Politika je, od devedesetih godina dvadesetog veka, postala deo naše svakodnevice. Onaj ko kaže da ga politika ne zanima, ili laže, ili je apsolutno začauren u svoj mali svet i pored porodice i prijatelja, niko ga više ne zanima. Ukoliko vam se desi nešto ružno na ulici, neki od takvih ljudi mirno će proći pored vas. Neće ponuditi pomoć kako ne bi bili svedoci. Oni ne vole zbog drugih, da idu u Hitnu pomoć, policiju ili sud. Cilj ovog pisanja nije sociološka analiza tih ljudi. O njima može da se piše i drugi put.
Politika je svuda oko nas. Ona diktira koliko ćemo novca imati u džepu. Diktira cene prehrambenih namirnica u samoposlugama. Brani ljudima da se zaposle, ili zapošljava na fantastično plaćenim radnim mestima one koji nemaju dovoljno obrazovanje za to fantastično plaćeno radno mesto. Gde je politika tu su i političari ali i politikanti koji vešto glume prave političare.
Sledeća 2022.godina je izborna godina. Biraće se vlast na nekim, a možda i na svim nivoima. Predizborna kampanja traje bez obzira na epidemiju koronavirusa.
Vlast, na prvom mestu, obećava nove puteve..kao da su auto-putevi najveći problem ove siromašne, korumpirane zemlje.
Sa druge strane, opozicione stranke obilaze birače po selima i gradovima. Organizuju štandove na kojima građanima dele svoj propagandni materijal.
Postoji nekoliko stvari koje ruše ovu skoro idealnu sliku srpske političke scene.
Prva i osnovna stvar je da vlast kupuje glasove birača, deli im novac koga realno nema u državnom budžetu ( uzimaju se krediti koje će vraćati i naši praunuci ). Na ljude koji ne pristaju da se prodaju vlast vrši pritisak, posebno uoči samih izbora i tokom izbornog dana.
Opozicionih lidera nema u udarnim terminima RTS-a, najveće radio i TV kuće sa nacionalnom frekvencijom. Problem je i što opozicija ne može da se ujedini i ima zajedničku listu, bar za beogradske izbore.
Ujedinjenje sprečavaju dva mlađana političara. Jedan je levičar, drugi desničar. Kritikuju ostale opozicione stranke i nalaze im mane. Savršenstvo ne postoji, i niko od političara nije savršen.
Nisu svesni ti mlađani političari da sami ili u koaliciji sa nekim manjim strankama i Udruženjima ne mogu da pobede ovu vlast korumpiranu i kriminalnu. Da li svojim nepristajenjem da se ujedine sa ostalim strankama idu na ruku sadašnjoj vlasti? Odgovor je potvrdan iako oni tvrde da su protivnici ove vlasti. Pa..ako si protivnik ove vlasti, uđi na zajedničku listu i pomozi da se pobedi vlast koja radi samo za svoju, a ne za svu našu decu.
Mladi levičar i mladi desničar sigurno idu na izbore. Oni će napraviti koalicije, učestvovaće na izborima i postaće poslanici. Ova vlast, tačnije veliki Gospodar biće velikodušan i oni će dobiti po neko mesto u Upravnim odborima i Gospodar će reći, imamo opoziciju u parlamentu, republičkom ili u beogradskom.
Levičar je tiši ali se trudi da njegov beogradski Pokret uđe u vlast. To pokazuje nepristajenjem da bude na zajedničkoj listi.
Desničar je agresivniji. Do juče je njegova stranka bila deo opozicije, a danas te iste ljude naziva Dosmanlijama. Ne volim tu reč-Dosmanlije.
Zanimljivo je što stranka-Pokret tog desničara kasni sa osudama loših stvari u Beogradu i u celoj Srbiji. Uporno izbegava da osudi loše poteze vlasti u isto vreme kada i ostala opozicija. Kao odgovor na prozivke „iz kruga dvojke“ lider te stranke odgovara rečenicom da je prvi napisao knjigu o lošim, kriminalnim radnjama vlasti. Pitam se, od koga je taj mladi čovek dobijao informacije za pisanje knjige. Nije vizionar, niti je vidovit. Odgovor na ovo pitanje je jasan. Niko, baš niko iz vlasti nije reagovao na optužbe iznete u toj knjizi.
Članovi i simpatizeri i oni koji fanatično brane ovog čoveka zaboravili su da ovo koketiranje sa vlašću nije prvo i nije neočekivano. Ta stranka je već koketirala sa vlašću kako bi ušla u jedan gradski parlament. I čestitala je tada pobedu velikoj Gospodarevoj stranci. Neću da navodim izvore tih informacija. Guglajte malo po netu i videćete nekoliko vesti iz te godine kada su bili lokalni izbori.
Otvoreno priznajem da više nisam ni član niti simpatizer te stranke, stranke mlađanog političara. Znala sam šta je stranka radila te godine sa Gospodarevom strankom. Prešla sam preko toga kada se stranka ujedinila sa strankama i političarima koje danas naziva Dosmanlije. Onog momenta kada je ta stranka-Pokret odbila da podrži žene u Jagodini, i kada je predsednik lokalnog odbora saopštenjem za javnost branio Palmu, rekla sam samoj sebi- Dosta. To saopštenje i ignorisanje bunga vunga žurki bila je javna podrška sadašnjem režimu. Nisam ni očarana ni razočarana. Jedino mi se ne dopada što sam uopšte ulazila tu, gde mi očigledno, nije mesto.
Neću da pljujem mlađanog političara. Želim mu sreću sa koalicijom stranaka koje su bliske ovom režimu.
Ne mogu da pljujem ni levičara jer ne znam zašto neće da njegov Pokret uđe u opozicionu kolonu. Stičem zaista utisak da je željan bar neke minimalne vlasti.
Najveći problem ove dvojice i njihovih stranaka-Pokreta je što nemaju ljude sa iskustvom. Ljude koji dobro poznaju rad državne i lokalne Uprave. Ukoliko im Gospodar dozvoli da budu deo beogradske ili neke druge vlasti, na višem nivou imaće problem. Ali, to više nije moj problem.
Glasaću na izborima ukoliko opozicija koja se jasno buni protiv režima, odluči da ide na izbore. Neću glasati ukoliko odbiju da izađu na izbore već se potrude da sprovedu scenario B- građansku neposlušnost.
Izvinjavam se što sam u tekst unela i ličnu notu, što nisam 100 posto objektivna. Nisam novinar. Da jesam, bila bih potpuno objektivna i ne bih štedela nikoga.
Dragi čitaoci ovog bloga, glasanje ili apstinencija su vaša prava. Odluku donosite sami, svojim voljom. Ukoliko želite, razmislite o ovom tekstu.
