NIN-ova nagrada je ove godine postavila lestvicu još niže i propala tamo gde do sada niko nije uspeo da propadne nagradivši knjigu Svetislava Basare „Kontraendorfin“. S obzirom na to ko sve dobija ovu nagradu i ko se nalazi u žiriju, bez ikakvih problema je možemo prekrstiti (ovaj izraz blizak pravoslavlju je sigurno naježio žiri i publiku) u „NIN-ova nagrda“. Onda bismo uspeli u još nečemu, Svetislav Basara bio bi njen dostojan nosilac.
Elem, kako se ovih dana toliko priča, sa pravom, o silovanjima, čudi me da niko nije pomenuo silovanje srpske književne publike od strane nekompetentnih jugonostalgičara koji sebe nazivaju žirijem, a kod kojih je već nekoliko godina prisutno odsustvo ukusa.
Naime, čitati knjige i kolumne ovogodišnjeg laureata nagrade za ideologiju koja se premazuje književnošću, jeste saučesništvo u silovanju književnosti, kulture, morala, istorije i identiteta. Biće da je u višedecenijskom odsustvu talenta, uspeo da očuva samo talenat za psovanje i vređanje sopstvenog naroda, naravno, zarad čitanosti i očuvanja komfora u koji je, ni kriv ni dužan, upao, ili zapao, pa sad ne želi da ispadne. Ali zato svakodnevno ispada vulgaran i zlonameran pokušavajući svojim pisanjem da ospori velike ličnosti ovog naroda, valjda u želji da ih dostigne visinom, međutim, Basara stalno urasta. Urasta poput nekog nokta o kom niko ne vodi računa, pa onda njegovo prisustvo na književnoj sceni zemlje koju osporava i ne podnosi boli toliko da naša književnost, uz uraslog Basaru, ne može da hoda dalje, već stagnira, a neretko i nazaduje.
Urasli Basara je sada proglašen „oslobodiocem“ NIN-ove nagrade od drugosrbijanske ieologije, jer je on „nacionalista“, međutim, proglašenje njegove knjige najboljom nije ništa drugo nego ubrzanje autošovinizma i penal koji su pucali oni koji su NIN-ovu nagradu srozali do Basarinog nivoa.
Nagrađenim romanom, Basara u(porno) pokušava da nasmeje čitaoce pišući o Andriću, Desanki, Principu i mnogim drugima kao o najgorem šljamu ovog društva i kulture, valjda ih mešajući sa sobom, a usput nesvesno ističući svoje, zaista dirljivo veliko, odsustvo talenta. Možda on i ima talenta, ali ako ga i ima, veoma ga vešto skriva.
Nisam za to da se ovde na nagradi stane, već dajte da Basaru ubacimo u SANU. Ne znam zašto već nije pozvan od strane akademika Kostića, jer su oni kao (urasli) nokat i meso kada se radi o samoporicanju. Basara se bolje od bilo koga bavi ničim, pa ne znam boljeg kandidata za SANU. Verujem da bi pristupna beseda bila zaista zanimljiva svima onima koji vole da čuju dobru psovku kao refren ništavila.
Kada ne piše zbirke psovki i viška reči koje naziva romanima, Basara piše kolumne, tačnije ispsovava kolumne. Šetao se po mnogim redakcijama sa tim zaumnim olakšicama, a sada je iz „Danasa“, umesto u juče, otišao dalje sa psovkama pod pazuhom.
Ne treba ćutati kada našu književnu scenu, koja ima sjajnu istoriju i ogromna dela, i celokupnu srpsku kulturu siluje neko poput Svetislava Basare. Razmislimo da li su njegove psovke i ruženja svih velikih ljudi i dela na kojima počiva identitet ovog naroda nešto što treba dozvoliti i ovenčavati nagradama. Ako mislite da treba, onda vi Basaru i zaslužujete.
Nemojte ćutati na ovo. Lako je biti Basara, dajte da budemo ljudi.
Milan Ružić
Izvor: Iskra
Примитивни патриотизам је оно што нас држи у затуцаности независно од било какве политике, и политичара, него чак и независно од система. Јер све смо испробали а остали затуцани. Има овде, међу коментаторима, разних креатура које се размеђу ијекавицом, и латиницом, јер су из Фрањине земље и разликују се од нас не као што се људи између себе разликују, него као две биолошке врсте. Истина је истина чак и када је тужна. У коментарима им све пршти од тачака и ускличника, то је,ваљда неки излив усплахирене брдско-планинске душе у драматичном сусрету са модерном технологијом, која ту душу не може да оплемени, јер њу ништа не може да оплемени. Видимо ту поделу, каже – ми и они. Само што није рекао – ми ИЛИ они. Јад људски, згрчен иза предцивилизацијском грма, с пушком М-48, у одбрани живља окупљеног око огњишта. Крмељивим оком тражи мету… Није тачно да „Корени“ објављују само којекакве ружиће. Нађе се и понеки чланак Љубодрага Стојадиновића. Даље, креатуре не знају ни шта је аргумент. Написати да Басара нема талента није аргумент. То је глупост.
Zelim da izrazim zadovoljstvo časopisu KORENI , na hrabrom i zdravom patriotizmu kojim se rukovodi uredništvo časopisa. Razliku u kvaliteti sa drugim časopisima, vidim u činjenici da se objavljuju veoma patriotski autori, poput Milana Ruzića ali i oni koji misle i rade diagonalno suprotno.Komentari,
koji se evidentno svi, i redovno objavljuju , takodjer imaju tendenciju i patriotizma i autošovinizma !! Svi komentari osobe koja se potpisuje kao “ Pitagora “ , u krajnjem zaključku su antisrpska. Iako nevješto prikrivena, jer isti direktno ne napada Drzavu Srbiju i Srpski Narod ,već kao u ovom slučaju, napada Ruzića, a brani Basaru. Sa druge strane, redovno na isto reagira, ovoga puta PERA , ili neki drugi „pera“ ,činjenicama, argumentima, logikom !! Defakto, to je i realna slika onoga što nam se dogadja u društvu…………… “ Ruzići i Basare………..Pitagore i pere……..“ !!! Ostaje samo iskušenje za koga će te se oprijedijeliti, i to nije „samo „, jer moze biti i kobno !!!
„Лако је бити Басара“??? Да ли је, заиста, лако? Написати 45 књига, без талента? Лако је у ствари наружити талентованог, па макар се ружић презивао.
Ako je Basara talentovan….po vama. Sta li se moze ocekivati od TALENTOVANOG pisca? Recimo Peter Hanke… da bude objektivan.To kod ,,talentovanog ,, Basare nije slucaj. Eto zato je ,,lako biti Basara,,.
Шта мислите о Басариним есејима „На ивици“, и „Виртуелна кабала“? Нисам случајно поменуо те две књиге, најпре. Баш ме занима ваше цењено мишљење. Да ли је талентован само онај, који говори односно пише оно што нам одговара? Да ли је Толстој мање талентован зато што се противио помоћи руских добровољаца Србији 1878? Да ли је Достојевски талентованији (ако је тако нешто уопште могуће) зато што је био заговорник такве помоћи? Да ли је паметан само онај ко нам шапуће будалаштине које желимо да чујемо?