Potresno Teslino pismo otkriva koliko se ponosio decom iz Šumarica

0
175

I posle gotovo osam decenija od kada su nemački okupatori streljali 2.400 građana u Kragujevcu, otvaraju se nove stranice ove tragedije.

U Šumaricama je ubijeno 2.400 građana, od toga 261 srednjoškolaca

Tako je, na čudan način, u istoriji do sada ostala gotovo nepomenuta priča o Nikoli Tesli, koji je samo nekoliko meseci pre nego što je umro imao snage da u Njujorku oštro osudi fašiste, i skrene pažnju Amerikanaca na žrtve u svojoj domovini.

Tako se on pod naslovom „Braći u Americi“, u listu „Srpski srbobran“, obratio sledećim rečima:

„Naš narod pokazuje toliku moralnu snagu da nam svetla obraz pred svetom. Ono što čine naša braća u Starom Zavičaju dostojno je duha koji prožima našu narodnu pjesmu. Koliku duševnu snagu, čvrstu odluku, neprestrašenost i junaštvo imali su oni naši još nerazvijeni dečaci kad su pred nemačkim puškama radosno klicali: ‘Mi smo srpska deca. Pucajte!‘. Kako se mi svi možemo ponositi znajući da u čitavoj istoriji sveta nema tako veličanstvenog primera. Ovi divni mučenici živiti će vekove u našoj uspomeni oduševljavajući nas na besmrtna dela.

Njujork, april 1942, vaš brat Nikola Tesla.”

Srpskog proslavljenog naučnika posebno su pogodila saznanja o streljanju dece, jer je prema podacima koji su do sada prikupljeni, u Šumaricama ubijeno 2.400 građana, od čega su 40 deca mlađa od 15 godina, a 261 su srednjoškolci.

Detalje o pogromu u Kragujevcu i okolnim mestima u oktobru 1941. izneo je i ugledni “Njujork tajms” koji je pored ostalog napisao:

“… Izveden je masakr nad 4.000 Jugoslovena, uključujući i 100 učenika sa knjigama u rukama, od strane nemačkih vojnika u blizini grada Kragujevca, 21. oktobra. Civili su bili pogubljeni u znak odmazde zbog ubistva desetoro nemačkih vojnika. Nijedan od nastradalih civila nije bio umešan u ubistvo nemačkih vojnika, i umrli su ne znajući zašto. Vođeni su u smrt u grupama od po četrdesetoro. Dečaci starosti 15 god., sudije, sveštenici, dućandžije i radnici ubijeni su. Streljanje je trajalo čitav dan… Direktor škole, Pantelić, pao je na kolena i molio Nemce da poštede dečake, i kada je njegova molba odbijena zatražio je da bude i on ubijen sa njima. Ta sledeća molba mu je bila uslišena.

Da Vas podsetimo:  Bio sam hrvatski zatočenik u logoru Lora… (6)

Rodbini nije bilo dozvoljeno da upute ni poslednji pogled svojim nastradalima. Nemci su izdali saopštenje opisujući masakr kao ‘ubistvo 2.300 komunističkih bandita‘…“

Izvor: Borba za istinu

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime