Ocene EK o Srbiji: Pritisci na pravosuđe, siva slika medija, osporavanje ratnih zločina

0
176

Srbija bi trebalo da stvori povoljno okruženje za slobodu izražavanja, bez straha i da osigura da pretnje, fizički napadi, nasilje i slučajevi narušavanja privatnosti protiv novinara i blogera budu adekvatno i brzo rešavani, navodi se u izveštaju Evropske komisije o poglavljima 23 i 24 u delu o medijima.

U dokumentu se navodi da je Srbija u decembru 2020. godine usvojila akcioni plan za primenu Medijske strategije i da je uspostavila dve radne grupe, koje uključuju predstavnike medija – jedna da prati primenu strategije, a druga da se bavi pitanjima bezbednosti novinara.

Kada je reč o prvoj preporuci, koja se tiče okruženja za rad medija i slobode izražavanja, slučajevi pretnji novinarima ostaju glavna briga kada je reč o nesmetanoj slobodi izražavanja i dalje se mora jačati u praksi.

Većina medijskih udruženja povukla se iz radne grupe za bezbednost novinara u martu 2021. godine, aludirajući na govor mržnje i kampanju kleveta protiv novinara i predstavnika civilnog sektora koji su dolazili od šefa poslaničke grupe vladajuće stranke, uprkos usvajanju kodeksa ponašanja poslanika u decembru 2020. godine.

U izveštaju Komisije se ukazuje da Srbija mora da obezbedi punu primenu medijskih zakona i da jača nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Treća preporuka glasi da Srbija mora da obezbedi transparentnost i pravično sufinansiranje medijskog sadržaja, koji će biti u javnom interesu, podsećajući da je Srbija povećala taksu za javni medijski servis RTS.

Vlada je usvojila akcioni plan za primenu nove Medijske strategije u decembru 2020. godine, a to je učinjeno na transparentan i sveobuhvatan način, unutar radne grupe koju su činile medijska udruženja i javni zvaničnici.

Potom je uspostavljena radna grupa kako bi pratila primenu Medijske strategije, sa mandatom da podnosi izveštaje premijerki i da se sastaju na kvartalnom niovu.

Uspostavljena je i nova radna grupa za bezbednost novinara, sa namerom da radi sa ombudsmanom na osnovu njegove inicijative, kako bi se uspostavila centralna baza podataka o napadima i pritiscima na novinare, paralelno da Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.

Da Vas podsetimo:  Nužna odbrana – Hitno potrebna izmena zakona

Grupa je usvojila plan rada za narednih šest meseci, uspostavljen je SOS telefon za prijavu napada i pretnji novinarima tokom 24 sata, koji je postao operativan u martu 2021. godine, navodi se u izveštaju.

Nova internet platforma povezana sa bezbednošću i zaštitom novinara je pokrenuta u aprilu 2021. godine, ali najveći deo medijskih udruženja se povukao iz radne grupe u martu ove godine, navodeći kao razlog nedostatak reakcije zvaničnika na verbalne napade na novinare u slučaju „Belivuk“.

Predsednik Aleksandar Vučić je javno pozvao na prekid napada na novinare i da se medijima dozvoli da rade svoj posao. Isti apel je stigao iz Ministarstva kulture i informisanja, ali napadi su se nastavili protiv organizacija civilnog društva i medija, uključujući i napade šefa poslaničke grupe vladajuće stranke.

Administrativni odbor Skupštine Srbije, nadležan za primenu kodeksa ponašanja poslanika, odbacio je u martu 2021. godine sve žalbe organizacija civilnog društva.

Radna grupa za bezbednost novinara nastavila je sa sednicama, kojima priustvuju premijerka i ministarka kulture, a prva je održana 26. marta bez predstavnika medijskih udruženja koji su se povukli.

Premijerka je apelovala na njih da se vrate u radnu grupu, dodaje se u izveštaju.

Često odbijanje organa javnih vlasti da dostave informacije, posle zahteva koji se podnose po zahtevu za informacijama od javnog značaja, nastavilo je da ometa rad novinara.

U decembru 2020. godine, organizacija FATF je iznela zabrinutost da je Srbija zloupotrebila u julu 2020. godine svoj zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, sa ciljem da ograniči rad organizacija civilnog društva zbog svog rada i kritikovanja vlasti.

U izveštaju se dodaje i da je u decembru 2020. godine Republičko javno tužilaštvo (RJT) dalo obaveznu instrukciju svim javnim tužiocima, naređujući hitnu akciju i korišćenje hitnih procedura, da istražuju slučajeve pretnji i napada na novinare.

Da Vas podsetimo:  Kako je moglo dobro je

Prethodno uspostavljena mreža kontaktnih tačaka u javnim tužilaštvima takvih slučajeva se sastojala od 115 zamenika javnih tužilaca, ali je Ministarstvo kulture i informisanja povuklo sve zahteve protiv novinara koji su poslati u RJT od bivšeg saziva Ministarstva.

Prema informacijama RJT u vezi sa delima koja kvalifikuju se za krivično gonjenje, do kraja decembra 2020. od 55 slučajeva podnetih prošle godine, RJT je razmatrao 37, a 18 slučajeva je odbačeno.

Ukupno su završena tri predmeta, odnosno donete su tri osuđujuće presude, dok su krivični postupak nastavlja za preostala 34 slučaja, od čega su dva predmeta pred sudom, devet je u predistražnoj fazi, 14 u istrazi, a u devet slučajeva počinioci nisu identifikovani.

U februaru 2021. nekadašnji predsednik opštine prvostepeno je osuđen na više od četiri godine zatvora zbog toga što je ugrozio život istraživačkog novinara koji piše o korupciji na lokalnom nivou, tako što je naredio da se novinaru spali kuća u decembru 2018. godine.

Kada je u pitanju komisija koja je imala zadatak da ispita tri slučaja ubistva novinara, u septembru 2020. godine Apelacioni sud ukinuo je, zbog proceduralnih razloga,  prvostepenu presudu optuženima za ubistvo  novinara Slavka Ćuruvija, a novo suđenje je u toku.

U toku su i istrage za još dva ubistava.

Relevantne mere predviđene su Medijskom strategijom koja će biti implementirana do 2022. godine kako bi bila ojačana nezavisnost REM)

Nakon što je REM izabrao svog predsednika u decembru 2020. godine, funkcija koja je bila upražnjena od 2016. godine, član REM podneo je ostavku, navodeći kao razlog kršenje izborne procedure i kritikujući pasivnost REM u obavljanju njegove osnovne funkcije regulisanja elektronskih medija.

U novembru 2020. godine REM je objavio svoj konačni izveštaj o medijskom izveštavanju o junskim parlamentarnim izborima i zaključio da su javni emiteri ispunili svoje zakonske obaveze jednake zastupljenosti, a da su komercijalne televizijske stanice favorizovale različite političke opcije.

Da Vas podsetimo:  Država saučesnik u otimanju obala: Masovna nelegalna gradnja na obali Dunava u Višnjici

Evropska organizacija za bezbednost i saradnju (OEBS) je utvrdila da je većina TV stanica sa nacionalnom pokrivenošću i novinae promovisala vladinu politiku, i da je nekoliko medija koji su nudili alternativnne poglede imalo ograničen doseg i nisu pružali efikasnu protivtežu.

REM je takođe primetio da je politički pristrasnim analitičarima ustupljeno mnogo vremena.

Izračunato je da je 92 odsto emitovanog programa u nacionalnim informativnim emisijama od jula 2020. do februara 2021. godine bilo ustupljeno članovima vladajuće koalicije, koji su prikazani neutralno u 61 odsto slučajeva i pozitivno u 38 odsto slučajeva, dok je osam odsto vremena ustupljeno članovima opozicije, koji su u 63 odsto slučaja negativno prikazani.

Radio televizija Srbije (RTS) nije bila uključena u državni budžet za 2021. godinu.

Umesto toga Skupština je usvojila povećanje pretplate, dok zakon i dalje predviđa mogućnost javnog sufinansiranja, ako je potrebno.

Kada su u pitanju politički i ekonomski uticaj na medije, kao što su nedostatak transparentnosti u vlasničkim strukturama i nedostatak pravičnosti u finansiranju iz državnih izvora, sufinansiranje medijskih sadržaja i fondovi za oglašavanje, planirano je da relevantne mere u Medijskoj strategiji, uključujući izmene Zakona o medijima, budu sprovedene do kraja 2022. godine.

Štampani mediji koji prema podacima Sveta za štampu najviše krše novinarski kodeks i dalje imaju javno sufinansiranje.

Preduzete su mere u vezi sa privatizacijom novinske agencije Tanjug, koje su predviđene Medijskom strategijom, a u toku je nekoliko pravnih sporova, koji uključuju Telekom  Srbija, sa većinskim državnim udelom, i privatne kompanije.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime