Odgovori na mnoga pitanja vezana za vlast Srpske napredne stranke i kapacitete opozicije na srednji i duži rok se mogu dobiti na sledećim lokalnim izborima u Beogradu. Iako se lokalni izbori uvek etiketiraju kao drugorazredni, bliska prošlost nas uči da su beogradski mnogo više od toga. Rezultati izbora u Beogradu, pre svega zbog količine ekonomske i političke moći koncentrisane u glavnom gradu, mogu najaviti velike promene na nacionalnom nivou, ili potpuno suprotno – još više produbiti vlast vladajuće strukture.
Datum održavanja izbora još uvek je nepoznat. Priča se o decembru, dok je mart sledeće godine poslednji rok. U zavisnosti od datuma, zavisiće i intezitet kampanje. Decembar znači kampanju visokog inteziteta i manje vremena opoziciji da animira neodlučne birače da izađu na izbore i izaberu baš njih. Vlast nema problema poput opozicije zbog velikog mobilizacionog kapaciteta i visoke odanosti u svom biračkom telu. Izbori u martu bi doneli kampanju nižeg inteziteta, što opozicija može iskoristiti jer ima više vremena da se organizuje i uđe u borbu za gradsku vlast u punoj snazi.
Dok period pre raspisivanja izbora prolazi u znaku špekulacija o datumu održavanja, broju izbornih lista i potencijalnim koalicijama,
potrebno je detaljno obraditi moguća delovanja vlasti i opozicije u vremenu koje dolazi. Načina za delovanje je mnogo, a kombinacija koje su moguće u ovom atomizovanom stranačkom sistemu još više.
– Nezrelost vlasti
Ukoliko nam je suditi po izjavama predsednika Republike Srbije i predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, beogradski izbori su poslednji na kojima će naprednjačka izborna lista nositi njegovo ime i prezime. Ova izjava otvara brojne polemike. Prvo, ako izborna lista vladajuće stranke nosi u sebi ime i prezime predsednika Republike, koji je nesumnjivo najpopularniji političar u zemlji, a koji pritom ne treba da ima direktne veze sa lokalnim vlastima, jasno je da postoji svojevrsna kadrovska kriza u Srpskoj naprednoj stranci zbog koje ne može da iznedri još jednog popularnog i kredibilnog kandidata za nosioca izborne liste. Drugo, ceo vrh Srpske napredne stranke se slaže da izbori budu u decembru. Ova vrsta brzih izbora bi opoziciju ostavila u nepovoljnoj poziciji zbog nedostatka vremena da napravi kvalitetan plan predizbornog delovanja, a naprednjaci bi se više oslonili na ovu (pred)izbornu „brzinu“ nego na kvalitetan program sa kojim bi izašli pred Beograđane. Treće, (ne)zrelost vlasti će biti testirana tek nakon ovih izbora i distanciranja predsednika Republike od stranačkog delovanja, ali naravno, samo pod uslovom da ostvare pobedu koju očekuju.
– Razbijena opozicija
Gubitak kredibiliteta, izbegavanje neprincipijelnih koalicija i nepomirljive nesuglasice između pojedinaca čine ujedinjenu opoziciju nemogućom. Potencijalna catch all koalicija je od samog početka osuđena na neuspeh jer postoji previše opozicionara koji izbegavaju jedni druge.
Koaliciono delovanje koje najviše obećava, ukoliko se ostvari, je Jeremić – Janković – DS sa Draganom Đilasom kao kandidatom za gradonačelnika. Njima se može pridružiti inicijativa „Ne davimo Beograd“, kao i SDS Borisa Tadića, ali nepoznato je koliki potencijal oni imaju. Ova politička opcija svoju prednost ima u tome što tradicionalno najveći deo njihovih glasača ima uporište u urbanim sredinama, pogotovo u Beogradu. Dveri, Demokratska stranka Srbije, radikali i pokret „Dosta je bilo“, koji ne želi sa Đilasom u koaliciju, trenutno se bore sa jako lošim rejtingom i biće pod lupom jer svaki sledeći potez može biti potpisivanje odlaska na smetlište političke istorije.
– Aleksandar Šapić i Beli kao tas na vagi
Iako je Blic pre nekoliko dana najavio da je kandidat naprednjaka za gradonačelnika žena i to nestranačka ličnost, do problema će doći ako rezultati budu nepovoljni za trenutnu vladajuću strukturu. Pored tradicionalnog partnerstva sa socijalistima, koji su najavili samostalan izlazak „ako matematika tako kaže“, Šapić može biti saradnik naprednjaka u gradskoj vlasti. Ucenjivački kapital Šapića će biti pozamašan ukoliko se oko njega bude „lomilo“ – naime, on traži mesto prvog čoveka Beograda, sa kim god ostvari saradnju, a spreman je nakon izbora svakoga da sasluša. Aleksandar Šapić će biti ključna figura ovih izbora.
Ljubiša Preletačević – Beli kao negacija svega političkog u prethodnih 27 godina, ako ostane dosledan onome zbog čega se visoko kotira među biračima, biće snažna neutralna snaga u Beogradu. Ako ostvari dogovor sa nekim posle izbora, veliko je pitanje koliko podrške će uživati u budućnosti.
Bilo krajem 2017. ili početkom 2018. godine, ovi beogradski izbori mogu biti turbulentniji od svih parlamentarnih i predsedničkih izbora u poslednjoj deceniji. Ulog je veliki, društvo podeljeno, a Beograd je ponovo politička arena odakle će posledice borbe imati jak uticaj na nacionalnu politiku.
Aleksandar Ružić
vidovdan.org
