Vojni vrh na čelu prevare – 2. Deo
Od majstora mehaničara do Zamenika Načelnika Generalštaba
Pođimo redom: DRUGA prevara: Falsifikovanje popodnevnog rada 27.Marta 1999 zamenika komandanta. Kako je to izvedeno?
Subota 27.Mart 1999.godine,četvrti dan rata u 3.rd PVO .Borbene posluge se smenjuju na raketnoj tehnici na šest sati. Kao rukovalac gađanja sa svojom borbenom poslugom tog dana bio sam na vatrenom položaju (VP) u rejonu sela Šimanovci od 06.00-12.00 časova. U 12.00 nas menja prva borbena posluga ,a mi odlazimo u logorsku prostoriju. Tu u 13.30 dobijam zadatak od majora Popović Srbislava (Popa) iz predpostavljene komande (250.rbr PVO) da sa imitatorom radarskog zračenja (IRZ) zračimo sa tri lokacije na zadatom azimutu po 20.minuta sa svake i tako u krug od 14.00, do 20.00.časova kada uređaj postaviti u borbeni rad za svoje potrebe. Javljam Daniju koji je u smeni sa ljudima das mo dobili zadatak i da ću doći na vatreni položaj da povučem IRZ i da idem na zadatak.Da znaš da nemaš imitator ako ti bude trebao za borbeni rad. Vraćam se oko 20.00-20.30 i tada ću ti sve ispričati.
U knjizi na stranici 59. komandant 3.rd PVO Zoltan Dani kaže, citiram:
“…U vreme ručka,na osnovu usmenog naređenja komande brigade,upućujem mog zamenika potpukovnika Đorđa Aničića da sa vodnikom Igorom Radivojevićem i vozačem Ranisavom Lukićem,vozilom TAM-110,od 14 do 18 časova obiđu širi rejon selaŠimanovci I imitiraju zračenje sa tri lokacije. To je podrazumevalo uključivanje imitatora radarskog zračenja na desetak minuta u svrhu obmanjivanja. Nakon završetka da se vrate do 18 časova jer su po planu u dežurstvu u sastavu druge borbene posluge…”
Prilog br.1: Danijeva izjava na stranici broj 59
Da li je ovo tačno?
Šta kaže zapis u službenoj radnoj beležnici na stranici 94 i 95 za dan 27. mart 1999.godine? Ratni dnevnik “Smena” je nemi svedok svih tih dešavanja u jedinici do sitnica.
Prilog br.2. Skenirana stranica 94 službene radne beležnice
Prilog br.3. Skenirana stranica 95 službene radne beležnice
Kao što se vidi njegova izjava je potpuno netačna iz više razloga:
- Naredbu pretpostavljene komande sam dobio u logoru ja,a ne on na vatrenom položaju.Nikad se pošta nije nosila na vatreni položaj (VP)
- Sadržaj naređenja ne zna jer mu nisam preneo. Ne zna ni ko je doneo naredbu,da li je ona usmena ili pismena.Rekao sam mu samo da idem na zadatak i kada se vraćam
- Nije mi naredio da idem na zadatak jer nije znao sadržaj.To je bila moja odluka jer je zadatak bio važan i nisam bio siguran da li je vodnik Radivojević Igor, koga sam obučio za rad sa IRZ-om Oktobra meseca 1998.godine, dobro zapamtio rad sa uređajem
- Nije tačno da je trebalo raditi sa IRZ-om 10-tak minuta na svakoj lokaciji
- Nisam mu rekao s kim idem na zadatak.To je saznao od mene tek po mom povratku
- Nije tačno da smo na zadatak išli vozilom TAM-110
- Nije tačno da je zadatak trajao do 18 časova.Zadatak je trajao do 20.časova.On nije nadležan niti sme da menja naredbu predpostavljene komande.
Kroz njegovu izjavu prvi deo prevare je realizovan po vremenu, a onda je trebalo realizovati prevaru po mestu mog boravka kroz izjave vozača Lukića i vodnika Radivojevića koji su bili sa mnom na zadatku. Na taj način ispada da sam se oglušio o naređenje komandanta,da nisam došao na vreme u smenu,da nisam bio na popodnevnom zadatku svo vreme.
Vozač Lukić Ranisav u svojoj izjavi na stranici 145 knige kaže,citiram:
“…Zračimo u Subotištu,Pećincima i Dobrincima.Iz Dobrinaca se odvozimo do Karlovčića,gde ostavljamo potpukovnika Aničića,a vodnik Radivojević i ja,po njegovom naređenju,u naredna dva i po sata,ponovo zračimo sa tri ili četiri lokacije. Po završetku se vraćamo u Karlovčić,odakle zajedno sa Aničićem dolazimo na položaj…”
Prilog br.4. Izjava vozača Lukića-stranica 145,
To isto samo malo drugačije kaže i vodnik Igor Radivojević u svojoj izjavi na stranici 132.Citiram:
“…Uradili smo to na tri lokacije.Nakon toga smo odvezli potpukovnika Aničića u Karlovčić,a ja I Lule po njegovom naređenju ponavljamo celu procedure na još tri ili četiri lokacije.Po završetku se vraćamo u Karlovčić,pridružuje nam se potpukovnik Aničić I dolazimo odmah na položaj u Šimanovce.Stižemo malo pre pola devet…”
Prilog br.5.Izjava vodnika Radivojevića-stranica 132
Ovim izjavama je zaokružena prevara po mestu mog baravka u vreme izvršenja zadatka. Dani Zoltan je završio prevaru po vremenu.Na osnovu toga autor je ne proveravajući navode,ne konsultujući se sa mnom, da li je to tačno ili nije,a to mu očito nije ni bio cilj-naprotiv, zaključio na stranici 104 pri dnu sledeće.
“…Osim toga bitne razlike postoje i u vremenu i mestu izvršenja predhodnog zadatka zamenika komandanta,pre nego što je došao na vatreni položaj te večeri…”
Prilog br.6. Skenirana stranica 104 knjige.
Analiza popodnevnog zračenja prikazana je na šemi.
Prilog br.7. Linija zračenja IRZ-a.
Na taj način autor knjige je falsifikovao moj popodnevni rad. Na zadatak sam otišao na uštrb svog odmora između dva borbena dežurstva i dok sam bio na službenom zadatku i vodio računa o povećanju borbene gotovosti jedinice nabavljajući uloške za baterijske lampe u Pećincima kod “Lukija”on me je kroz lažne izjave svedoka slao u Karlovčić u tazbinu. Karlovčić nije slučajno spomenut od toliko sremskih sela. Dok su me navodno “vozikali” iz Pećinaca do izlaska iz Karlovčića prema Petrovčiću,pa nazad na zadatak,pa ponovo po mene prošlo je silno vreme,a bogami i kilometražu napraviše zavidnu.Razdaljina u jednom pravcu između te dve tačke je oko 20-tak kilometara.A gde sam ja bio? U gornjem zapisu u službenoj beležnici nedvosmisleno se vidi,a i kroz sledeći document.
Prilog br.8. Luki komerc potvrda za baterijske uloške
A onda je proradila savest jednog od davaoca lažne izjave.
Prilog br.9. Overena izjava Radivojevića
Metodologija prevare: Izjava je prvo uzeta od vozača Lukića,pa onda od vodnika Radivojevića
U razgovoru sa Radivojevićem saznao sam na koji je način on prevaren. Prilikom davanja izjave Golubović mu je sugerisao da napiše da su me vozili za Karlovčić jer mu je to rekao vozač Lukić. Radivojević kao mlad vodnik nije imao pojma ni gde se nalazi,a kamoli da pamti nazive sela od pre 17.5 godina. “Ako tako Lule kaže”,dobro. Napisanu izjavu od strane Golubovića nije ni čitao već je blanko potpisao.
U razgovoru sa vozačem Lukićem saznao sam kako je on prevaren. Prilikom davanja izjave Golubović je insistirao da napiše da su me vozili u Karlovčić. Vozač mu je rekao da nema pojima i da se od toliko vožnji u toku rata ne seća tog dana. “Znam ja” rekao mu je Golubović. Pitao sam Lukića kako neko ko nije bio sa nama na zadatku zna šta smo mi i gde radili pre 17,5 godina? Nije mala stvar kad pukovnik pripadnik VOA (vojnoobaveštajne agencije) nešto tvrdi,a ti nemaš stan. A i pitanje je da li će tvoja izjava biti u nekom novom dopunjenom izdanju knjige. Strah ima velike oči.
Predsednik udruženja ratnih veteran 3.rd PVO
Potpukovnik
Đorđe Aničić
________________
Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (1)
Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (3)
Raniji tekstovi na istu temu:
Cisto da se osvrnemo i na ovo, inace objavljeno na jednom od nasih vojnih foruma. Ovde tekst prenosim u malo izmenjenom izdanju sa izbacenim delovima koji ne uticu na zakljucak…
„Voleo bih da verujem ppuk Aničiću ali mi nije jasno zašto među dokumenta na koja se poziva postavlja dokument koji je dat u obliku iz koga se nedvosmisleno vidi da je nastao kasnije od datuma koji nosi. Konkretno imamo dokument-potvrdu o nabavci baterijskih uložaka (od kompanije „LUKI-KOMERC“ d.o.o.).
Šta ovde ne valja? Potvrda je datirana na 27.03.1999. U dnu memoranduma imamo tekst, Rajfajzen banka i broj računa. E dotična banka je počela sa radom u SRJ 2001 i ovde imamo prvu diskrepancu. Da stvar bude gora vidi se pečat d.o.o.-a i tekst na u dnu memoranduma, Agencija za privredne registre. Druga diskrepanca u dokumentu. Dotična agencija je osnovana 2004 a sa radom je počela 2005. Uvidom u bazu podataka imenovani d.o.o. je upisan u registar 07.09.2005. Dakle gornji dokument je u postavljenom obliku mogao da nastane samo posle 07.09.2005 a nikako ranije i ne tog datuma koji stoji na dokumentu. Ovim se samo može nažalost dovesti u pitanje valjanost nekih drugih postavljanih dokumenata što opet može da ruši kredibilitet priče…“
Нешто се г-дин „Јовановић“ успаничио, не зна кад да стане у оцрњивању аутора чланка који, за разлику од њега, говори само о чињеницама. Да ли „Јовановића“ нешто мучи? Можда не може мирно да спава? Питам се зашто…
Svaka cast korenima. Malo je medija koje ne cenzurisu stavove i misljenja citalaca. Vi ste jedan od retkih koji objavljuju suprotne stavove i tvrdnje.
Више је него очигледно да документа довољно говоре сама за себе.Превара је видљива у сва три до сада објављена наставка.
На жалост постоје људи који негирају документа и у први план стављају информације са пијаце или сопствена писања.Неко покушава да тестира интелигенцију читалаца. Појединци као господин Јовановић Милисав врло примитивно замагљују конкретне случајеве вређајући официра који му је очигледно био предпостављени.
Очито је да је писац књиге „Пад ноћног сокола“ господин Славиша Голубовић и дежурни форумаш Милисав Јовановић једно те исто лице.
Mislim da je krajnje vreme da objasniš ovom neukom narodu koga zamlaćuješ i šta je tvoj motiv sa tekstovima na SrbinInfo i Koreni. Tvoja tuga i bol što nisi odlikovan prevazilaze i najgori nemoral čoveka, a ne bivšeg oficira. Kaži ljudima da svaka tvoja kuknjava počinje sa „jedino ja nisam odlikovan“. To je tvoj glavni problem. Ovako veliki istorijski događaj zgadio si narodu samo zato što nisi dobio čin pukovnika. Da si dobio, bio bi namiren i ne bi godinama bilo tvojih budalaština i konstrukcija kako si bio glavni i kako si sve ti i samo ti zaslužan. Svi ostali, od automehaničara do NGŠ su prevaranti. Biće da je obrnuto.
Samo oni koji nisu pročitali knjigu „Pad noćnosg sokola“ mogu da veruju u tvoje „stručne analize“ gde na svaku stranu knjige imaš primedbe. Ko si ti da bilo kome držiš pridike? Tvoja znanja su daleko ispod proseka, vojničkog ničeg u sebi nemaš, morala nemaš, a hoćeš odlikovanje. Ne ide to tako. Bacao si činove i opasač u blato za vreme rata, vitlao pištoljem, vojniku ukrao uniformu… sada falsifikuješ račun iz prodavnice za baterije kupljene pre 18 godina. Sramotiš oficirski i vojnički poziv. Nek ljudi pročitaju tvoju knjigu „Smena“ i gore već pomenutu, pa nek uporede. Zgadićeš im se za ceo život upravo tvojim postupcima onda i ovim sada. Stvar je u tome što te podržava onaj najniži sloj neljudi koji od škole ima samo veliki odmor i po neki Alan Ford od proćitane literature. Ko se i malo potrudi da prouči ove dve knjige imaće kristalno jasnu situaciju.
Ne bi blo loše da izmisliš još neko ime kao komentator na ove dve internet stranice. Ono sa „raketaš“ i „ruski major“ i još neka, ispod kojih se prepoznaje tvoj „rukopis“ postalo je mnogo providno. Nedostaju ti komentatori, pa moraš da ih izmišljaš i lažno da se predstvaljaš. Ali u stvari, pa to je tvoj manir. Po tome te svi poznajemo.
Kukavni Aničić zahtevao te večeri da se avion F-117 uopšte ne traži i ne otkriva jer se plašio da uključi zračenje antena. Sabotirao je rad tražeći da se prekine zračenje. To potvrđuju svi koji su u tom trenutku bili u kabini. To je defetizam. Da je on bio šef ekipe, da je došao na vreme u 18.00 časova te večeri, i da je Zoltan redovno otišao sa smene, avion ne bi bio ni otkriven, a kamli oboren. Budimo realni. Obična kukavica želi da bude heroj. Iluzije su se srušile kad su o tom događaju progovorili ostali koji su imali želju da obore avion.Kako je moguće da svi govore jedno isto, a on govori drugačije. Laž ne može da opstane. Opstajala je do pojave knjege. U njoj piše sve. Ko je pročita uveriće se.
Hm,hmmm…gospodine Janicu..gasi,gasi..pukla bruka !!
Hm,hmm…Dobrica Cosic “ srbi lazu“..DrJovan Raskovic “ srbi su lud narod“..
Ne umanjuci,hrabrost i vestine kako rece onaj Rus..“ Ima li ovde srba“..?
Slobodan Milosevic,je dobio upozorenje NATO, da ako objavi tacan broj oborenih aviona, NATO cecda razori celu Srbiju znaci,ima jos junaka i zasluznih boraca ? Postoje podaci,pa i youtube prilozi za ovu tvrdnju.
ОВЕРЕНО СРБОВАЊЕ
Црни Ђорђе, несуђени Вожде, све дубље тонеш у блато нељудскости и све више се губиш у својим лагаријама. У позадини свега као и увек, егоизам и преиспољни безобразлук.
Узалуд себе позиционираш као мету и приказујеш као жртву завере великих. Ваљда мислиш да си тако велики и значајан. А ниси ни једно ни друго. Истина је морала испливати, а са њом и ти, са свим својим маркетиншким конструкцијама. Схватио си и ти колико штрчиш, али си се нешто нарогушио. Да ниси можда поверовао у своје лагарије, па си сада као изненађен и увређен.
Љут си с правом, али можеш бити само на себе, јер си се у свом рекламирању занео и превише залетео. Узнапредовао си у својим причама од командира ИРЗ, зета у тазбини, па све до помоћника руковаоца гађања, а од скора и до руковаоца. А онда се снови распршише. Ипак си 27. марта само провиривао из прикрајка и позивао на бекство.
Нема двојице руковалаца, један командује, а то ниси био ти. Чак и десетари знају принцип
једностарешинства, а ти засмејаваш широке “војне масе“ својим знањем из командовања. Као, он командује “МИР“, а ти брже боље додаш “НО“ и томе слично. Или још боље он “АНТЕНА“, а ти “ЕКВИВАЛЕНТ“, твоју омиљену команду (назад браћо, ја пред вама). Отимаш се око места у послузи не бирајући средства. Па да је тако као што причаш, зар би толика “математика“ и “гимнастика“ биле потребне да докажеш “аксиом“, тј. “твоју очигледну пресудну улогу“. А у вези других све чисто и јасно, баш чудно!
Машеш службеним документима наводећи да су она у супротности са саставом борбених послуга наведеним у књизи „Пад ноћног сокола“. Ништа што је описано у књизи није у супротности ни са једним службеним документом. У крајњем може се чак рећи да су службена документа које си лично израђивао у супротности су са стварним дешавањима, па зато изјаве актера догађаја у књизи називаш фалсификатима.
Разочаран си у некадашње колеге који противно твојим жељама, ипак имају своје ставове. Имају и сећање и образ, који нису на продају, “част изузецима“. Долазиш им у кућу снисходљиво, с вином, кафом, називаш их “драгим и великим пријатељима“ и нудиш непристојним понудама. На крају излазиш у свом стилу, љут, претећи судом.
Љубоморан си на Голубовића, с разлогом. Али, узалудно упиреш прст у њега, није ти он крив. Он је само прикупио изјаве твојих “заборавних“ сабораца. Шта би дао да теби питомци Војне академије аплаудирају 10 минута или да ти НГШ Диковић стисне руку и честита на признању за написано дело. Али то је немогуће, јер ти знаш само за блаћење других. Тебе су твоји саборци ипак штедели у књизи. Јесте да те се не сећају, онако како би ти желео. Узалудни су и напори да им освежиш памћење.
Ти си у 3. рд ПВО доведен онако, нису знали шта би с тобом, а Голубовић по задатку, који је успешно извршио. А не причаш, да си у 3.рд ПВО на Голубовићевом месту био далеко пре ′99, познато и с каквим успехом и репутацијом. Кажеш, извукли га из рата и послали у Русију. Па јесу, али као изабраног на челу групе одабраних. Запитај се што ти ниси отишао. У тебе нико није имао поверења, ти си тада био пред сменом са дужности.
Понашаш се као да си најмање Командант Корпуса ПВО, генералчина. Ти, са три године академије и једним курсом. Експерт за дефанзиву, ИРЗ и балванску заштиту, посебно око ВИКО-а (тамо где је седео), држиш лекције о стању система одбране, о моралу, знању, струци … А пљујеш по другима. Да су викали “скини, скини“ као ти, ишли у тазбину … И њима можеш само да завидиш. За тебе су громаде, људске и професионалне.
Србујеш свуда и свакоме. Популарно је, а ништа и не кошта и увек се неко наложи на ту
причу. А онај дефетизам из Шимановаца прећуткујеш. Али зато лепиш етикете “НАТО лобистима“. Кажи тим твојим новинарчићима да твоја војна искуства и тајне продајеш за девизе по Африци, радећи за енглеске фирме. Радиш за НАТО фирму!!! Несу рецензенти књиге „Пад ноћног сокола“ НАТО лобисти НЕГО ТИ. Истина, због “стручности“ био си само у једном краћем мандату, јер за други ниси реизабран. Нису разумели твоју генијалност и лепршавост духа. Када би знали како ти је бригада лупала “кечеве“, не би те пустили на километар од положаја. Ни они не поштују “званична документа“, твојих руку дела, срам их и стид било!
Не причаш више ни о званичном ратном дневнику, сада су то само твоје ратне забелешке. И даље си црн, најцрњи, образ ти је као угарак, али похвално је то што се по мало мењаш. Полако.
Нека ти је Бог у помоћи. А дотле ће те неки судија ваљда дозвати памети. И то је нека помоћ.
Милисав.
Dragi naš kolega i ratni druže Đorđe,
Obraćam ti se ovako, ili bi možda više voleo da ti kažem izuzetni, nepogrešivi i savršeni, jer tako se predstavljaš i osećaš već duže vreme. Dugo godina unazad vodiš tvoje bitke, što je tvoje legitimno pravo. Da li si u pravu ili nisi, nije bitno, imao si i imaš pravo na svoje mišljenje, iako se velika većina nas sa tobom ne slaže. Ipak, nismo te nikada jasno i glasno demantovali. A i kada ti malčice protivurečimo, na slovo koje ti se ne dopada reaguješ burno, peniš i krećeš u hajku, ne birajući sredstva. Udaraš po tvojim ratnim drugovima bahato i bezobzirno. Iznosiš neistine i prljavštine, opanjkavaš, kudiš, olajavaš, spopadaš, mrcvariš i što je najgore povremeno i pretiš.
Ne dozvoljavaš drugima da imaju svoje mišljenje, stav i sećanje, a ukoliko se razlikuju od tvojih
stavova ili od onog što si im ti namenio kao ulogu, napadaš brutalno i momentalno.
Istina je za tebe samo jedna, ona koju su ti umislio ili odredio za zvaničnu, kao u diktaturi. Sve lepo je u prvom licu jednine (ja, pa ja), a drugi su svakakvi, a najčešće nikakvi. A da li je baš tako i da li si ti uopšte profil čoveka i oficira koji ima pravo da morališe bilo kome? Nije i nisi, a evo i zašto:
1. Već dugo falsifikuješ događaje iz prošlosti i po tome se ne razlikuješ od onoga zbog koga se ljutiš sve ove godine. Samo što se on posle nekoliko opomena povukao, a ti pomislio da je to prostor i prilika za tebe i da „vožd“ mora postojati, pa i dalje teraš po svome. „Smena“ nije ratni dnevnik, isti nije ni postojao, jer ga nisi ni vodio, iako je to bila tvoja dužnost. Ti si zapisivao samo svoje impresije i zabeleške u svoju radnu beležnicu. Šta si pisao, ono što je zaista bilo ili kako si želeo da bude, nije ni bitno, ali takvo, samo tvoje pisanije, nije i ne može prerasti u zvanično, niti postati stav jedinice i vojske. Obmanjuješ javnost kako je to prepis zvaničnog dokumenta. A ne pitaš se zašto se od takvog „vojnog dokumenta“ gade svi ozbiljni pripadnici diviziona i komande brigade? Zašto tvoju knjigu prezire svako ko drži do ljudskosti struke i oficirskih kodeksa i zašto niko od eminentnih predstavnika raketnih jedinica PVO nije stao iza nje. Možda ti zavidimo? Ili smo svi šarlatani, ti apostol, a „Smena“ sveto pismo. Deset puta si originalni tekst iz radne beležnice prekucavao i filovao novim, po tebe povoljnijim sadržajima. U prvoj verziji tvog prepisa (ne brini, imamo kopiju) o F-117 nema više od nekoliko rečenica, pisanih iz ugla nekog sporednog posmatrača, jer tada sebe nisi tako ambiciozno ni video u tom događaju. Koju godinu kasnije u tvojoj knjizi o F-117 ima puno više, a i tvoja uloga je ojačala, sve u proporciji sa tvojom taštom, ambicijom i bezobrazlukom.
Tvoja uloga 27. marta je jadna i sramna. Kada su svi „jurišali“ na F-117, ti si pozivao da se vrate
nazad (skini, skini) i za tu defanzivu očekuješ čin. Guraš po kabini i premećeš članove posluge, vršiš nasilje nad pravilima, kako bi sebe pozicionirao kao značajnog igrača, ali uzalud, tebe u posluzi suštinski nema, osim kao remetilačkog faktora. Dva pomoćnika, dva rukovaoca, pa da to tako treba, i Rus bi to propisao! Čak i desetar zna da Vojsku drže jednostarešinstvo, subordinacija i jedinstvo komandovanja, a ti si zamenik i potpukovnik koji je promovisao vojnički nered i nedisciplinu. Možeš na njega da se ljutiš koliko hoćeš, ali on je ipak imao hrabrosti da nastavio borbeni rad, svesno rizikujući da dobije po glavi protivradarsku raketu, uprkos tvojim vapajima. Objektivno, ti si lice koje se samo zateklo u kabini te večeri. Bez ikakve stvarne uloge. Sve bi bilo isto i bez tebe. Tehničko-tehnološki nisi imao, niti si obavljao bilo kakvu funkciju, osim što si neovlašćeno u risustvu starijeg pozivao na prekid rada što je disciplinski, a možda i krivično kažnjivo.
A galamiš za trojicu. Snimaš TV emisije, sve u prvom licu jednine. Lično sam ovo, lično sam ono. Sramno. Kasnio si na smenu jer si svratio kod tašte, kao i mnogo puta tokom rata. I on je imao svoje trenutke. Malo se razlikujete, jer obojica manipulišete ljudima i događajima, samo on sa više stila, a ti se valjaš po blatu, vukući i druge. Zapitaj se, da li su vaši potčinjeni imali takvu „privilegiju“ ili bolje reći mogućnost zloupotrebe. Ne, nisu. Ali ti se toga čak i ne stidiš. S ponosom pišeš o ranom povrću kod Milana i Nade, tuširanju i čistoj posteljini. Pisao si i o seksu sa Brankom, ali to nisi stavio u „Smenu“. Verovatno je i to obavezni deo ratnog dnevnika jedinice, zašto li si te detalje cenzurisao. Toliko o kodeksima. Kada je 27. marta sve prošlo, opet si otišao ili bolje rečeno vratio se, znaš već gde!
2. Reč dve o hrabrosti. Dan, dva pred obaranje F-117 u kanalu na VP Šimanovci si paničio i širio defetizam, „što mi da ratujemo, za koga“ i tome slično. Niko te nije prijavio. Kada su ti predlagali da uključimo P-18 i grunemo dve rakete na prvo što naiđe, kategorički si bio protiv dok ne dođe naređenje odozgo. A njega nema, jer nema ni veze. Tako ti je bilo lakše. Plašio si se u kabini. Izbegavao si je. Najviše balvana si stavljao na deo oko VIKO-a, tamo gde sediš ti. Svi ciljevi preko 17 bili su daleko, oni od 16 preblizu. I tako, jedno 3 do 4 izlaska na antenu tokom rata. Malo, da bi se toliko hvalisao! Tada su ti se smejali i oni koji te sada podržavaju. Pitaj zemljaka Maletića, kakve je šale pravio sa tobom, kao glavnim likom. Paničio si i 11. maja. Bio si izgubljen i dezorijentisan, pa se i ne sećaš kako je zaista bilo ili opet svesno falsifikuješ događaje u svoju korist. A seti se, kada si izašao iz kabine, otišao si ili pobegao u izviđanje narednog VP, možda opet kod Milana i Nade, jer taj položaj je najčešće izviđan i posedan tokom rata, a i najbliži tog dana. Nisi smeo da se vratiš ponovo u kabinu, a na obeleženom položaju, očekujući laserske bombe, ostali su tvoji saborci na čelu sa Borisom, koga potcenjujete obojica, a vadio vas je čitav rat.
Kada god se tehnika prevodila, nikada nisi bio na položaju. A što se tiče streljačkog voda, jesu te
sklonili sa namerom, samo neće da ti kažu. Ali da se ne lažemo, i tebi je to tada odgovaralo, ne znamo što se sada kao nešto ljutiš.
3. Zamisli da se u nekoj od tvojih emisija, na nekoj od tvojih televizija, važan i pun sebe sretneš sa nekim od oficira koji su ratovali na Kosovu i Metohiji, na Košarama na primer, i kažeš da si tokom rata nabavljao bonove za gorivo tvojoj Danki, da si gostovao u tazbini nebrojeno puta tokom rata, da si se vozikao službenim kecom, da si ženu slao na vrata generalima da mole da dobiješ čin pukovnika i tome slično. Šta bi rekli? Ništa samo bi u čudu zaćutali, belo gledali, prosto ne verujući. A ti ne bi ni pocrveneo, sam sebi dovoljan. Ili bi nastavio da se žališ na baterije za lampe i mokre čizme.
4. Pljuješ po starešinama iz pretpostavljene komande. A svi oni su časniji ljudi i bolji raketaši od
tebe.LJudi koji su službi i profesiji dali sve od sebe. A znaš li koliko si puta u isto vreme bio na bolovanju. Znaš li kakva te reputacija prati od Skoplja do Jakova. Ili misliš da si odjednom postao stručnjak, zasijao kao svetac i da je sve zaboravljeno, ako si ti sebe i svojih nedostataka ikada i
bio svestan. Tebe da se stidi Stanković i ljudi koji nijednom nisu otišli kući tokom rata!!!! Analiziraš njihov rad i greške, po principu „posle bitke svi generali“. I treba, kada oni nisu tebe analizirali, a imali su osnova da te reše još u prvih deset dana rata. Povređen i besan vitlao si pištoljem u Bečmenu 20. maja, ali ipak dovoljno koncentrisan da otuđiš uniformu namenjenu za jednog odlikovanog pripadnika. Potcenjuješ druge divizione, sipaš so na ranu ljudima koji su ratovali i sahranjivali svoje drugove tokom rata. Daješ svoja tumačenja pogibija i ponovo uzbunjuješ orodice.
A kada si trebao od farme da skreneš do položaja, da vidiš je li tvoja straža izginula ili ima još neko živ, naredio si ne trepnuvši: pravac Šimanovci. I mehaničar za m/v je imao izgrađene kodekse, samo ti nisi. I opet oni paze, biraju reči, čuvaju ti obraz, a da li ti čuvaš obraz bilo kome?
Ljutiš se zbog svedočenja tvojih ratnih drugova, tretiraš ih kao da su maloumni ili maloletni. A zamisli da su sve rekli, kao što bi ti o njima. Nisu, jer sve kuće i porodice imaju i lepe i ružne trenutke, a samo ti si odlučio da sebe opereš i uzdigneš do sveca, a druge oljagaš. Samo je tebi tako savršenom bilo teško, a opet jedino si ti ostao neshvaćen. Agresivan si i privatno, i to ima u službenim beleškama jedinice. Napadaš i maltretiraš ljude bez osnova, sve dok jednom ne platiš, a onda ćeš da se smiriš i postaneš parlamentaran.
Ako imaš obraza, ućuti i ne progovaraj više.
Sve si kredite potrošio, svo strpljenje iscrpeo.
Milisav Jovanović
Драги наш Ђорђе,
Сви смо знали да си био у тазбини 27. марта и да си због тога закаснио на смену. Она смејурија са Радивојем ти није прошла. Једини који је вршио притисак на њега си био ти, а максимум који си постигао је да податак о Карловчићу вероватно није тачан. Толико је могао да ти учини, да не кукаш више. Уосталом, познато је да си већи део рата био код Милана и Наде (јео јаја и лук, ти црни, а Коста бели) или са стрељачким водом, а најмање у кабини.
Али, мало си нас поколебао са оним рачунчићем из Пећинаца. Њиме ти доказујеш народу и твојим колегама да ниси био у тазбини како неваљале колеге тврде, већ да си био у Пећинцима и куповао батерије за јединицу. Иако је просто невероватно да си толике деценије чувао парче безначајне хартије, помислих да ипак нисмо у праву и да набеђујемо „часног човека“.
Али само за тренутак, некако ми се рачун учини нов, неоштећен, графика превише модерна, просто не иде уз време и догађаје на који се односи. Пажљиво погледах и у подножју рачуна видех бројеве Лукијевих текућих рачуна, један у Војвођанској, а други у Рајфајзен банци.
Одмах ми је било све јасно. НЕСРЕЋО ЛАЖЉИВА. РАЈФАЈЗЕН ПОСЛУЈЕ У СРБИЈИ ТЕК ОД 2001. године. То значи лажљивче, да рачун није из 1999. године и да си ових дана био у Пећинцима, да си се понижавао пред Лукијем и да си фалсификовао рачун. Срам те било, бруко официрска. Или си овај пут послао земљака Малетића, верно куче, да уради прљав посао за тебе. Он је ионако одавно брука. Па сети се шта ти је радио за време рата!
Али то си ти. Сви твоји извештаји, тврдње и документи су такви. Лажни, само са циљем да тебе прикажу у најбољем светлу и побришу и сакрију твоје мрље, а није их мало. Зато ти није лако, зато се и губиш у твојим лагаријама и правиш грубе грешке, као што је ова. Па ко теби да верује. Ми ти не верујемо већ одавно, а и твоји фанови на форумима треба да се освесте, јер су твоје приче само за неуке и будале.
Као што је Црни Анђелко понављао први разред 100 пута и ти си Црни Ђорђе слагао 1000 пута. Бруко.
Био си у тазбини.
ШТА КАЖУ ЉУДИ КОЈИ СУ СТВАРНО ОБОРИЛИ АВИОН
Да ли лаже Ђорђе или сви остали?
УВЕРИТЕ СЕ САМИ – зашто он књигу назива фалсификатом.
ЂОРЂЕ ЈЕ ТЕ ВЕЧЕРИ БИО САМО РЕМЕТИЛАЧКИ ФАКТОР И ВИШАК
Золтан Дани, потпуковник
„Ђорђе у том тренутку, стојећи поред мене на степенику између ВИКО и оператора по Ф2, виче: „Гаси, гаси, погибосмо, то је трећи пут, треће тражење нема, гаси, гаси.” Кажем му: „Ти да ћутиш, ја командујем” и понављам гласно: „Тражи”.“
Борис Стоименов, мајор
„Дани трећи пут даје азимuт циља и командује: „Тражи”. Само тражење траје нешто дуже него што је уобичајено, због чега у том тренутку Ђорђе тражи да више не зрачимо, да искључимо антену, односно да више не тражимо тај циљ.Тражење се ипак наставља.“
Сенад Муминовић, капетан i класе
„Ђорђе, по мом мишљењу, у том моменту паничи. Стојећи иза Данија гласно виче: „Гаси,
гаси, скини, скини, више од 10 секунди зрачите”, хистерично тражећи да искључимо антену, јер је то трећи пут да тражимо. Не могу дословно да кажем шта му је Дани на то рекао, али отприлике: „Ја командујем, не мешај се сад.”
Дарко Николић, потпоручник
„У том тренутку потпуковник Аничић говори: „Гаси, гаси…” или „Искључи, искључи…” и још нешто, али нисам сигуран шта, јер сам био потпуно концентрисан да нађемо циљ који је био удаљен скоро 12 km од нас.“
Дејан Тиосављевић, водник I класе
„Кад је Дани трећи пут командовао: „Тражи”, Аничић се томе успротивио, тражећи да не покушавамо и трећи пут јер је сматрао да смо превише дуго зрачили претходна два пута и да ћемо због тога бити погођени. Борбена послуга је игнорисала Аничићеву сугестију, а Дани је оштро рекао: „Ја командујем, антена!”
Драган Матић, заставник
„У току тражења са СтВР мислим да потпуковник Аничић гледа на сат или има осећај за време које зрачимо, па у трећем покушају говорећи „искључи, искључи”, тражи да искључимо зрачење станицом. Сматрам да је то рекао из безбедносних разлога јер смо га ваљда тражили више од 10 секунди. То није страх, то је сигурносна мера.“
ДИВ јунак Ђорђе Аничић, јесте СЛАВОМ овенчан!
Открио је, уништио и бацио у блато, непријатеља рода свога Србског.
Једино је његова јединица имала ратне победе! А шта су радили остали???
Нека јунак Ђорђе Аничић, настави са сведочењем, тако да се увек препозна лаж!
Борби никада нема краја!
Срби су били нападнути и ратовали су са својим непријатељем!
Нека пример Ђорђа Аничића покаже младима, да лично предвођење и иницијатива, уништава и претвара у прах и пепео непријатеља!
Тако је класо.
inače o svemu ovome momir stojanović nikada nije govorio,inače je bio predsednik odbora za kontrolu službi bezbednosti u skupštini.lisica da čuva slaninu.toliko o istini titovih generala.