Smatram da je Srbija učinila krupnu političku grešku pridružujući se Krimskoj platformi, inicijativi ukrajinske vlade koja ima za cilj ,,oslobađanje i reinkorporaciju poluostrva“. Da podsetim, Kijev je 23 avgusta bio domaćin trećeg samita Krimske platforme. Prošle godine na njoj je učestvovalo je 60 zemalja a sada, sa novoimenovanim državama, 67. To je znatno više od trećine ukupnog broja država u svetu.
Da li taj naizgled impozantan broj učesnika, među koje se prvi put uvrstila i Srbija, pokazuje volju i želju međunarodne zajednice da se Krim ponovo vrati pod okrilje Ukrajine? Po mom ličnom mišljenju i uverenju- ne. Radi se o tome da neki od učesnika nemaju pravu predstavu o kakvom je problemu reč, neki su to uradili pod pritiskom ili ,,savetom“ sa strane, a neki, razume se, po sopstvenom nahođenju, imajući pri tome u vidu i neke svoje skrivene interese i ciljeve. Ne isključuje se ni dodvoravanje nekih učesnika centrima moći u svetu.
Srbija je to uradila, po mom mišljenju, rukovodeći se ,,principijelnim razlozima“ (imajući u vidu Kosovo) i da bi pokazala kako je protiv svake agresije i zalaže se za poštovanje suvereniteta i teritorijlnog integriteta svake države. A šta je sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Srbije koji su pogaženi grubom upotrebom vojne sile, praćene mnogobrojni ljudskim žrtvama, ogromnim materijalnim razaranjima i strašnim patnjama njenog stanovnistva? To, izgleda, ostavljmo na savesti počinilaca.
Pojedini komemtatori primećuju, mislim sa pravom, da je iznenadno pristupanje Srbije Krimskoj platformi usledila nakon susreta predsednika Vučića i predsednika Ukrajina Zelenskog u Atini koji je tom prilikom obćao da Ukrajina neće priznati nezavisnost Kosova.
Citirao bih ovde obraćanje premijerke Srbije Ane Brnabic učesnicima Platforme.
„Republika Srbija iskreno žali zbog patnje koje je pretrpeo narod Ukrajine. Želim da iskoristim ovu priliku da naglasim našu posvećenost očuvanju međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti države kao kao temelja naše spoljne politike. S obzirom na naša iskustva, saosećamo sa Ukrajinom i ukrajinskim narodom koji su bili iskreni prijatelji Srbiji. Nastavićemo da posvećujemo pažnju humanitarnoj situaciji u Ukrajini i da pružamo pomoć Ukrajini. O tome svedoči i naša nedavna odluka da isporučimo robu i medicinska sredstva, kako bismo olakšali patnju naroda. Republika Srbija nije neutralna u odnosu na vrednosti, mi u potpunosti poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, što je stav koji konzistentno zastupamo u međunarodnim organizacijama“, navela je Brnabić, dodajući:
„Ovom prilikom želim da potvrdim spremnost Srbije da učestvuje u posleratnoj obnovi Ukrajine i želim da naglasim našu spremnost da podržimo Ukrajinu na evropskom putu deleći naša iskustva.“
Sasvim ispravno. Dabome da građani Srbije saosećaju sa ukrajinskim narodom u njegovim sadašnjim patnjama. Mene lično, a mislim i svakog normalnog čoveka, ni malo ne raduje kada svakodnevno na televiziji slušamo koliko je u ovoj ili onoj akciji, na ovom ili onom potezu fronta, poginulo ukrajinskih vojnika. Nevinih mladih ljudi koji su nečijom voljom gurnuti u ratni vrtlog. I među Ukrajincima, kao među Rusima, imao sam tokom dugogodišnjeg boravka u Moskvi i povremenih kraćih boravaka u Ukrajinini, dosta dobrih, plemenitih poznanika i iskrenih drugova. Danas jedni od drugih zaziru, i to tuđom krivicom i voljom.
Čitava medalja ima i drugu stranu. Da li je neko na Krimskoj platformi pominjao stradanja i patnje ruskog naroda u Luganskoj i Donjeckoj republici poslednjih godina? Da li je pominjao zašto se ne sprovode zaključci Minske konferencije? Da li je iko pomenuo ulogu zapadnih cenatara moći oko sadašnjeg ukrajisnkog pakla? Da li je podsećao na Kubansku krizu kada su SAD zapretile niklearnim ratom ako sovjeti ne povuku svoje rakete sa Kube? Pa ako Amerika ne želi tuđe rakete u susedstvu, zašto takvo isto pravo ne poštuje i kada je Rusija u pitanju?I, naravno, zašto su svi učesnici (osim Srbije) ostali mutavi kada je u pitnju Kosovo? I da je neko slučajno pokrenuo taj problem, odgovor bi bio: to je nešto drugo, ne može se porediti. Kako bi rekla i gospđa minitarka u Nušićevoj komediji: ,,I ako nije drugo, biće drugo“.
I, takođe se nadam, da je specifična vojna operacija Rusije usmerena upravo protiv tog manjeg dela ukrajinskog društva i njegovih lidera i da samo u tom slučaju može imati širu međunarodnu podršku
Za Rusiju, Krim je od najvećeg strateškog značaja, gotovo pitanje opstanka kao samostalne države i velike sile. Izdvojeno je iz sastava Ruske Federacije pedesetih godina poslog veka a vraćeno pod ruskom zastavom pre nekoliko godina, na osnovu referenduma građana koji čine veliku većinu žitelja poluostrva.
Njegovim gubljenjem, Rusija bi se lišila pozicije svetske sile i postala regionalna, o koju bi svako mogao da otira noge. NATO, odnosno SAD, ,,ušle bi u trbuh“ Rusiji, osnovali tamo svoje baze, pretvorili Sevastopolj, ,,grad ruske slave“ kako to kažu u Moskvi u svojevrsnu tvrđavu pred vratima Rusije, zagospodarili Crnim Morem i čitavim regionom. I to sve skupa o ostvarenju vekovnog sna: poraziti, pokoriti i raspcepkati Rusiju kao glavnu smetnju u želji da postanu gosporari sveta. Malo li im je Atlantika, velikog dela Pacifika i Sredozemlja. Sada bi i Crno More.
Za Rusiju, Krim je od najvećeg strateškog značaja, gotovo pitanje opstanka kao samostalne države i velike sile. Izdvojeno je iz sastava Ruske Federacije pedesetih godina poslog veka a vraćeno pod ruskom zastavom pre nekoliko godina, na osnovu referenduma
To što Ukrajina obećava na neće priznati Kosovo za Srbiju ne znači ništa, ili gotovo ništa. Ako je učešće Srbije na Krimskoj platformi i podrška vraćanja poluostvra u sastav Ukrajine uzvratni gest, onda je to naivan zaključak i promašen potez. To neće doneeti neke ozbiljne pozitivne poene Beogradu, ali će na sebe navući podozrenje i sumnju Moskve kao iskrenog partnera. Istovremeno, Srbija se time na izvestan način saglasila sa dvostrkim standardima na međunarodnom planu, i to na sopstvenu štetu.
I da zaključim svoj lični stav za koju ne pretendujem da je apsolutno ispravan: Srbija mora i treba da podržava prijateljski ukrajinski narod, njegovo pravo na opstanak, život i prosperitet. Ali, to nije podrška, nadam se neuporedivo manjem dalu građana te zemlje koji je zadojen rusofobijom i nacističkom opredeljenošću. I, takođe se nadam, da je specifična vojna operacija Rusije usmerena upravo protiv tog manjeg dela ukrajinskog društva i njegovih lidera i da samo u tom slučaju može imati širu međunarodnu podršku.
autor: Đorđe Milošević
