas ako ćutimo!
Uzalud se molimo Bogu, ako ništa ne činimo da mu priđemo!
Tomislav Crnojević