- Milost NJegova potvrđena je nad nama, a Istina Gospodnja ostaje zauvek
- Amerikanci su dobro svesni da je cena benzina porasla mnogo pre rusko-ukrajinske krize, i dodatno porasla zbog sankcija međunarodne zajednice protiv Ruske Federacije
- Američki proksi rat protiv ruske invazije je u stvarnosti rat duboke države protiv nacije koja je odbila da prihvati da bude zahvaćena zabludama globalističkih tehnokrata
Objavljujući, u nastavcima, intervju bivšeg Trampovog ideološkog učitelja, konzervativca Stiva Benona, sa rimokatoličkim nadbiskupom Karlom Marijom Viganom, stidimo se zato što u SPC (a i šire) nema ovakvih smelih svedoka hrišćanske vere protiv satanizma.
SB: Šta elita želi da dobije? Obećava nam mir, sigurnost, prosperitet i rad, ali u svetu se trenutno odvija više od pedeset oružanih sukoba; naši gradovi su nesposobni za život, puni kriminalaca, potonuli u propadanje i u kojima dominiraju manjine devijantnih ljudi.
MV: Ovo je treći nesporni element koji ne treba zanemariti: pandemija je planirana kao instrument za uspostavljanje totalitarnog režima, koji su osmislile neizabrane tehnokrate lišene svakog osećaja za demokratsko predstavljanje.
Ista stvar se dešava i sa ukrajinskom krizom: većina građana apsolutno nije za slanje oružja Ukrajini i uvođenje sankcija protiv Ruske Federacije, a ipak se šefovi vlada ponašaju kao da imaju potpunu podršku svojih naroda, potpomognuti sramnim falsifikatima stvarnosti od strane mejnstrim medija. A u određenim zemljama kao što je Italija, to se dešava u situaciji uznemirujućeg saučesništva svih državnih organa, kako u legitimisanju kršenja osnovnih ljudskih prava zahvaljujući antikovid propisima, tako i u ratifikaciji učešća u sukobu čak i iako se o ulasku u njega nikada nije raspravljalo u italijanskom parlamentu, a što čak i predsednik Republike, garant Ustava, odobrava i podstiče, uz aplauze evropskih tehnokrata. I u ovom slučaju, oni koji vladaju se ne povinuju volji naroda i ne teže opštem dobru, već rade na naredbama koje su im date od nadnacionalnih struktura sa sopstvenim interesima, za koje znamo da su subverzivni.
Kada govore o „transformaciji dobara u usluge“, o „ekonomiji podele“ kroz digitalni sektor, nameravaju da otmu privatnu svojinu od građana: „Nećete posedovati ništa i bićete srećni. A kada nameću privatizaciju državnih dobara ili usluga, žele da prisvoje profit, a troškove ostavljaju na plećima zajednice. Ali pošto nisu sve zemlje spremne da urade ovo „resetovanje“, primoravaju ih da to prihvate izazivanjem ekonomskih kriza, pandemija i ratova. Ovo je veleizdaja i subverzija.
Priroda ove subverzije sa predumišljajem je očigledno jasna, kao i svest o katastrofalnim posledicama društvenih, ekonomskih i zdravstvenih odluka koje su donete u vezi sa pandemijom i krizom u Ukrajini. Bergoljo ( papa ) je to takođe priznao: šef države mu je otkrio, mesecima pre Putinove vojne operacije u Ukrajini, da NATO i Evropska unija namerno provociraju Rusku Federaciju, nakon što su godinama ignorisali etničko čišćenje koje je Kijev sproveo protiv ruskojezičke manjine u Donbasu i na Krimu. Svrha ove provokacije je bila da izazove sukob koji bi pružio pokriće za legitimizaciju uvođenja sankcija protiv Ruske Federacije i primorao zapadne nacije da podlegnu putu u „zelenu tranziciju“ i „prelazak na ekološki čiste izvore energije“. A u isto vreme, to bi uništilo privredu nacija u korist nekoliko međunarodnih investicionih fondova i tržišnih špekulanata. Sve je istom kao kad su seljacima u Engleskoj uzimali zemlju za pašnjake na kojima je trebalo da se gaje ovce radi tekstilne industrije (Zakon o ograđivanju) kasnije Golodomor u Ukrajini (komunističko oduzimanje zemlje samostalnim seljacima – „kulacima“ – i namerno izazivanje gladi da bi se seljaci uterali u kolhoze i sovhoze) i kako bi se seljačke mase pretvorile u jeftinu radnu snagu radi industrijalizacije velikih gradova. Da bi se izbegao rat, NATO nije trebalo da bude proširen kršenjem dogovora o neširenju koji je bio postignut sa Rusijom, a trebalo je obezbediti zaštitu manjini koja govori ruski jezik u Ukrajini, kako to zahteva Protokol iz Minska iz 2014.
Ako to nije učinjeno, to je zato što stvarna svrha koju su hteli da postignu nema nikakve veze sa prividnom svrhom koju su javno proglasili. I napominjem da to nisu apstraktne spekulacije već konkretne činjenice koje su decenijama unazad anticipirali i planirali teoretičari Velikog resetovanja, sa ciljem da se iznudi društvena na promena koju niko ne želi, da ekonomija i finansije zapadnog sveta počnu ispočetka – kao što se ponovo pokreće, resetuje, računar.
To što to izaziva bedu, bankrot, propast preduzeća, nezaposlenost, društvenu nestabilnost i širenje jaza između bogatih i siromašnih, pad nataliteta i smanjenje osnovnih usluga smatra se zanemarljivim detaljom, a jedina briga je da se mase indoktriniraju lažnim argumentima u korist rata ili kontrole svakog detalja ljudskih života, kriminalizujući one koji se ne slažu i ukazujući na njih kao na neprijatelje naroda. Čini mi se ipak da ovaj narativ tone pod teretom laži elite i njenih saučesnika.
SB: Možete li nam dati primer, Vaša Ekselencijo?
MV: Najočigledniji primer je otkriće da je Kudenhov- Kalergi, jedan od preteča Evropske unije, želeo da vodi politiku socijalnog inženjeringa koja ima za cilj da modifikuje evropska nacionalna društva kroz imigraciju i mešanje rasa, pokrećući talase migracija privlačnošću jeftinije radne snage. Videći opaku tvrdoglavost sa kojom se talasi ilegalnih imigranata i dalje dočekuju, čak i kada je očigledan uticaj koji ovaj fenomen ima na bezbednost gradova i na opštu stopu kriminala i identitet domaćeg stanovništva , pokazuje da je prvobitni plan najvećim delom realizovan i da se se mora preduzeti da se nastavak tog procesa spreči.
SB: Pa ipak, to nisu stvari koje se dešavaju slučajno: rekli su nam sve unapred.
MV: Potpuno ste u pravu: ono što me zbunjuje jeste to što primećujem sa kakvom su nam bezobrazlukom zagovornici Agende 2030 unapred rekli koje zločinačke projekte nameravaju da nam nametnu protiv naše volje; uprkos ovim dokazima, traju nezaustavljive infiltracije i oni zapravo ostvaruju svoje planove pred našim očima, iako nas optužuju da smo „teoretičari zavere“. Zavera definitivno postoji, ali oni kojima se mora suditi su zaverenici koji su je sproveli, a ne oni koji je osuđuju.
SB: Džo Bajden stavlja odgovornost za krizu na Vladimira Putina. Da li se slažete sa ovom presudom?
MV: Amerikanci su dobro svesni da je cena benzina porasla mnogo pre rusko-ukrajinske krize, i dodatno porasla zbog sankcija – stvarnih ili navodnih – međunarodne zajednice protiv Ruske Federacije. Danas znamo da sankcije – kao što je bilo i predvidivo – nisu ni najmanje uticale na Putina, ali motiv iza njih je to što je trebalo da udare na zapadne nacije, a posebno na narode Evrope, kako bi izazvali ekonomsku i energetsku krizu. pomoću kojih bi se legitimisala ekološka tranzicija, kontrola stanovništva i cenzura informacija.
Putin nije zagrizao provokatora duboke države, ograničavajući se na intervenciju radi sigurnosti i zaštite Donbasa koji govori ruski. I upao je u čeličanu Azovstalj, koja je sakrila jednu od tajnih američkih biolaboratorija koja je proizvodila bakteriološko oružje i izvodila eksperimente sa SARS-CoV-2. S druge strane, porodica Bajden je imala sav interes da se rat u Ukrajini vodi, kako bi se prikrili slučajevi korupcije u koje je umešan Hanter Bajden i da bi se ljudi odvratili od predstojećih skandala koji su vezani za delatnost Obame i Hilari Klinton i „Rusijagejt“, kao i za izbornu prevaru izvršenu protiv Trampa.
Američki proksi rat protiv ruske invazije je u stvarnosti rat duboke države protiv nacije koja je odbila da prihvati da bude zahvaćena zabludama globalističkih tehnokrata i koja danas ima dokaze o zločinima koje je počinila duboka država. Ali dok EU može da ucenjuje evropske nacije, vezujući isplatu sredstava i kamatnih stopa na kredite za sprovođenje „reformi“ – pošto ove nacije imaju ograničen monetarni i fiskalni suverenitet – isto ne važi za Rusiju, koja je suverena i nezavisna nacija, kao i samodovoljna u pogledu sirovina, energije i poljoprivrednih prehrambenih resursa.
SB: Da li ova bipolarna vizija, koja ponovo predlaže hladnoratovsku konfrontaciju između SAD i SSSR, više ne važi?
MV: Hegemonistička levica je uspostavila manihejsku podelu između dobra i zla: levica protiv desnice, liberalizam protiv fašizma, globalizam protiv suverenizma, vakcinizam protiv „antivaksera“. „Dobri momci“ su navodno oni na levici : liberalni, aglobalistički, inkluzivni, ekumenski , otporni i održivi. „Loši momci“ su, u tom narativu, patriote , hrišćani, desničari, suverenisti i heteroseksualci.
SB: Šta razlikuje sadašnju strukturu zapadnih zemalja od prošlosti?
MV: Fuzija najgoreg liberalizma sa najgorim od kolektivističkog socijalizma. Danas vidimo, posle dve godine pandemijske farse, kako je globalistički liberalizam iskoristio komunističke i diktatorske metode da se nametne svojim Velikim resetovanjem, i kako komunistički režimi koriste liberalne metode da obogate gornje partijske slojeve. Ovo pokazuje da se geopolitička ravnoteža pomera ka multipolarnoj viziji i da je bipolarizam pozicija koju brani duboka država čija moć opada.
SB: Postoji li analogija između onoga što se dešava u Katoličkoj crkvi pod pontifikatom Horhea Marija Bergolja?
MV: „Duboka crkva“ je izdanak duboke države, u određenom smislu. Zbog toga ne treba da nas čudi što smo svedoci rušenja vere i morala u ime ekumenizma i koncilijarnosti, dok se prave liberalne greške u teološkoj sferi; a sa druge strane zbiva se transformacija papstva i Rimske kurije u politbiro u kome je crkvena vlast i apsolutna i oslobođena vernosti Učitelju, a način na koji se vrši podseća na komunističku diktaturu. Zakon više nije zasnovan na pravdi, već na pogodnostima i korisnosti oniima koji ga primenjuju: dovoljno je videti koliko se Vatikan grubo odnosi prema sveštenstvu i vernicima koji su tradicionalisti, a sa druge strane sa koliko popustljivosti Vatikan hvali ozloglašene branitelje abortusa (mislim na Džozefa Bajdena i Nensi Pelosi među najupečatljivijim slučajevima) kao i propagatore LGBT ideologije i rodne teorije. I ovde su liberalizam i komunizam sklopili savez da sruše instituciju iznutra, kao što se desilo u građanskoj sferi. Ali znamo da je ono što zaobilazi zakon učinjeno protiv zakona.
SB: Vaša Ekselencijo, kako mislite da se stvari u Sjedinjenim Državama mogu promeniti u bliskoj budućnosti?
MV: Eventualni povratak Donalda Trampa u Belu kuću omogućio bi stvarne mirovne pregovore, kada duboka država bude iskorenjena iz administracije i vladinih agencija. Ali rekonstrukcija će svakako zahtevati saradnju i žrtve svih i čvrstu duhovnu viziju koja inspiriše obnovu društvenog tkiva. Da nije bilo izborne prevare u Americi, Trampova pobeda bi bila još upečatljivija i imala bi snažne reperkusije i posledice po planove duboke države u Evropi, a posebno u Italiji.
U svakom slučaju, parlamentarni izbori na sredini Bajdenovog mandata mogli bi da omoguće republikancima da imaju većinu u Kongresu i Senatu, kada sluge duboke države – uključujući pre svega „neokonzervativce“ – budu svrgnute.
Neuspeh pokušaja da se Tramp okrivi za farsu napada na Kapitol trebalo bi da odvrati prave organizatore tog napada – među kojima ne možemo a da ne ubrojimo Nensi Pelosi – da pokušaju da isti trik ponove kad bude glasanje za Kongres i Senat, da bi sprečili pobedu republikanaca, li to je već viđeno.
SB: Dakle, da li je Veliko resetovanje propalo? Možemo li pevati pobedničku pesmu?
MV: Pobednička pesma se može pevati samo kada je rat dobijen. Veliko resetovanje je ontološki predodređeno za neuspeh, jer je inspirisano neljudskim i demonskim principima. Ali njegov kraj, koliko god bio neizbežan, može potrajati još neko vreme, u zavisnosti od naše sposobnosti da mu se suprotstavimo i onim šta je sadržano u planovima Božanskog Proviđenja.
Ako Gospod želi da nam podari primirje, period mira nakon što smo shvatili koliko je užasan pakao na zemlji koji priželjkuju neprijatelji Božiji i ljudski, onda se moramo obavezati da ćemo ponovo izgraditi – ne „ izgraditi bolje“, nego obnoviti – da, obnoviti, baš ono što je uništeno: porodicu, bračnu vezu, moralno vaspitanje dece, ljubav prema svojoj zemlji, predanost trudu, bratsko milosrđe, posebno prema onima koji su najnevoljniji i najpotrebitiji. Moramo ponovo potvrditi nedodirljivu svetost života od začeća do prirodne smrti; braniti komplementarnu prirodu dva pola od ludila rodne ideologije, štititi decu od kvarenja i garantovati im nevinost na koju imaju pravo .Moramo konačno da ostavimo po strani logiku profita – koja je tipična za liberalni mentalitet – kako bismo ponovo zadobili ponos vršenja dužnosti čak i kada nas niko ne gleda, da ono što napravimo proizvodimo na profesionalan način i prodajemo po poštenoj ceni. I moramo da prestanemo da sebe smatramo inferiornim samo zato što je neko odlučio da je u njihovom bezbožnom modelu distopijskog društva biti pošten, odan, iskren i bogobojazan nešto čega se treba stideti. Trebalo bi da se stide oni koji pozivaju na ubijanje dece i staraca, plansko istrebljenje stanovništva opakim kampanjama vakcinacije, masovne sterilizacije, sodomije, pedofilije i slično.
SB: Vaša Ekselencijo, da li verujete da se svet može vratiti Bogu?
MV: Svet se može i mora vratiti Bogu: ovo je neophodnost koju diktira božanski poredak koji je Stvoritelj utisnuo u tvorevinu. Ona se mora vratiti Bogu, jer samo tamo gde Hristos caruje može tamo istinskom pravdom i istinskim mirom. I svet to može, ali ne u kolektivističkoj ili komunističkoj viziji u kojoj pojedinci nestaju u masi, već u ličnoj i individualnoj viziji, u kojoj svako od nas slobodno prepoznaje da ništa ne može biti bolje od onoga što je naš Nebeski Otac pripremio za nas, jer nas voli i želi da nas učini zajedničarima u Njegovoj slavi.
Ako se svi vratimo Bogu, naši narodi će takođe priznati Njegovo Gospodstvo i uskladiće svoje zakone sa Njegovim Zakonom. Pomolimo se, dakle, da se ono što peva psalmista ostvari : Laudate Dominum omnes gentes; laudate eum omnes populi (Ps 116 : 1) – Hvalite Gospoda, svi narodi, hvalite Ga svi narodi. Quoniam confirmata est super nos misericiordia ejus; et veritas Domini manet in ӕterum ( Ps 116: 2) – Jer je milost njegova potvrđena nad nama, a Istina Gospodnja ostaje zauvek.
Izvor: globalresearch.ca; http://borbazaveru.info/content/view/16299/1/
Prevod sa engleskog: “Borba za veru”
