Otpuštaju direktorku jer nije u njihovom klanu

Nespretna i bahata smena Vesne Vlajić, direktorke OŠ „Momčilo Živojinović“, je spremna. Ona je na to mesto izabrana još 2007. godine, a nakon toga je ubedljivo reizabrana još dva puta. Legitimno i legalno rukovodi najvećom školom u Mladenovcu i jednom od najvećih na teritoriji Grada Beograda. Koliko sam čuo, ima iskren, profesionalan odnos prema zaposlenima i pokušava da ljudski izađe u susret svakome kada god je to moguće. Bavi se isključivo svojim poslom i ne dozvoljava da joj se u isti meša bilo ko kome to zakonom nije dozvoljeno. To očigledno ne shvataju Vladan Glišić, predsednik GO Mladenovac i lokalni šerif u pokušaju, ali ni ekipa koja ovo želi da sprovede.

U petak je Jelica Gigov, članica školskog odbora iz redova lokalne samouprave, podnela zahtev za održavanje vanredne sednice Školskog odbora na kojoj će jedina tačka dnevnog reda biti preispitivanje poverenja rada direktora. Ona se juče (kao ni prethodne tri godine) nije pojavila na redovnoj sednici koju je zakazala Vesna, na kojoj nisu bili prisutni ni Jovan Glišić, Radoslav Stojić, Andrej Nikolić i Ivana Maričić. Na ovoj važnoj sednici usled nedostatka kvoruma nije doneta odluka kojom se Zaključkom gradonačelnika Radojičića školi dodeljuju prilično velika sredstva neophodna za nabavku tablet računara i interaktivnih tabli, pa su tako sabotirali rad škole i blokirali rad Školskog odbora. Ali su zato gore potpisani bili ažurni da već jutros zatraže vanrednu sednicu, na kojoj ukazuju na GOMILU APSURDA: 1. Nepravilnosti u prijemu radnika (besmislica – tri godine traje zabrana zapošljavanja) 2. Nepravilnosti u izdavanju školskog prostora (apsurd – jednoglasna odluka Školskog odbora, novac na računu) 3. Nepravilnosti u odabiru izvođača i cene za ekskurzije (besmislica – odluku donosi Savet roditelja od 54 člana, direktor samo potpisuje odluku) 4. Nepravilnosti u formiranju cene za proslavu Drugarske večeri (apsurd – ispoštovana zakonska procedura i zajednička odluka, potpisnik odluke Andrej Nikolić). 5. Neprisustvovanje predsednika sindikata i članova učeničkog parlamenta sednicama odbora (predsednik sindikata redovno prisutan, članovima učeničkog parlamenta uručivani pozivi, ali nemaju obavezu prisustva). Pored toga, sve što se ovde navodi kao sporno je DOKUMENTOVANO.

Vesna Vlajić i njeni zaposleni godinama su opterećeni stalnim jalovim inspekcijama zbog kojih ispaštaju svi (tako se bespotrebno povećava posao čak i ljudima iz inspekcije), anonimnim predstavkama i pismima „zabrinutih roditelja“ (koji su sve samo ne roditelji dece u školi).

Razlika između ovog pokušaja bahate, nelegalne i nelegitimne smene i svih prethodnih je to da lokalna samouprava, posredstvom delom kontrolisanog školskog odbora OŠ „Momčilo Živojinović“, pokušava da Vesnu Vlajić godinu dana pre raspisivanja redovnog konkursa za novog direktora IZBACI NA ULICU. Dakle, da su iz SNS pripremili „svog kandidata“ onda kada je to propisano i na izborima ga demokratski suprotstavili postojećem direktoru, ona bi čak i da pošteno izgubi na tim izborima ostala u radnoj sistematizaciji i dobila posao profesora razredne nastave koji joj po zakonu pripada.

Što se tiče Vesne (1966, Učiteljski fakultet u Beogradu, master Liderstvo u obrazovanju) i njenog rada, najznačajni rezultat njenog rada je to da je broj učenika škole od 2007-2018 porastao sa 1100 na 1500. Pored toga, urađeno je nebrojeno manjih i većih infrastrukturnih projekata, projekat NIS-a „Zajednici zajedno“, video-nadzor, „Škola za 21. vek“ (projekat British council-a), Digitalizacija i kritičko mišljenje „Microbit“ (samo 10 škola u Srbiji), potpisana međunarodna saradnja sa „Dvorcem dečijeg i omladinskog stvaralaštva“ , obrazovnim institutom iz Brjanska (Rusija), a organizovane su i brojne domaće/međunarodne aktivnosti na području grada. A činjenica da je 10% od ukupnog broja učenika ponelo neku nagradu sa gradskog/republičkog takmičenja, govori o zajedničkom uspehu učenika, roditelja i nastavnika, a njoj donosi moralnu satisfakciju i znak je da se dobro radi.

A malo i o potencijalnim bespredmetnim buvama koje će botovi možda puštati. Svima koji poznaju Vesnu i njen način rada, znaju i da je rezultat doslednosti takvim principima to što živi u rentiranoj garsonjeri od 25 kvadrata. O tome šta rade i od čega žive ostali članovi moje porodice se takođe sve zna – kao i većina ljudi, nikada ništa nismo imali od politike ili države Srbije. To nije nikakav problem, niti je to bilo potrebno, niti je bilo ko zbog toga nesrećan, ali nećemo tek tako dozvoliti gaženje i ponižavanje bilo koje vrste.

Ipak, izgleda da su neke stvari koje nemaju veze sa školom, profesionalnošću, odgovornošću, ljudskošću i obrazovanjem ipak presudne. Trideset godina radnog staža, generacije danas odraslih ljudi koje je izvela na prilično dobru trasu, dobro vođenje i stabilizacija jedne velike obrazovne institucije – NE. Ali opet, nadam se da postoje Ljudi koji znaju da naprave kvalitativnu razliku, koji se ne plaše seoskih šerifa i imaju dostojanstva, hrabrosti i potrebe da im se suprotstave. Dragi prijatelji, poznanici i nepozanici – računamo na vas! U ovoj borbi koristićemo sva legitimna i dostupna sredstva i resurse, ali pre svega nam trebaju Ljudi. A onima koji ovu svinjariju kukavički organizuju mogu da poručim – ćeraćemo se, nema straha i ćutanja!

Stevan Vlajić

patriot.rs