PIŠE: Zoran TEOFILOVIĆ
Hiljadama kilometara udaljen od matične države, nikad ne propušta svoju patriotsku dužnost. Spusti se odozgo i glasa za vlast na svakim izborima.
Ljubav prema otadžbini nema cijenu. Onomad, kad se zaratilo, umalo se nije vratio da pomogne svom narodu, ali mu gazda nije dao više od dvije nedjelje godišnjeg, tako da mu se nije isplatilo dolazit’ na tako kratko vrijeme.
Htio je par puta poslat’ nešto para za izbjeglice, al’ banka, majku im gramzivu, hoće previše za transfer, pa je na kraju odust’o.
Najviše prati cijene nekretnina i prosječne plate u rodnoj mu grudi i moli Boga dragog da ne rastu, da bi mog’o (kad se jednog dana vrne), kupit’ 3-4 stana i bit’ bogat međ’ sirotinjom.
A poželi kućni prag, nije krv voda… Nepodnošljiva je ova demokratija u tuđini, guši slobode: ne smiješ prdn’t, sve mora pod konac, po propisima. A dole kad dođe na svoje, raspištolji se pa ne zna šta će od obijesti. Dvadeset preko limita, prođe kroz crveno… Da vidiš kako pješaci sprintaju preko zebre, k0 Ben Džonson u Seulu.
Nema nikog da mu sere kad odvrne da trešti poslije ponoći.
Nema idiotskog odvajanja smeća, bacaš sve u šumicu, a mašinu za veš je ljetos pod okriljem noći rokn’o u rijeku, odma’ do komšijine. Kud je mog’o s njom onakvom zahrdjalom?
Sredio je u opštini preko veze da ne plaća porez za imanje: tutn’o školskoj njenu mjesečnu platu u njedra Mislim, malo je glupo – plaćaš porez, a ne živiš tude. A i poskupo je Ne pada na zapadu s neba. Najgore mu je kad vidi ove naše džabalebaroše i vucibatine, omladinu: mogu volu rep iščupati a motaju se po kafani “nema posla”! Idi momak čuvaj ovce, beri maline, zajebi fakultet što si završio.
On bi sutra to radio eto, čim vani izganja invalidsku.
Oteglo se, evo već petnaest godina vuče bolovanje… Nek’ drugi rintače, valja se čuvat’.
Brine se za budućnost, gleda Dnevnik svaku večer na nacionalnoj frekvenciji. Dobro je dok su ovi na vlasti. Dok on i prave patrijote mogu glasat’, odlučivat’ sudbinu svoje zemlje, odbranit’ je od te neke pete kolone i stranih plaćenika, sjeme im se zatrlo!
Samo da se ne promjeni da ne krene nabolje u njegovom kraju, državi, da mu se ne pokvare planovi, jer, ako mu majčica država prodiše – plate narastu jadnicima – kud će on onda sa svojom penzijicom, krvavo stečenom u pečalbi? Može se, da prostite, samo jebat’!
Одличан текст 😀