Da li plate gube trku sa inflacijom?
Plate rastu, barem ako gledamo zvaničnu statistiku zarada, a stopa inflacije se smanjuje. Ali ovo ne znači da se kupovna moć u Srbiji smanjuje. Ovo možemo da vidimo kada uporedimo nivo prosečne neto plate iz juna prošle godine sa međugodišnjom stopom inflacije iz juna. Dok je međugodišnja inflacija iznosila 13,7% dotle su prosečne plate porasle za samo 15%. Ovo je jedva iznad nivoa prosečnog rasta cena.
Međutim, nije sve u proseku. Medijalna zarada, ona koja se nalazi na sredini raspodele, mnogo bolje govori o prosečnim primanjima. Ona je u junu prošle godine iznosila 56,400 dinara, a u junu ove godine 65,350 što je nominalni rast od 15,8%. To znači da su niže zarade isto porasle jedva tek nešto iznad prosečnog rasta cena.
Nisu sve plate iste
Prosečna zarada zamagljuje obilje drugih informacija tako da pozivanje na nju ima samo ograničenu upotrebnu vrednost. Kada pogledamo kretanje zarada po delatnostima vidimo da porast zarada nije ujednačen, nego da postoji niz delatnosti u kojima plate ne mogu da izdrže trku sa cenama.
Najgore su prošli zaposleni u delatnostima Finansijske delatnosti i osiguranje (rast zarada od 9%), Sanbdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (10% rasta zarada), Zdravstvena i socijalna zaštita, Obrazovanje, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Smeštaj i ishrana (rast od 12%), kao i Građevinarstvo, Rudarstvo i Poljoprivreda (rast od 13%). U svim ovim delatnostima prosečna zarada je tokom proteklih 12 meseci rasla sporijim tempom od rasta zarada tako da su one zapravo izgubile na vrednosti.
Nakon njih, tu su sektori poput Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, Informisanje i komunikacija i Poslovanje nekretninama, sa rastom od 14% što znači da su plate u ovim delatnostima jedva prestigle ifnlaciju i sačuvale kupovnu moć.
U poslednjoj grupi su sektori poput Prerađivačke industrije, Trgovine na malo i veliko (sa rastom od 16%). Saobraćaja i skladištenja i Umetnosti, zabave i rekreacije (sa rastom od 17%). Time je prosečna zarada u ovim delatnostima imala minimalni rast kupovne moći.
Kada pogledamo učešće pojedinačnih sektora u ukupnoj registrovanoj zaposlenosti u zemlji, vidimo da učešće zaposlenih u sektorima gde su plate malo porasle oko 45%, tamo gde su realno stagnirale oko 6%, dok je zaposlenost u sektorima gde je prosečna plata gubila na kupovnoj moći oko 48% ukupnog broja zaposlenih. Drugim rečima, govoto polovina zaposlenih u Srbiji iskusila je realni pad kupovne moći jer su im plate rasle sporije od rasta cena.
Ali i plate koje rastu više od inflacije gube kupovnu moć
Jednostavno, način na koji merimo opšti rast cena nije savršen. To se radi uzorkovanjem na korpi dobara i usluga, sa tim što svaki proizvod ili usluga dobijaju određeni ponder u toj korpi u skladu sa podacima o potrošnji. Jednostavno rečeno, ako neku robu retko kupujemo, njeno povećanje cene imaće manji udeo u korpi pa će i imati manji uticaj na inflaciju.
Ali ova prosečna korpa ne ‘’gađa’’ svako domaćinstvo, nego svako od njih ima svoju ličnu inflaciju jer to zavisi od karakteristika potrošnje. Domaćinstvo koje često koristi automobile će više pogoditi rast cena goriva od onog čiji članovi gotovo isključivo koriste javni prevoz. U ovom slučaju je dorpinos rasta cene goriva opštoj stopi inflacije isti, ali ovo prvo domaćinstvo će biti pogođeno tim rastom cene mnogo više od proseka, a ovo drugo ga neće ni osetiti.
Rast cena hrane značajno je više porastao od inflacije. On je u međugodišnjem periodu iznosio oko 25%, a na hranu odlazi pojedinačno najveći deo kućnog budžeta prosečnog domaćinstva u Srbiji. Takođe, tu je i elastičnost tražnje niska – narodski rečeno, ljudi neće manje jedu jer je hrana poskupela da bi to nadomestili, nego će morati da se odreknu nečeg drugog.
Kada cena hrane koja čini 35% potrošnje prosečnog domaćinstva toliko poraste, niži rast cena drugih proizvoda (usled čega je inflacija zvanično 13,7%) nije nešto što će puno pomoći. Ovo naročito pogađa one sa nižim zaradama jer u takvim domaćinstvima srazmerno više novca odlazi upravo na hranu – u prvom decilu (10% domaćinstava sa najnižom potrošnjom) troškovi hrane su čak 45% ukupnih troškova, a u desetom decilu (10% domaćinstava sa najvišom potrošnjom) samo 29%, prema podacima Ankete o potrošnji domaćinstava iz 2021.
Iako plate za sada u statistici prate nivo inflacije, gubitak kupovne moći jasno se vidi u podacima o privatnoj potrošnji iz kvartalnih nacionalnih računa. Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstva – narodski rečeno, privatna potrošnja – tokom prvog i drugog kvartala ove godine su u padu za -0,2% i -0,5% pojedinačno, u realnim iznosima tj. kada se usklade sa inflacijom i porede sa istim kvartalom prethodne godine.
Ovaj pad potrošnje se dešava po prvi put od početka 2016, ako izuzmemo 4 vezana kvartala tokom pandemije (Q2 20220 – Q1 2021) kada smo imali potpuno ili delimično zatvaranje privrede zbog antipandemijskih mera.
Plate nikad više, ali ne i njihova kupovna moć
Nažalost ministra finansija, koji u svojim obraćanjima voli da ističe koliko je prosečna plata u evrima i kako ona nikada ranije nije bila viša, nominalni iznosi plata nemaju puno veze sa kupovnom moći. Očigledan primer je to što su svi u Srbiji 1993. bili milijarderi, ali sa tim milijardama nisu skoro ništa bili mogli da kupe.
Od nominalnih iznosa zarada, mnogo je važnija njihova kupovna moć. A ona trenutno, po prvi put gotovo od fiskalne konsolidacije kada su smanjene penzije i plate u javnom sektoru, ne raste.
autor:Mihailo Gajić
