Korupcija i nelegalna gradnja u Beogradu

1
117
Foto: printscreen ( izmedjusnaijave.rs )

KRIK je razgovarao sa više građevinskih investitora u Beogradu koji kažu da je zahvaljujući korupciji i dalje moguće graditi nelegalno po prestonici, što donosi veću zaradu. Za ovo je odgovoran Sekretarijat za ozakonjenje objekata, koji predvodi Nemanja Stajić i čija je svrha da reši problem nelegalne gradnje – ali umesto toga, kako tvrde investitori, omogućava da se ona i dalje širi po prestonici. „Investitori se znaju. Ako ne znaš, ti pitaš nekog drugog i on ima nekoga ko mu je legalizovao objekat. Sa Nemanjom Stajićem se nisi mogao lično dogovarati, nego njegov posrednik kaže: ‘Ja mogu da ti završim’”, ispričao je za KRIK jedan od investitora koji je sarađivao sa Stajićevim ljudima i koji se okoristio o korupciju. „Jednom je neki doneo (Stajićevom saradniku) pola miliona evra. Vidim pare na stolu i još me zeza: ‘vidi 500 hiljada’.“

„Što se Beograda tiče mogu sa ponosom da kažem će se ove godine izgraditi više nego prošle godine… Ja sam ponosan što se u vreme kada učestvujem u vođenju grada dešava ovakav građevinski bum“, hvalio se 2020. zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

I zaista, u prestonici gotovo svakodnevno niču nova gradilišta, a male kuće u centru grada praktično preko noći zamenjuju višespratnice.

Ovaj građevinski bum, međutim, krije i mračnu stranu – ruše se zgrade koje su zaštićene kao spomenici kulture da bi se na njihovom mestu sagradile nove, nemar u gradnji i borba za svaki pedalj slobodnog zemljišta dovode do urušavanja zgrada i ugrožavaju bezbednost ljudi koji u njima žive, zbog loših uslova radnici ginu na gradilištima, a nije jasno ni poreklo novca koji se ulaže u gradnju.

U srcu ovih problema je i to da i dalje niču nelegalne zgrade, sagrađene bez dozvole za gradnju – iako je pre nekoliko godina donet zakon koji ovo izričito zabranjuje i proglašava krivičnim delom.

Tokom više meseci novinari KRIK-a su razgovarali sa različitim građevinskim investitorima i skupljali podatke o nelegalnoj gradnji i donose nova saznanja o tome ko su ljudi koji su odgovorni za to što se i dalje nelegalno gradi po Beogradu.

Jedan od ključnih ljudi koji se pita za gradnju u prestonici je Nemanja Stajić, prvi čovek gradskog Sekretarijata za ozakonjenje objekata i blizak saradnik neformalnog gradonačelnika Gorana Vesića.

Građevinski investitori i stručnjaci iz ove oblasti sa kojima su novinari KRIK-a razgovarali tvrde da je bez Nemanje Stajića gotovo nemoguće uraditi bilo šta. Oni koji ulažu u gradnju u glavnom gradu vremenom su naučili da je isplativije nelegalno sagraditi zgradu i posle je legalizovati. Na taj način, kada se ne prate propisi, moguće je recimo izbeći gradnju garaža i tako sagraditi više stanova, a samim tim i više zaraditi.

Da bi se legalizovali bespravno sagrađeni objekti, mito se plaća, kako tvrde KRIK-ovi sagovornici, upravo ljudima iz Sekretarijata za ozakonjenje objekata.

KRIK je tokom istraživanja razgovarao sa šestoricom građevinskih preduzetnika od kojih su trojica pristala da govore pod imenom i prezimenom i priznala da su učestvovala u korupciji. Ostala trojica su ispričala isto, ali su želela da ostanu anonimna.

Kako više sagovornika tvrdi, Stajićev ključni saradnik je građevinski biznismen Ivan Komatina, sa kojim se direktno sklapaju dogovori.

Goran Stakić, građevinski izvođač koji je iz prve ruke upoznat sa ovim koruptivnim sistemom jer je poslovno sarađivao sa Komatinom koga opisuje kao Stajićevog najbližeg saradnika, za KRIK takođe kaže da je profit mnogo veći ukoliko se gradi nelegalno.

„Tri puta više zarade oni koji grade nelegalno“, tvrdi Stakić. „Kada tražiš dozvolu možeš da gradiš objekat ograničene kvadrature, a nelegalno praviš kako hoćeš, zauzmeš ceo plac. Nikakvih pravila maltene nema.“

Jednom je, kaže Stakić, na stolu Stajićevog saradnika video pola miliona evra mita.

„Jednom mu je neki doneo pola miliona evra. Nisam bio kad su pričali, nego sam došao kad je otišao, ali vidim pare na stolu i još me (Komatina) zeza: ‘vidi 500 hiljada’.“

Ovi poslovi, ipak, ne idu uvek kao podmazani, a Stakićev slučaj je dobar primer.

Njemu se trenutno sudi jer je bacio bombu u dvorište Komatine. Stakić se na ovaj korak odlučio, kako kaže za KRIK, revoltiran jer Komatina i Stajić nisu ispunili obećanje da mu ozakone nelegalno sagrađen sprat – iako je platio deo mita za to.

Brat beogradskog sekretara koji odlučuje o legalizaciji, Novak Stajić, građevinski je investitor i nekoliko zgrada po Beogradu gradio je upravo sa Komatinom.

Novak Stajić učestvovao je u gradnji najmanje pet zgrada, otkriva KRIK. Neke od njih gradio je preko ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva, kako je BIRN objavio ove nedelje.

Braća Stajić nisu želela da govore za KRIK, niti su odgovorila na pitanja koja su im poslali novinari.

Sa novinarima nije želeo da razgovara ni Ivan Komatina. Novinarka KRIK-a prišla mu je u hodniku suda pred početak suđenja za bačenu bombu, ali on nije bio zainteresovan za razgovor – nije želeo da ispriča više detalja o ovom slučaju niti da objasni svoj odnos sa Stajićima. Jedino je odgovorio na pitanje da li poznaje Nemanju Stajića.

„Svi znaju Stajića. Ne poznajem ga ovako, nego ga poznajem preko televizije samo“, a zatim požurio da završi razgovor. „Ne znam što me to pitate sve, nije mi ništa jasno.“

Da Vas podsetimo:  Mladi misle da prepoznaju lažne vesti, mada ih manje od petine redovno posećuje informativne sajtove

Bombaš

U noći između 11. i 12. marta 2019. godine, dok su Komatina i njegova supruga spavali, u njihovom dvorištu je eksplodirala bomba. Stradao im je pas, a eksplozija je oštetila „mercedes“ parkiran u dvorištu.

Bio je to rad amatera. Policija je rešila slučaj i nakon mesec dana uhapsila bombaša, koji je kasnije završio na sudu. U pitanju je bio Komatinin poslovni partner Goran Stakić.

Stakić je priznao da je bacio bombu i o tome detaljno govorio tužiocu. Ispričao je da je to bilo upozorenje Komatini koji ga je prevario i doveo u nezgodnu situaciju. U svom svedočanstvu otkrio je i kako funkcioniše sistem korupcije u gradnji, u kome je Komatina navodno bitan igrač.

„Poznato mi je da je Ivan Komatina u dobrim odnosima sa Stajić Nemanjom koji je gradski sekretar Grada Beograda za poslove legalizacije objekata i da su njih dvojica imali dogovore oko legalizacije izvesnih objekata“, ispričao je pred tužiocem koga, po svemu sudeći, nisu interesovale tvrdnje o korupciji u gradskom sekretarijatu – nije poznato da se u vezi sa ovim ikakva istraga vodi protiv Stajića i Komatine.

Stakić je o ovome govorio i na sudu, ali i u intervjuu za KRIK. Novinari KRIK-a sa njim su razgovarali u kancelariji njegove advokatice u centru Beograda.

Četrdesetčetvorogodišnji Stakić, koji se za vreme ratnih devedesetih doselio u Beograd iz Bosne i Hercegovine, kaže da se gradnjom bavi poslednjih petnaest godina.

Ležerno obučen i guste tamne brade, užurbano je govorio želeći da sa novinarima podeli što više informacija – često se prebacujući sa teme na temu. Govorio je direktno, povremeno nesiguran koliko od onoga što zna treba da ispriča javno, pa je pogledom tražio odobrenje advokatice.

Sa Komatinom ga je, ispričao je, spojio zajednički posao – bio je izvođač radova na zgradama u koje je investirao Komatina. Sarađivali su godinama.

Stakić tvrdi da je Komatina posrednik između Stajića i onih koji žele da mimo zakona legalizuju objekte, kao i da za ove usluge uzima mito.

„Komatina radi za Nemanju. Komatina je to tada otvoreno pričao, nije ni krio. To kad ga nazove (Stajić), kao da ga je tata nazvao, on se prepadne“, priča Stakić.

„Komatina je imao kancelariju u koju su svi dolazili da legalizuju objekte. Ne znam ko sve nije dolazio, kome treba, on dođe. Jednom mu je neki doneo pola miliona evra. Nisam bio kad su pričali, nego sam došao kad je otišao, ali vidim pare na stolu i još me (Komatina) zeza: ‘vidi 500 hiljada’.“

On ga je, kaže, upoznao sa Stajićem.

„Nemanju sam dva-tri puta video – stavljao sam mu kamere u stanu“, priča Stakić. „On čovek ni ne priča mnogo. Mali je i ćutljiv. Ima dvojicu, trojicu što su uvek oko njega. Kada nešto treba on kaže Komatini i onda Komatina priča sa mnom, a on ćuti.“

Nemanja Stajić / Foto: YouTube Screenshot

Stakić tvrdi i da su poslovi na izgradnji objekata na kojima ga je angažovao Komatina finansirani Stajićevim novcem.

„Komatina tada nije imao para, već je iza toga stajao Nemanja Stajić. Komatina je bio kao neki njegov izaslanik, pošto on ne može da se pojavljuje tu. Možda nekad prođe autom, vidi, ali slabo, niti dolazi nit priča“, objašnjava Stakić i dodaje da su neke od zgrada koje je Komatina gradio nezakonito legalizovane.

I sam je, kako kaže, pokušao da preko Komatine legalizuje zgradu koju je sagradio nelegalno. Upravo ovo je dovelo do sukoba i bacanja bombe.

Sa njim je, tvrdi, sklopio dogovor da legalizuje zgradu iako je bila dva sprata viša od dozvoljenog. Komatina mu je zauzvrat tražio 20.000 evra. Kada je dogovor trebalo da se realizuje, kako tvrdi, Komatina je tražio više novca.

„Tražio je 100.000 (evra). Mi smo tada završili, to je zgrada u Žarkovu. Ušli smo u (finansijske) probleme i on dođe i kaže nam: ’Neću vam to nikada završiti’. I nije završio do danas“, priča Stakić za KRIK.

Stakićeva frustracija je rasla, a Komatina je i dalje odbijao da ispuni obećanje.

„Napišem mu poruku, a on mi napiše: ’Mrš’. A ja sam se tada već zadužio oko 200.000 evra.“

Stakić je u ovoj zgradi trebalo da dobije jedan stan. Pošto zgrada nije legalizovana, stanovi nisu mogli da se prodaju. Dugovi su rasli, a Stakića su jurili oni kojima je dugovao. Postao je očajan.

„Kad sam počeo to graditi, ja sam imao kod kuće 100.000 evra ušteđevine. To mi se sve istopilo začas. Onda ne znaš iz očaja šta bi radio, nemaš kome da se obratiš, šta da radim… Vraćaj vamo-tamo… Kad nemaš para onda gubiš poslove, sve se to raspada.“

Niko nije znao da je u problemu sa novcem dok nije bacio bombu. Rešio je to da uradi, kako kaže, kako bi zaplašio Komatinu i naterao ga da ispuni dogovor. Tvrdi da nije želeo nikoga da povredi.

„Ja sam bio u velikom problemu tada. Više nisam znao šta ću. Rekoh – ajde da bacim tu bombu, pa da vidi da ima problem“, priča Stakić i dodaje da se kaje zbog toga. „Pogrešio sam, sad ne bih to uradio. Ogromne probleme sam napravio.“

Da Vas podsetimo:  Počela borba za funkcije

Kada je uhapšen, kako kaže, konačno se odmorio od ljudi koji su ga jurili za novac.

„Kad sam otišao u zatvor, verujte, lepo mi je bilo – bar me niko ne zove na telefon. Ja sam bio umoran toliko dugo da nisam više znao šta ću od sebe”, kaže. „Sad kako je prošlo vremena ja lakše pričam sa ljudima oko tih para. U zatvoru sam prodao auto da bih vraćao dugove. Sad sam nekom momku vratio 18.000 evra kad sam izašao, radio sam i zaradio sam. Kad sam ga zvao da mu vratim pare, to mi je prijatelj, on kaže: ’Veruješ li ti da bih te ja ubio tih dana.’”

Stakić je u januaru 2020. osuđen na dve godine i osam meseci zatvora. Nakon što se žalio, presuda je poništena i ponovno suđenje je u toku.

Sekretar sekretarijata

Radno mesto Nemanje Stajića zvuči kao iz romana Franca Kafke – on je sekretar Sekretarijata za poslove ozakonjenja objekata Grada Beograda.

To je, ipak, stvarna funkcija koja postoji da bi se rešio višedecenijski problem: veliki broj nelegalno sagrađenih kuća i zgrada širom prestonice, od kojih su mnoge nikle u vreme razorene države devedesetih i početkom dvehiljaditih godina.

U pokušaju da se reši problem nelegalne gradnje, 2015. godine je donet Zakon o ozakonjenju objekata. Ovaj zakon povukao je jasnu liniju između prošlosti i sadašnjosti: sve što su građani do tada bespravno sagradili mogli su da legalizuju; ako budu ubuduće gradili bez dozvole, suočavaju se sa oštrim sankcijama – ono što izgrade biće srušeno, a mogu i da završe u zatvoru jer je ovakva gradnja postala krivično delo.

U praksi, stvari se ipak nisu značajno promenile. Nelegalna gradnja se nastavila.

„Poslednjih pet, šest godina ogroman broj objekata izgrađen je bez ijednog papira. Kao da je neko, kada je doneo zakon koji kaže da je to krivično delo, rekao: ’Ajde sad slobodno zidajte kako hoćete’“, kaže za KRIK Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.

Goran Rodić / Foto: YouTube Screenshot

Nesprovođenje zakona otvorilo je vrata za korupciju – postalo je uobičajeno da se prvo zida bez dozvole, a onda da se plati mito i legalizuje objekat, kažu za KRIK građevinski investitori, od kojih je polovina želela da ostane anonimna.

Oni navode da je ova nezakonita legalizacija moguća zahvaljujući gradskom sekretarijatu koji vodi Stajić. Bez njega je, kažu za KRIK, praktično nemoguće graditi i profitirati.

Branko Maljević, koji je želeo javno da govori, u ovom poslu je nekoliko godina. Njegova firma radila je adaptaciju kuća u stambene zgrade u dvema beogradskim opštinama. Maljević za KRIK priznaje da se okoristio o korupciju kako bi završio posao i zaradio.

Kaže da se brzo nakon ulaska u ovaj biznis razočarao u način na koji sistem funkcioniše i shvatio da se Stajić pita za sve.

„Bez njega ništa ne može, svi kanali vode do tog čvorišta, nema veze odakle si došao i ko te poslao, na kraju se rešava samo sa njim“, priča Maljević za KRIK i objašnjava da je do Stajića lično nemoguće doći, ali da sve u vezi sa nezakonitom legalizacijom navodno završavaju posrednici.

Kaže da je i on jednom koristio ove usluge. Posredniku je dao novac, a on mu je pomogao da legalizuje kuću kojoj je „na divlje” dogradio potkrovlje.

„Ja sam zvao geometra i rekao: ’Daj nekoga ko može da mi pomogne da me niko ne dira da mogu ovo da sagradim (bez dozvole)’. Onda je došao čovek i rekao mi koliko to para košta“, kaže Maljević.

Objašnjava da je u ovim situacijama Stajićev sekretarijat ključan – jer kada se zanemare svi propisi i nezakonito sagradi zgrada, odlukom sekretarijata ona se legalizuje i stanovi mogu da se prodaju.

Maljević navodi da je gradnja bez dozvole lakša i brža, a profit veći.

„Dobijanje građevinske dozvole je toliko spor proces. Trebalo bi nam godinu dana, od momenta kada imamo parcelu, da dobijemo dozvolu“, kaže i dodaje da za to vreme onaj ko gradi nelegalno može da sagradi zgradu, a nakon što da mito – i da je nezakonito legalizuje, pa čak i proda.

„Dok ja čekam dozvolu on je već prodao svoje stanove. I koštalo ga je manje za novac koji je u startu potreban za projekat, za izradu dokumentacije i dobijanje dozvole.“

Goran Stakić takođe kaže da se nelegalna legalizacija radi preko posrednika.

„Ti investitori se znaju. Ako ne znaš, ti pitaš nekog drugog i ima nekoga ko mu je legalizovao takav objekat, i to ide od usta do usta. Sa Nemanjom Stajićem se nisi mogao lično dogovarati, nego (posrednik) kaže ja mogu da ti završim i to je to“, priča Stakić.

Neprikosnovenu ulogu Nemanje Stajića u svetu prestoničke gradnje potvrdio je i penzionisani policajac Goran Stamenković koji je osuđen za nereagovanje policije u noći rušenja u beogradskoj četvrti Savamala.

Goran Stamenković / printscreen

Stamenković je za KRIK rekao da ga je vrh policije ucenio da prihvati krivicu u ovom slučaju, a zauzvrat obećao da će mu legalizovati zgradu koju je nelegalno izgradio u beogradskom naselju Mirijevo. Pošto je prihvatio ponudu, dobio je kontakt Nemanje Stajića kao osobe koja će da mu legalizuje objekat. Stajić mu je, kaže, obećao da će legalizacija biti završena za dva meseca, ali je obećanje ispunio samo delimično – legalizovan mu je samo deo zgrade, pa je od gradskog sekretara zatražio objašnjenje. Ono pokazuje da je njegova moć u ovoj oblasti ograničena – da iznad sebe ima političke šefove po čijim naređenjima postupa.

Da Vas podsetimo:  Srbija povećava budžet za odbranu, vojsku i policiju nauštrb zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite

„Odgovor Nemanje Stajića je bio da ako se njemu naredi da će on to da reši, da se ja ne brinem. Dijana Hrkalović ako mu prenese to naređenje (legalizovaće i drugi deo zgrade)”, ispričao je Stamenković za KRIK.

KRIK je razgovarao sa još trojicom građevinskih investitora koji su, za razliku od Maljevića, Stakića i Stamenkovića, želeli da ostanu anonimni.

Oni su objasnili da se najviše novca uštedi kada se gradi nelegalno, pa preko korupcije legalizuje. Tada se u zgradama ne grade podzemne garaže i parking mesta, što je obavezno po zakonu, a zgrada zauzme celu parcelu i „zalepi“ se uz susednu, takođe nezakonito – čime se dobije više kvadrata za prodaju.

Nelegalnom gradnjom zaradi se nekoliko puta više, čak i kada se plati mito za naknadnu legalizaciju, ističu sagovornici KRIK-a.

„Ko hoće da zida nelegalno mora od početka da bude ‘u sistemu’, jer ako inspekcija nađe da zidaš nelegalno, a nisi na vreme platio mito, onda ne možeš naknadno da platiš, već ti zatvaraju gradilište i gone te krivično. Ovako postoji privid da država nešto radi, a i stavlja se do znanja da niko ne pokušava da zida nelegalno, a da ne plati mito“, navodi jedan od investitora za KRIK.

„Investitora koji nelegalno gradi jedan izgrađeni kvadratni metar košta oko 400 evra, a legalnog košta od 650 do 1.000 evra – u zavisnosti od kvaliteta gradnje. Ovde se štedi bar 250 evra po kvadratnom metru, mada je trošak 150 evra po kvadratu za podmićivanje“, dodaje on.

Mnogi koji se legalno bave ovim poslom, a sa kojima su novinari takođe razgovarali, kivni su jer, kako kažu, ovakav koruptivni sistem dovodi do nefer konkurencije – oni koji grade nelegalno imaju manje troškove i mogu da spuste cene stanova. Tako ovi drugi ne mogu da opstanu u poslu.

„Nisam ni siguran da želim da tako bude – da možemo da platimo nešto i da radimo ovde šta god hoćemo da nas niko ne pita. To nije normalno“, priča Maljević koji se u međuvremenu odselio u Švajcarsku iz koje, kako kaže, ne namerava da se vrati dok se stvari u Srbiji ne promene.

Na Stajića je u februaru prošle godine ukazala i opoziciona političarka Marinika Tepić koja je kazala da je on jedan od saradnika Gorana Vesića koji reketiraju građevinske.

„Smatram da su oni (građevinski investitori) žrtve građevinske mafije u Beogradu, Vesićeve kompanije sa Nemanjom Stajićem na čelu, pošto je on i dalje prvi čovek za ozakonjenje u gradu Beogradu i da se brojni investitori i ljudi koji su nešto zaradili u životu i žele da investiraju i grade, reketiraju“, rekla je Tepić.

Ofšor brat

Na Dedinju, nedaleko od Partizanovog stadiona i nadomak ambasada Indije i Kube, stoji nezavršena zgrada. Investitor je imao dozvolu da sagradi dva sprata, ali je nelegalno podigao i treći. Ne zna se ko je tačno prijavio nelegalnu gradnju, ali je inspekcija zatvorila gradilište u februaru prošle godine.

Nezavršena zgrada na Dedinju (foto: KRIK)

Ova zgrada povezana je sa bratom gradskog sekretara koji se bavi legalizacijom objekata – Novakom Stajićem. On je počeo da je gradi preko svoje kompanije u junu 2020, a u novembru iste godine ju je prodao drugom investitoru.

BIRN je pre nekoliko dana otkrio da je Stajić povezan sa drugom nelegalnom gradnjom.

Učestvovao je u izgradnji dve zgrade u Mirijevu koje su legalizovane po zakonu iz 2015. iako satelitski snimci pokazuju da su nelegalno sagrađene nakon ove godine, piše BIRN. Stajićeva firma investirala je i u gradnju zgrade u centru grada, nedaleko od Terazija koja je takođe nelegalno građena i legalizovana po istom zakonu. Kako je BIRN otkrio, Stajić i njegova supruga Tijana grade i jednu zgradu na Voždovcu za koju su dobili građevinsku dozvolu.

Novak Stajić je ulagao u gradnju preko ofšor destinacije – Britanskih Devičanskih Ostrva.

Tamo je Stajić, kako je BIRN otkrio, 2019. osnovao kompaniju „Loyal Sanibel“, preko koje je gradio u Srbiji.

Država koju je Stajić izabrao da otvori ovu firmu, Britanska Devičanska Ostrva, poreski je raj koji koriste političari, tajkuni i kriminalci da sakriju imovinu i njeno poreklo. Samo posedovanje ofšor kompanija nije nezakonito, ali se one često koriste i za nelegalne aktivnosti.

Tri zgrade je gradio sa poslovnim partnerom Ivanom Komatinom.

Novak Stajić, inače, godinama radi kao stečajni upravnik, odnosno upravlja kompanijama koje su zbog finansijskih problema odlazile u stečaj.

Nekoliko godina pošto je Nemanja došao na čelo sekretarijata za legalizaciju u Beogradu, Novak je počeo da se bavi i gradnjom po prestonici.

Piše: Milica Vojinović
Izvor:
KRIK , izmedjusnaijave.rs

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime