I Srbi su pomogli da naši generali budu osuđeni

8
1002

Ratko Mladić osuđen je prvostepenom presudom na doživotnu kaznu zatvora, što je za sagovornika emisije „Od četvrtka do četvrtka“ advokata Borivoja Borovića bila očekivana odluka suda.

Borović kaže da su je u Tužilaštvu čekali sa velikim nestrpljenjem, bojali su se da Mladić ne umre kao Milošević koji im se izmakao i učinio uslugu srpskom narodu, jer nisu dobili presudu za genocid.

— General Radislav Krstić dobio je doživotnu kaznu, ali to nije bilo dovoljno, to nije zadovoljavalo apetite Haškog tužilaštva. Bio sam prisutan kada je Milošević umro, gledao sam na stepeništu kako zamenici tužioca sede očajno i bukvalno od besa bacaju predmete jer im je cilj bio samo ta presuda. Mislim da sem tog genocida u Srebrenici za druge tačke optužnice nije uopšte bilo dokaza. To je bio rat, a tužilaštvo nije pružilo dokaze da li je general upozoravao vojnike na pravila Ženevske konvencije. Ne samo u tom predmetu, već i drugim, naša država, naša Vojna državna bezbednost slale su dokaze Hagu i kad im nisu tražili. Bio sam svedok.

Zašto se to radilo?

— Mnogi generali bili su uplašeni za svoju sudbinu, jer ne postoje jasna pravila oko utvrđivanja krivične odgovornosti. Pravilnik o postupku i dokazima, koji predstavlja neku zbrku između anglosaksonskog i kontinentalnog prava nije jasno uredio ni de jure, ni defakto odgovornost, posebno princip komandne odgovornosti. Bio sam svedok da su mnogi generali nečasno bili zaštićeni svedoci, čija imena mi ne znamo. Nadam se da će se jednog dana otvoriti dosijei i da ćemo saznati da su bili svedoci tužilaštva i da su teretili ljude kojima su bili nadređeni samo da bi zaštitili sebe. Na primer, u predmetu „Vukovarska trojka“, general Borivoje Tešić bio je komandant jurišnih odreda, koji su dejstvovali u reonu Ovčare. U okviru njegovog jurišnog odreda bile su tri čete, među njima jedna Radićeva četa, koga sam branio. On je bio svedok tužilaštva, a Radić je odgovarao. Međutim, ipak smo iskoristili neka vojna pravila bivše SFRJ, tako da je taj general na kraju preminuo kad je saznao da će teret prebaciti na njega. Vojna služba, ali i druge, utrkivale su se da tužilaštvu dostave dokaze da bi pokazale lojalnost Tribunalu, a često ih je na to terala aktuelna politička vlast. Hag angažuje ranije advokate i to od strane tih bezbednosti struktura, vojnih struktura. Tamo su mogli da brane samo advokati koju su imali saradnju sa vojnim i bezbednosnim strukturama.

Kažete da su se plašili da će Mladić doživeti Miloševićevu sudbinu. Ko će biti nadležan za njega, sa obzirom na to da Tribunal prestaje da radi 31. decembra?

— Slobodan Milošević tražio je da se leči u Rusiji. Preminuo je te noći kada je saznao da mu je odbijena žalba i u drugom stepenu. Pored lošeg zdravstvenog stanja, loših uslova, to je doprinelo da izgubi život — nikome nije bilo stalo. Gledao sam Mladića u momentu hapšenja i sada u sudnici i čini mi se da sada bolje izgleda. Malo sam pristrasan, nacionalista sam i protiv mene je Državna bezbednost vozila dosijee deset godina, od januara 1990. do septembra 2000. Bio sam definisan kao unutrašnji neprijatelj i poznati srpski ekstremista i imam pravo da na ovakav način pričam. Kao pripadnika srpskog naroda sramota me je zločina u Srebrenici, neću da se upuštam u bilo čiju krivičnu odgovornost. Bili smo ponosan narod, doživeli Jesenovac i razne „golgote“, sad smo doživeli da cela Evropa zbog Mladića, ukoliko se pravosnažno utvrdi da je kriv, nosi to teško breme. Na frontu kažu da je bio dobar vojnik ali se sramno se ponašao kao general.

Šta je trebalo da uradi?

— Trebalo je da se ubije ili da se preda ranije, kao pravi general. Surovo zvuči, ali sa stanovišta službi DB koje su likvidirale političke protivnike, bilo bi korisnije da su ga sklonili, nego da ponovo doživimo presudu za genocid, pored generala Krstića. Doživotna kazna je smrtna presuda za generala Mladića. Ovako se krio po nekim vojvođanskim selima, uhapsili su ga dok je bio iza vrata sa pištoljčićem u ruci, što nije oslikalo sliku heroja koji je branio srpski narod. Trebalo je da bude spreman i na čitanje presude, ako se već usudio da sedi u sudnici, trebalo je da ostane do kraja. Iako sam kao advokat imao oslobađajuću presudu, smatram da taj sud nema kredibilitet.

 

I Mladić je tražio da mu se odobri lečenje u Rusiji. Zašto ni njega Tribunal nije pustio?

— To je prosto bilo osuđeno na propast. U Hagu i Amsterdamu postoje bolnice u koje su vodili sve naše okrivljene. Šešelj je dobio pejsmejker i sam se hvali da vredi 30 ili 70 hiljada evra. Mnogi advokati u Hagu su imali neke probleme i lečili su se u tim bolnicama, general Mrkšić se lečio, vođen je i moj Radić, Šljivančanin, svi su dobili apsolutno dobar tretman.

Ne mislite da su istinite priče koje kažu da samo Srbi stradaju u Haškom tribunalu, da ne izlaze živi odatle?

— Verujem u mnogo toga. Ako nemaju dnevno svetlo i ako im dozirano daju neka sredstva za smirenje, oni kopne vrlo brzo, nije slučajno što je nekoliko Srba izvršilo samoubistvo. Svi tamo imaju iste uslove života, igraju košarku i šah, ali Srbi imaju pritisak da će sigurno biti osuđeni. Bio sam svedok kada se Limaj hvalio da je kupio presudu za ne znam koliko miliona evra. Nepravedno je što naša država nije iskoristila kao dokaz dokument u formi izveštaja HOS-a, koji sam prezentovao, gde je general Markica Rebić napisao Tuđmanu u zvaničnoj bezbednosnoj depeši: „Gospodine predsedniče, mi smo danas upali u Haško tužilaštvo, pokrali dokumentaciju iz Tužilaštva preko interneta, spremili dokaze protiv ’Vukovarske trojke‘, kao i dokaze kojima ćemo braniti naše generale Blaškića, Krnojelca, Gotovinu itd“. Sudija je na javnoj sednici pitao tužioca da li da se protivi, a on je bio toliko šokiran da ništa nije odgovorio i sudija je to izveo kao dokaz. Poslao sam to Srbiji i niko nikad to nije objavio.

Zbog čega?

— Postojao je stalno neki strah u političkoj, vojnoj i policijskoj vlasti, da ne talasaju da ne bi neko došao i do njih. Mnogo visokih oficira ali i političara bilo je zaštićeno. Postoji jedan fenomen, a to je da se naša država ni u jednom predmetu nije ponašala kao „amikus kuri“ (prijatelj suda) bilo kog okrivljenog, to su izbegavali. Utrkivali se da budu „amikus kuri“ suda. Kada su na statusnoj konferenciji po pravilu 11-bis razmišljali da li da se o jednom predmetu sudi u Hagu, u Hrvatskoj ili u Srbiji i pošto su oni hteli da to bude u Zagrebu, želeli su da naprave veliku dramu. Mi smo uspeli da ubedimo sud da ne bi bilo fer suđenje i da bi svedoci bili ubijani. Trebalo je samo da se pojavi „amikus kuri“ ispred Srbije. Ministar pravde je doputovao u Amsterdam, a kad je shvatio da mora da se isturi, pobegao je u Brisel. Došao je častan čovek, slučajno musliman, Rasim Ljajić. Pripremali smo ga dve noći u hotelu „Bel er“, bio je sav mokar od znoja koliko smo ga pritiskali i na kraju je bio fenomenalan. Naše vlasti su morale da budu na terenu, morale su kao Hrvati da iznajme poseban prostor, da dovode timove neuropsihijatara, psihologa, vojne stručnjake.

Danas ispaštamo zbog svega toga…

— Ispaštamo. Nisam ni kod Mladića video da je bilo neko posebno vojno veštačenje. Ako nije hteo Hag da ih plati, morala je da ih plati neka država ili udruženje veterana. Sve to bilo amaterski. Mi smo pre Srebrenice imali preko 3.000 srpskih žrtava i to niko nije u državi iskoristio. I dan-danas iskopavaju po Bosni i dovlače u Srebrenicu. Tako su mogli i Srbi, da stave one bele krstače, pa kad bi se naređalo 4-5 hiljada i doveo neko iz svetske javnosti, možda bi se to upućivanje da se radilo o građanskom ratu i napravilo. Sada smo zakasnili.

Hrvatska nije zadovoljna zato što nije okrivljen ceo srpski narod. Gde vodi ova presuda, navodno je Tribunal trebalo da dovede do pomirenja u regionu?

— Svojevremeno je Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, kojoj pripadam kao član predsedništva u UN, pokrenuo debatu baš u smislu pomirenja, da li je opravdan Haški tribunal. Rezultate te ozbiljne rasprave Srbija nije iskoristila. Postoji neka infantilnost u političkom stavu naše zemlje, koja god vlast da je u pitanju. Haški tribunal deluje kao „Nirnberg“, to je praktično vojni ratni sud, gde oni samo formalno vode postupke i gde smo mi unapred osuđeni. Neko se provukao, kao moj general, ali su svi drugi bili unapred osuđeni. Srpski narod nije vodio mudru politiku. Milošević se časno branio, bio je moj politički protivnik, ali je zastupao opšte interese, ali je svakako mnogo kriv. On je imao priliku da malo drugačije igra u vreme tih ratnih zbivanja. Kriv je zato što je dozvolio da dobrovoljci, razne paravojne i parapolicijske formacije odu na front, koje su jedine činile neke zločine. Formirao sam Srpsku gardu ispred SPO-a i čim sam shvatio da to vodi u paravojsku, odmah sam to obustavio naredbom koju sam kasnije video i u dokumentaciji Haškog tužilaštva, neko je to dostavio. Neko ko vodi zemlju mora da zna da vodi rat. Hrvatska je bila proglašena državom, što onda Milošević nije objavio rat, to je dozvoljeno po međunarodnim ratnim zakonima. Ušli bismo u rat i onda bismo se borili. Ovako se vodila neka igrarija, ginuli su mladi momci, možda nije primereno trenutku što sam rekao da se Mladić kukavički poneo, a imam u vidu da je toliko jedinaca izginulo pod njegovom komandom od 18 godina da me srce boli. S druge strane, kada su porazili nas uz podršku cele Evrope sa NATO agresorima, mogli su da rade bilo šta, samo su deklarativno govorili da će doći do pomirenja. Haški tribunal je tek sad stvorio sukob između ovih naroda, prvo nepravednim sudskim presudama, jer ako smo svi žedni pravde, onda su morali da osude Albance i Hrvate.

Sada ste u Novoj stranici Vuka Jeremića. Šta vas je navelo da se vratite u politički život?

— Devedesetih kad smo bili osnivači SPO-a, funkcionisao sam na emocijama. Mislio sam da će Srbija biti prva demokratija u istočnom bloku. Putovali smo i govorili po celoj zemlji, ali sam ubrzo shvatio da sam neiskusan, jer nikad nisam bio komunista, imao sam probleme sa ocem, starim skojevcem. Širili smo demokratiju i sve je bilo dobro dok nisam shvatio da postoje ljudi koji to rade kao činovnici i koji traže svoje interese, pa sam definitivno napustio politiku kada sam shvatio da me Hag više privlači. Ne interesuju me vođe, čak ni Vuk Jeremić, ali me je on na fin, kulturan način zamolio da se pridružim. Mislim da je meni tamo mesto, sa tim ljudima.

Spremate se za beogradske izbore?

— Da, zalažem se za to da se napravi ozbiljna koalicija i da se osvoji ta vlast. U Narodnoj stranci imamo već osamdeset odbora, a ja sam na čelu Odbora za pravosuđe. Držimo stručne tribine i pišemo novi Zakon o poreklu imovine i Zakon o lustraciji, tražim da se otvore dosijei Državne bezbednosti da bi lustracija mogla da bude sprovedena. Smatram da je nam je pravosudni sistem vrlo uzdrman i korumpiran, što me je i povuklo da se ponovo uključim. Svi moji zaposleni su pripravnici, advokati i gledaju u kom pravcu idem.

Da li očekujete i vanredne parlamentarne izbore?

— Mislim da neće biti. Nisam ušao u politiku da izgubim. Narodna stranka sama već može da bude spremna za parlamentarne izbore kao nova stranka na političkoj sceni. Da li ćemo osvojiti vlast sami ili u koaliciji, nije bitno, sigurno ćemo ući u parlament. To bi bila dobra okolnost za novu opoziciju. Narodna stranka je stranka centra, po meni malo udesno, zato što su tu ljudi iz SPO-a, DSS-a, a i iz DS.

Nataša Milosavljević

rs,sputniknews.com

 

8 KOMENTARA

  1. Да ли је Боровић глуп, необавештен, или се само прави важан? Заменици хашког тужиоца “очајни” што је Милошевић “умро”, јер је тако измакао пресуди? Против Младића није било доказа “осим тог геноцида у Сребреници”?

    О којим доказима “геноцида” у Сребреници Боровић говори? О мање од 2000 парова бутних костију које су форензичари хашког тужилаштва нашли у свим масовним гробницама заједно, док сами муслимани говоре да их је у борбама током пробоја њихове 28. дивизије из Сребренице ка Тузли погинуло око 2000? О непостојању команде Младића, или било ког официра ВРС, у било ком облику, да се заробњеници стрељају? А, да – Боровић сигурно мисли на ДНК “евиденцију” тзв. “независне” агенције ICMP (International Commission for Missing Persons), којом фактички руководи US State Department, која тврди да је идентификовала преко 7000 “жртава” – мада ДНК анализа не може да одреди ни кад је, ни како неко умро – и која своју “евиданцију” није приложила ни самом Трибуналу, под изговором “заштите приватности”? Или под “докази” Боровић мисли на имена исписана у пропагандном циркусу у Поточарима, званом “меморијал”, скупљена од живих и мртвих, постојећих и непостојећих из целе Босне?

    На основу чега би осудили Милошевића? На основу 2788 тела које су нашли пошто су прекопали цео Космет, за која су сами рекли да нису “неопходно” сва жртве сукоба на Космету, и за које никад нису дали ни приближну поделу на цивиле и учеснике борби (сама ОВК је изјавила да је изгубила око 2000 људи), ни колико цивила је Албанаца а колико не-Албанаца, ни колико цивила је убијено од стране ОВК, колико од НАТО-а, а колико од српских снага? А, да, наравно, осудили би га на основу измишљене приче о хладњачама пуним убијених (наравно, од стране српских снага, то се подразумева) шиптарских цивила, чијег шефа “истраге” натоовске марионетске владе у Србији, Драган Карлеушу, је Милошевић у самом Хагу приморао да призна да се за тела ископана код Батајнице и Петровог села не зна ни ко су, ни из ког времена, те се не могу везати за фамозну хладњачу из Тимочке крими ревије (која волшебно у оригиналном чланку из 1999. има швајцарске таблице и тела Курда, а у новом издању из 2001. има пећке таблице и тела Шиптара), као и да се сви његови “докази” о постојању хладњаче са телима Шиптара своде на непотписани полицијски записник са непотписаним изјавама “очевидаца” (као и да саопшти да “није читао” већину извештаја из сопствене истраге). Да је Хаг имао доказа против Милошевића, чак и лажних које још могу да протуре, као у случају Сребренице, пазили би га до пресуде као мало воде на длану. Пошто их нису имали, остало им је елегантно, старо ахглосаксонско решење – да га убију.

    • Srpski ljigavci izdajnički gde je nama zasedanje vlade i izjava zbog osude Ratka Mladića nemate je. Hrvatske sluge samo radite na prodaji srpskih njiva i preduzeća hrvatima. Baš kao i na uvozu hrvatskog smeća od hrane u Srbiju. SNS je zločinačka organizacija koja radi na uništenju Srba i Srbije pog vodstvom žvalavog ko to ne vidi taj je slep a narod ćuti. Hrvati brane svoje zločince zato su Gotovina, Čermak i Markač heroji a svi Srbi zločinci samo glavu u pesak kukavuce.http://net.hr/danas/hrvatska/sjednica-hrvatskog-sabora-zapocela-izjavom-o-haskoj-presudi-ona-ne-uvazava-povijesnu-istinu-cinjenice-i-dokaze-te-je-kao-takva-nepravedna-i-neprihvatljiva/ Šiftari su obranili svoje a muslimani svoje zločince samo su srpske kukavice dozvolile da se od naših heroja načine kukavuce. Vučiću srpski izdajniče i prodana dušo jel vidiš kako je hrvatska vlada i narod skočio na noge svi kao jedan da obrane svoje zločince iz herceg -bosne . A ti izdajniče i kukavički srpski narod ni okom niste trepnuli na osudu srpskog heroja Mladića. Danima ide iz hrvatske ludilo kako Mladić i nakon doživotne nije dovoljno osuđen a Srbija i Srbi kukavički ćute kao i uvek.

    • Други, вероватно важнији разлог зашто су га убили – јер су много пута, почевши још са Крстићем, показали да могу да осуде без икаквих доказа – је то што је као њихов партнер кроз ратове у Хрватској и Босни, а и као бивши председник државе, превише знао и, у исто време, био центар публицитета који су они сами креирали.

      • Сетимо се, на пример, мутних околности под којима су се десили злочини на Овчарама и на Брањеву. Мада су и стране тајне службе биле уплетене, они не би могли да се догоде без активне, вероватно водеће улоге тајних служби Србије (СДБ – Јовица Станишић, КОС – Александар Васиљевић), а оне то не би могли да ураде без, у најмању руку, сагласности Милошевића (зашто се ништа слично није догодило током сукоба на Космету?). Другим речима, вероватно је Милошевић Америма, између осталог (само Крајина је могућа бомба), дао, или бар омогићио, и Овчаре (цео Вуковар?) и Сребреницу, и могао је – добрим делом документовано – да угрози ове кључне пропагандне лажи антисрпске политике САД и придружених злочиначких западних влада.

  2. Несхватљио је од стране ”Спутника”, да није прекинуо емисију, када је
    овај неопевани нарцис, славољубац и каријериста изговоио – како је
    Ратко Младић требало да изврши самоубиство?!
    Да ли је у својој 35-годишњој каријери, као ”кривиччар” икада саветовао
    некоме од својоих брањеника тако нешто – да изврши САМОУБИСТВО???
    Каже: како су неки Срби помогли да наши генерали буду осуђени, а шта је
    овај његов савет генералу Младићу – да је требало да се убије – до издаја
    за вејк и вјеков – и на НЕБУ и на Земљи!
    Па, ако је то у реду, онда би то маогао да саветује својима најближима, или да
    он, лично, да пример другима, да својим идскуством стоји иза такве изјаве!
    Ни један Хрват или Немац никада то нису рекли за своје генерале – стварне
    злочинце, а он, говедо неопевано, брже боље да се додвори ХАшКОЈ
    ИНКВИЗИЦИЈИ – сугерише Ратју Младићи самоубиство?!
    Плаши се да га неко не прозове за његове активности – осноивање пара војске
    почеткм рата – 9о-их, па се овако вазално-вазелински увлачи по реп непријате-
    љима Бога и Човека!
    Смрад!!!

    Драган Славнић

  3. borivoje,za ceo tekst si bio u pravu osim tvog angažovanja kod onog malog udbaša,sa onim silnim nekretninama,kako reče šta vas briga odakle.al kad reče,otac ti skojevac,onda si se znači vratio među svoje.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime