Skoro svake sedmice se čuju Vučićeve i priče njegovih skutonoša, da bi mladi stručnjaci trebali da ostanu u Srbiji. Doduše čuju se i priče o nastojanju vlade da se što više naših stručnjaka vrati. Nas stariju gneraciju, koja je u višim razredima osnovnih škola i u srednjim školama, učila bar nešto o srpskoj književnosti, ovo kukumačenje o ostanku u Srbiji potseća nas na rodoljubivu pesmu Alekse Šantića – OSTAJTE OVDE! Bujanovačka šiptarska mafija nije u naše vreme smela da poništavala imena škola, bacajući u fašistoidno šiptarsko blatiše ime čuvene srpske pesnikinje Desanke Maksimović. Zato se sa povodom dobro sećamo i nje i Alekse Šantića i njegovog vapaja „Ostajte ovde“. Zaista je strašno da Šiptari, ne samo na Kosovu, nego i u Južnoj Srbiji, rade šta hoće- i niko da im stane na put! Školu na srpskoj teritoriji koju finansira Republika Srbija, nazivaju imenom nekakvog njihovog, nama totalnog nepoznatog pesnika, možda čak borca na strani UČK!.
Ah, da, pristeih se zbog pominjanja imena Desanke Maksimović, da su pre dve, tri godine, beogradske Večernje novosti, u novom, na silu, možda po naredbi pedersko-lezbejskih boraca i „borkinja“ Evropske unije i od njih propisane feminizacije srpskog jezika, jedan članak o našoj Desanki, naslovili sa VOLJENA ČOVEČICA! Nisam lingvista zato ne znam da li u našem jeziku zaista postoji „čovečica“ kao ženski rod imenice čovek? Odgovor nisam našao ni u veoma obimnom „Rečniku srpskoga jezika“ Matice srpske!
Ako nam Večernje novosti, slično i drugim beogradskim novinama, menjaju nazive, događaje i rasturaju jezik, onda se ne treba čuditi Šiptarima da menjaju ime jedne škole ( početni pokušaj totalne albanizacije Srpskog juga?) kao probu kako da nastave i sa drugim školama, institucijama, imenima gradova i sela itd.itd. –sve dok se možda, slično početku šiptarskog separatizma na Kosmetu, krene u oružane borbe protiv Srbije. Sve to u okviru starog plana za otcepljivanje tog dela države i pripajanja odavno šiptarizovanom i od srpskih vlastodržaca de fakto priznatom šiptarsko/albanskom Kosovu kao nezavisne države. Sledeći korak u neko dogledno vreme bi trebalo da bude, posle Vučićevog stvaranja Otvorenog Balkana, ujedinjenje Kosmeta i Preševske doline sa Albanijom.Ili?
Vratimo se Šantićevim stihovima „Ostajte ovde“. Od kada je masa Srba, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka pošla „trbuhom za hlebom“ u svet, tražeći svoje „mesto pod suncem“ koga od komunističke okupacije Srbije 1944.-1945. godine više nije bilo, a, znamo, da za mnoge, posebno mlade i visokoobrazovane ljude, tog „mesta pod suncem“ u Srbiji nema ni danas, krenula je od vlasti izmišljena i stalno pripovedana priča o tobožem vraćanju odbeglih u Srbiju. Svojevremeno, skoro u horu, su Titu, kao danas Vučiću, odani partijci ponavljali ono Šantićevo OSTAJTE OVDE, ciljajući na sve one koji bi da pobegnu na Zapad!
Sinovi i unuci, ćerke i unuke Titovih komunista, genetski naslednici nekadašnjih apsolutičkih shvatanja i delovanja njihovih predaka u smislu „država to smo mi“ -koji su se u poslednjih tridesetak godina dokopali vlasti zgazivši i poslednje ideale srpske mladeži o „slobodi o kojoj su pevali sužnji“ nastavili su priče u istom stilu kao njihovi preci- o o(p)stanku mladih u zemlji Srba i drugih narodnosti. Ali je i danas aktuelna priča vrhuške o vraćanju odbeglih u Srbiju.
Te priče o ostanku ili povratku traju decenijama. Iako, u suštini, valjda zbog milijardi nekadašnjih marki i dolara, danas najmanje oko 4 milijardi evra koje ljudi iz rasejanja šalju godišnje u Srbiju, vlast nikada nije zaista interesovalo da poboljšanjem uslova za ostanak mladih stručnjaka u Srbiji, nekako spreči odlaske iz otadžbine. Na protiv, stiče se utisak da vlast, zbog silnog dotoka deviza, čak potsitče masovni odlazak ljudi koji su postali skoro najbolji izvozni artikal države! Želja za povratak naših iz sveta u Srbiju je, zbog boljeg, slobodnijeg, sređenijeg i sadržajnijeg života u inostranstvu, i zbog u više država u koje su otišli postojeće istinske demokratije koje u Srbiji nema, je veoma neznatno izražena, nego npr. želja da se odustane od planiranog odlaska –tačnije begstva- iz Srbije u svet. Po nekim pričama u BG čak 60 do 70% mladih bi koliko sutra, čim završe fakultete, pobegli na zapad.
Dilemu (nekadašnjih) vlastodržaca o odlasku i povratku u otrdžbinu naših gastarbajtera je u nekoliko reči, najbolje opisao čuveni Brana Crnčević. Partijski funkcioneri su stalno Titu „kukali“, baš kao i ovi današnji Vučićevci, što silna mladež beži na rad u inostranstvo. U vreme ekonomske krize krajem sedamdesetih godina prošlog stoleća, Nemci su počeli da vraćaju naše radnike. Brana je to opisao ovako: „Odlaze nam ljudi iz samoupravljačkog socijalizma u truli kapitalistički svet. Kuku! Sada ih vraćaju jer nema posla. Kuku, kuku, kuku, kuku“! Potsećaju nas, poštovani čitaoci, ove Branine reči i na priče sadašnjih vlastodržaca u Sbiji? Ne prođe ni nedelja dana da se AV ne oglasi pričom o nastojanju njegove administracije da spreči, kako on i njegovi podvlakači to vole da kažu, „odliv mozgova“ iz Srbije i da se ubrza i poveća broj povratnika iz inostranstva!
O ogromnoj „brizi“ Aleksandra Vučića i njegove vlade, da nekako spreči odlazak –beogradska čaršija govori o 50.000 do 70.000 mladih ljudi godišnje, i poveća broj povratnika, bruje svakodnevno režimska štampa i TV –kanali, koji su, očigledno, pod direktnom kontrolom vladajuće parije. Čak su jedne novine na srrpskom koje izlaze u Nemačkoj, počele da „duvaju u isti rog“ slično režimskoj štampi u Srbiji. One skoro svakodnevno hvale Vučića, negova (ne)dela i njegove satrapae. Ne tako davno u tim novinama je osvanuo na naslovnoj strani poziv i ogromna slika Aleksandra Vučića sa tekstom –VRATIMO DIJASPORU! Odgovora u članku nema –gde da Vučić i kako da „vrati dijasporu“? Na koja radna mesta, za koje plate i u čije stanove da ih smesti?
U Štutgartu i okolini smo razgovarali sa desetak madih stručnjaka o njihovom „begstvu“ iz Srbije ali i o eventualno mogućem povratku, baš kako im to Aleksandar Vučić predlaže. To foliranje je aktuelno pogotovo sada u predizbornoj kampanji za izbore 17. decembra. Po običaju predizborna kampanja AV je već naveliko krenula – krcata lažima, klevetama i optuživanjima drugih za sve nedaće koje ustvari potiču od njega i njegovog lošeg „gazdovanja“ Srbijom.Ustvari kampanja nije ni prestajala od prošlih izbora- tvrde naši sagovornici! AV, pozivajući stručnjake da se vrate kaže, povratnici će doneti stečeno znanje u Srbiju.
Što se znanja, bar onog o radnim ugovorima naših stručnjaka npr. u Nemačkoj tiče, očigledno sveznajući Aleksandar Vučić, ne zna da je našim diplomcima potrebno nešto vremena da se naviknu na sistem rada npr. u Nemačkoj i da steknu određena znanja i iskustva. Čak i ako doguraju do rukovodećih pozicija, u skoro svim ozbiljnijim radnim ugovorima, pod pretnjom visokih novčanih kazni se zabranjuje transfer na redovnom poslu stečenog znanja, iskustava i primena upoznatih metoda proizvodnje konkurenciji. Zabranjen je i transfer korišćenja eventualnih ličnih patentnih prava, ostvarenih za vrema rada u firmi. Mnoge zabrane, formulisane u Ugovoru o radu, mogu da važe niz godina posle prekida radnog odnosa i prelaska u drugo preduzeće ili odlazak u inostrnstvo.
Milomir Konstantinov nam na naša pitanja odgovara kontra pitanjima – gde ja da se vratim u Srbiju? U stan mog dede u kome bih, pored mojih roditelja, bio treća generacija? Čak i da dobijem „vučićevsku platu“ koju on odavno obećava od 1000 do 1500 € -koliko decenija rada mi treba da steknem sopstveni stan? Ako kao potstanar od te plate u Beogradu plaćam najmanje 600 € mesečno za bolji stan, onda za sve druge potrebe uobičajene kod mladih ljudi, ne pretiče mnogo novca. -Naravno, kaže Milomir, da neki, a njih je zaista veoma malo, pogotovo onih koji ne uspeju u inostranstvu a imaju dobrostojeće roditelje koji će im prepustiti stan i drugu imovinu, mogu da se vrate u Srbiju. Ali je to, u odnosu na za vreme vladavine eseneslija odbeglih i do 700.000 ljudi, čuvena kap vode u moru“!
Sličnog mišljenja je i naš sagovornik Gojko Petračić. Kaže –sve te priče i pozivi na povratak, koje mi koji smo dosta dugo u inostranstvu slušamo već godinama su samo zamajavanje naroda, posebno sada pred izbore, jer se Vučić i njegovi plaše da će da roljnu sa vlasti. Na Vučićevim televizijama vidimo vesele i nasmejane „povratnike“ koji samo što ne puknu od sreće što su se vratili. Ako, to je lepo ali zašto ne prikažu mlade stručnjake koji su se vratili i nisu dobili ni obećane poslove jer je skoro sva privreda u rukama stranaca koji vrlo često dovlače svoje ljude, pa Srbi nisu potrebni ili ih stranac premalo plaća uz katastrofalne uslove rada. Ja lično znam najmanje petoro ljudi koji su naseli na obećanja i pozive eseneslija da se vrate. Sada ponovo pakuju kofere pa pravac- Nemačka.
Naš sagovornik Predrag J. nam ispriča da je sa vrlodobrim uspehom diplomirao u BG na Elektrotehničkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Skoro dve godine je pokušavao da, kao rođeni Beograđanin, u tom gradu nađe posao -naravno bez uspeha. Ili su mu nudili –za početak „motanje kablova“ za autoindustriju, uz mogućnost da kasnije bude poslovođa, ili nije dobijao nikakav odgovor na svoje mejlove od mogućih poslodavaca. Koleginica sa studija, pridošlica u BG negde iz BiH, na njegovo jadanje da još ne radi mu je dala savet da pristupi partiji SNS, kao što je i ona uradila, i za najduže pola godine dobiće posao- npr u Pošti, u RTS- predajna i prenosna tehnika isl. –Ali, rekla je, moraš da računaš da je to privremeno radno mesto i da moraš da se obavežeš da ćeš raznositi reklamu za SNS i ubacivati u poštanske sandučiće, da ćeš pokušavati privatnim vezama da obezbdiš što više tzv. „sigurnih glasova“ i da ćeš da odlaziš, uvek i svuda pa i van Beograda, na mitinge na kojima će govoriti Vučić! Osim toga, bio bi verovatno podređen nekom „SNS-stručnjaku“ sa kupljenom diplomom koju je stekao paarama- možda samo sa završenom osnovnom školom!
Naš sagovornik Predrag J. nam reče da je njemu bilo ispod časti takvo dobijanje posla. To je bila „kap vode koja je prelila čašu“. Na solidnom engleskom jeziku, kaže naš sagovornik, konkurtisao je kod više firmi u Nemačkoj, Švedskoj i Holandiji. Posao je dobio u jednom koncerna u Štutgartu. Firma mu je našla manji stan- apartman, i poslala ga na plaćeni kurs nemačkog jezika da pored dobrog engleskog nauči i jezik domaćina. Posle godinu dana rada, dobio je od početne plate od 3500 evra povećanje na bruto platu od 4000 € mesečno, pa mu posle odbitaka za socijalno i za porez ostaje oko 2450 evra neto! Uz to dolaze premije firme za godišnji odmor i Božić kao i za uspešno poslovanje firme. Sve to zajedno može godišnje da iznese ukupno bruto i do 8000 evra! Nada se da će za dolazeće dve ili tri godine dogurani na bruto platu od oko 5500 evra ili na oko 3100 do 3300 evra neto mesečno, plus pomenute premije. –Kaže, to je i više nego dovoljno za solidan život. -Nedavno, nastavi svoju priču naš sagovornik, napisa mi moj bivši kolega, koji se pomalo bavi i pisanjem stihova, da i on razmišlja da pobegne na zapad –jer osim lagarija i praznih obećanja skoro ništa se u Srbiji ne menja na bolje. Osim IT specijalista koji su traženi, mada i njih ugrožava masovan dolazak Rusa i Ukrajinaca koji su izvrsni u tom poslu, za druge specijalnosti se imože dobiti posao, ali sa platom sa kojom se jedva preživljava.
-Napisa mi moj „elektro-pesnik“ i svoj stih kao persiflažu stihova Alekse Šantića, reče nam na kraju razgovora Predrag J. Stihovi glase „OSTAJTE TAMO! Sunce srpskog neba neće vas grejat kao tuđe sunce, gorke su u Srbiji korice hleba, u zemlji gde zakona ima ali pravde nema. Gde umire i poslednja nada, jer Srbijom jedan diktator vlada“!
Zaista, ovde se ne treba ništa ni dodati, ni oduzeti. Da je danas živ, Aleksa bi verovatno sročio neke slične stihove!
ZA KORENE iz Štutgarta
P. Rakočević
Gospodine Jariću, priznajem -Stari zavet ne znam napamet kao Vi i da li je Đura Daničić u srpski jezik uneo ženski rod od imenice čovek- ali znam da u savremenim rečnicima srpskog jezika, koji se svakako stalno razvija- često i u negativnom pravcu pa tako i u Rečniku srpskoga jezika Matice Srpske, čovečica ne postoji. Pogledajte i sami. Činjenica je da nam feminizacijom jezika, literature i udžbenika, zatim otvoreno propagiranje homoseksualizma, organizovanje kojekakvih parada ponosa itd. EU uništava jezik i menja običaje, shvatanja i ponašanje ljudi. A to čine baš te spodobe koji ste se i vi dotakli.
Poznato mi je ocenjivanje na fakultetima u Srbiji -ja sam npr. pre više od pola veka u nemačkom Ahenu završio hemiju, i duže od 60 godina živim i pored redovnog posla, bar 30 godina se bavim i novinarstvom. Pisao sam za Večernje novosti, Večernje novosti Internet izdanje, za Novosti plus, Kurir a odavno i za Korene mog prijatelja Nikole Janjića i neke druge portale. Primarno u mom „poslu“ je da citiram ono što mi sagovornici kažu a ne da ispravljam rečeno. Samo u nekim izuzetnim slučajevima moram, ako je to moguće, kao i svaki drugi ko se bavi novinarstvom, da pokušam proveru. U opštem razgovoru Predrag J. (namerno nije želeo da mu se napiše meni poznato njegovo puno prezime jer bi možda u firmi imao problema jer je izneo visinu svoje zarade- a to u Nemačkoj nije uobičajeno a još manje rado viđeno.) Isto je i sa njegovom tvrdnjom da je u BG mogao da dobije posao koji mu nije odgovarao -ni po pitanju zarade ni šta će i sa kime će da radi! Da u Nemačkoj, pogotovo momentalno kada vlada velika nestašica stručnih kadrova, može i početnik da dobije posao, doduše sa manjom platom od moguće, -to stoji. Možda je pre desetak godina bilo drugačije. Nas nekolicina -tačnije nas sedmoro- jer je toliko osnivača po nemačkim propisima potrebno da se osnuje neko društvo, na čelu sa prof. dr dr Dušanom Grudenom, dr Josipom Vlahovićem, prof. dr Jovom Mitrovićem itd. smo osnovali Prvo društvo inženjera i tehničara tada van Jugoslavije u Štutgartu -YUDIT. Za kratko smo dobili i stotog člana, pa nam je i sa te strane poznato da se i preko i uz pomoć našeg udruženja zaposlilo više stručnjaka i bez dana radnog iskustva u Nemačkoj kao ni u Srbiji. Nažalost odlaskom sa životne scene prof. dr dr Grudena, odlaska u penzije i drugih suosnivača, društvo danas tavori, jer mladi kadrovi ne žele da se previše angažuju u tzv. društvenom radu. Važnije im je postala zarada -često čak i kroz dodatne radne sate u preduzećima u kojima rade. I ovde važi isto- ja citiram izjave ljudi sa kojima razgovaram, snimljenih na diktafonu, pa ako neko kaže da je završio fakultet sa vrlodobim uspehom, onda je za mene njegova izjava merodavna a ne zbir fakultetskih ocena. Na kraju, svako valjda zna šta govori a čitaoci, ne terajući samo da bi bili u pravu čuveni „mak na konac“ -razumeju šta je neko hteo da kaže.
Problem mog sagovornika je opriginalno citiran. Rezime: Nije hteo da prihvati „partijski posao“ za koji znamo da ga je moguće dobiti što je njegv problem, namera ili želja a, nije problem novinara. Da li je pomenuti bio lenj, nesposoban ili ne zainteresovan, ni to nije tema za kritiku, to je uvek moguć i prihvatljiv lični stav svakog čoveka pa i nekoga koji bilo gde i bilo koliko dugo traži bilo kakav posao. Da ima i u BG mladih ljudi koji traže posao a mole Boga da ga ne nađu, i to postoji -ali nije tema mog članka. Tenor članka je ustvari opis ogromnog odliva mladih stručnjaka iz Srbije. I skoro istovetna propaganda današnjih vlastodržaca kao i u vreme Josipa Broza.
Zahvaljujem se za Vašu kritiku, svaka dobronamerna kritika je uvek dobrodošla jer kako bi smo mogli da budemo bolji na bilo kom polju, ako ne pogleamo, bar ponekad, i kritike.
Srdačan pozdrav autor članka P. Rakočević
PS pošto sam vaše komentare više puta video u KORENIMA, bilo bi lepo a i dobro, da se i Vi, po novoj uređivačkoj politici KORENA, javite ne samo komentarima za reč, nego i Vašim člancima
У преводу Старог завета на српски језик, у првој књизи постања, глава 2 (1. Мој 2:23) пише: „А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име ЧОВЕЧИЦА, јер је узета од човека.“. Можда је Ђура Даничић пре 180 година радио превод Старог завета по наредби педерско-лезбејских бораца и боркиња Европске уније, али ће пре да буде да писац овог чланка као прави „православни“ Србин не чита Библију.
Други проблем овог чланка је случај дотичног Предрага Ј. Као прво ни један факултет у Србији се не завшава са довољним/добрим/врло добрим/одличним успехом, већ са просеком од 6.00 до 10.00. Друго, прича да је завршио ЕТФ у Београду као рођени Београђанин и онда 2 године није могао наћи посао звучи па скоро немогуће. То је могло да се деси једино ако није хтео да тражи посао или је хтео да се ували у неки државну фирму где ће да по цео дан да виси на друштвеним мрежама. Треће у Немачкој га никад не би примили без радног искуства. Све ово знам из личног искуства.
Очигледно је да Вучић и ови његови дегенерици сатиру Србију, тако да само треба говорити истину о њима. Нема потребе да се измишљају приче