Formiranje nove Vlade još je na dugom štapu ali ulizivanje je već počelo. Kad smo već kod ulizivanja, šlihtanja, uvlačenja ili kako god to nazvali evo pravog recepta kako se to radi.
Ko je autor?
Pa ko drugi nego neko iz Srpske napredne stranke. Pomislite da je otpisan, da je pao u nemilost onog glavnog, da je pokrenuta unutarstranačka kampanja za rashodovanje kadrova na koje se višpe ne računa, kad ono ne lipši magarče do zelene trave, eto njega da napiše obrazac za ulizivanje i da visoko podigne lestvicu šlihtanja ostalima u stranci.
One mlade junoše što su do juče kao poslanici svaki svoj govor u Skupštini počinjali hvalospevom predsednika (države i svoje stranke) u prvoj, svakoj drugoj i obavezno poslednjoj rečenici govora, deluju bledunjavo i autsajderski u poređenju sa ovim majstorom šlihtanja.
Od šampiona se ima šta naučiti pa evo kako to izgleda kad ga Nebojša Stefanović sroči.
Izjava potpredsednika Vlade i ministra odbrane Nebojše Stefanovića:
„Jedan sam od onih koji su ušli u ozbiljno bavljenje politikom zbog Aleksandra Vučića i zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Neprocenjiva znanja o politici, kao i o posvećenom i odgovornom radu za građane i Srbiju, naučio sam, kao i hiljade drugih stranačkih kolega, od Aleksandra Vučića.
Siguran sam da smo ga dobro upoznali za sve ove godine, skoro onoliko dobro koliko je on upoznao nas. Složićemo se i da smo ga pratili kroz mnoge borbe, iskušenja, kroz dane kada smo bili uspešni, ali i kada nismo. A da li se slažemo da su ovo dani kada je naša zemlja pred najvećim ispitima i kada je naš predsednik oči u oči sa najvećim izazovima? U to nema sumnje.
Nikada nismo mogli da biramo okolnosti u kojima će Srbija da se nađe, ali ako je već morala da bude stavljena u iskušenja, onda biram da državu tada vodi Aleksandar Vučić. To je garancija da će moja zemlja ostati mirna, stabilna i uspravna, kakve god da su okolnosti oko nas. Zadovoljan sam što u ovom izboru imam najmanje 2,2 miliona istomišljenika. Kažem najmanje, zato što sam duboko ubeđen da predsednik Vučić ima još veću podršku našeg naroda od one koja se pokazala na predsedničkim izborima. A ta podrška je istorijska, najveća koju pamti savremena Srbija.
Dužnost mi nalaže da najpre sebi, ali i ljudima koji su mi stranačke kolege, postavim pitanje – ne samo da li smo učinili dovoljno, nego da li smo učinili sve što smo mogli da breme izazova, pritisaka i teškoća ne bude stavljeno samo na jednog čoveka, nego na sve nas? Odgovor se, nažalost, sam nameće – nismo!
Aleksandar Vučić je drugi put zaredom izabran za predsednika Republike, i to ogromnim, nedostižnim brojem glasova. Izašao je pred narod svojim imenom i prezimenom i sa ogromnim rezultatima koje je postigao. Podrška od 60% naših građana je odgovor nacije njemu lično.
Ali još više, ovo je odgovor Srbije na pitanje – kome ćete poveriti na brigu svoju zemlju, svoje gradove i sela, i to u vreme kada svetom vlada neizvesnost, nesigurnost, kriza i zla volja. Aleksandar Vučić je njihova odluka za vreme koje dolazi, i to je najbolja odluka koju je narod mogao da donese, pokazavši da je zreo, da misli na svoju budućnost i da ume da donese pravu odluku.
I zato što pred sobom imamo ovu više nego jasnu sliku, moramo ozbiljnije nego ikada ranije sebi da postavimo pitanje da li smo uradili ono što smo bili dužni da budemo deo narodnog odgovora. I još više, da li smo spremni da u danima koji dolaze pokažemo da smo dorasli bar delu odgovornosti, koju predsednik Vučić već drugi put preuzima?
Ne usuđujem se da dam odgovor, ne zato što ne poznajem sebe, svoje stranačke kolege, a naročito predsednika Vučića, nego zato što sam svestan da će davanje tog odgovora da traje sve vreme dok budemo u prilici da radimo ono šta nam je dužnost. Kada to kažem, mislim na posvećenost koja se pokazuje uporno i u kontinuitetu, sve vreme borbe za Srbiju i naš narod, a ne nekoliko nedelja borbe za funkciju, a onda povlačenje pred prvim većim pritiskom na našu zemlju.
Svako od nas može da kaže da je i do sada radio najbolje i najviše što je mogao, neko s pravom, neko ne. Ali to ne znači da smo uradili sve što je bilo potrebno i svakako ne znači da smo uradili dovoljno. U ovoj kritici i preispitivanju svakako polazim od sebe. Pozivam sve iz stranke kojoj pripadam da se takođe zapitaju jesu li uradili dovoljno.
Komforno je kada predsednik naše partije i naše države ima najveću podršku naroda koju ova zemlja pamti. Izuzetno smo ponosni na to. Ali to je odgovor koji je dobio Aleksandar Vučić. To nije i ne sme da bude zaklon za sve nas koji smo u politici i na svakoj javnoj funkciji zahvaljujući njemu i politici koju on vodi. Ne poštujem one koji svojataju Vučićev ugled i narodno poverenje, a jako dobro znaju da tome nisu doprineli onoliko koliko su bili dužni. Bez obzira da li zato što nisu mogli ili zato što nisu hteli.
Imamo pred sobom dane i godine da pokažemo od čega smo napravljeni. Ima li većeg motiva za to od mogućnosti da se stavite na raspolaganje svom narodu i svojoj zemlji onda kada je teško? Ima li bolje prilike za to nego slediti Aleksandra Vučića i politiku koja je dobila ogromno poverenje građana? Svaki dan će biti korak ka odgovoru na pitanje – da li smo dorasli toj odgovornosti. Taj odgovor ne znam unapred, ali spreman sam da ga tražim, zajedno sa svojim kolegama i sa svojim, narodnim, predsednikom.“
