Stakleni plafon za žene u medijima: Više ih proizvodi vesti, ali drastično manje odlučuje o uređivačkoj politici

0
27

Istraživanje Fakulteta političkih nauka u Beogradu pokazalo je da je ukupan broj žena koje se bave novinarstvom u Srbiji (60 odsto) daleko veći nego u većini zemalja sveta, ali da ih je na glavnim uredničkim pozicijama samo 18 procenata. Ni u jednim dnevnim novinama žena nije glavna urednica, pa ni u javnom servisu – sve ključne pozicije na RTS-u drže muškarci.Muškarci vode uređivačku politiku u javnom servisu i pored činjenice da na RTS-u program kreira 71 odsto novinarki, odnosno urednica emisija.

Mnogo je bolje u regionalnom javnom servisu – Radio-televiziji Vojvodine – gde je 67 odsto novinarki i isto toliko urednica medija unutar RTV-a. Ta kuća ima direktorku programa za sve RTV medije, kao i glavne i odgovorne urednice RTV radija i internet redakcije.

Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka i autorka navedenog istraživanja, rekla je da joj je žao što nema žena na pozicijama glavnih urednika na RTS-u, posebno imajući u vidu da javni servisi imaju obavezu da budu podsticaj drugim medijima u svakom smislu.

U vestima se ne problematizuje rodna neravnopravnost, stereotipi teško da se ikada dovode u pitanje, a rodna diskriminacija nikada nije centralna tema. Svega 11 odsto svih vesti u fokusu ima žene

Istraživanje je pokazalo i da žene imaju znatno veće šanse da dođu do glavnog uredničkog mesta u digitalnim medijima (31 odsto), odnosno kao urednice veb-portala, nego da to postanu u tradicionalnom mediju (10 procenata).

Na uredničkim pozicijama u medijima je 58 odsto žena, manje ih je u uredničkim kolegijumima i užim uređivačkim odborima, a najmanje među glavnim urednicima.

Ovi podaci su rezultat danas predstavljenog pilot istraživanja „Rodna struktura direktorskih i uredničkih funkcija u informativnim medijima“, koje je od marta do maja ove godine sproveo Fakultet političkih nauka u Beogradu (FPN) u saradnji sa Misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji.

Istraživanje je obuhvatilo 22 informativne medijske kuće (koje zapošljavaju veliki broj novinara i svakog dana proizvode vesti), odnosno 40 redakcija (pojedine medijske kuće imaju više zasebnih medija) i 1.938 osoba.„Novinarke su brojnije od svojih muških kolega“, navodi se u istraživanju. „One čine 63 odsto, a novinari 37 odsto zaposlenih. Kao urednice rubrika takođe su većina (58%), i ta razmera se održava i kada je reč o mestu pomoćnika/pomoćnice i zamenika/zamenice glavnih i odgovornih urednika/urednica. Međutim, tu dolazi do radikalne promene, na najuglednijem i najprominentnijem mestu za novinarsku profesiju – mestu glavnog i odgovornog urednika – samo je 18 odsto žena (6 od 34).“

Na uredničkim pozicijama u medijima je 58 odsto žena, manje ih je u uredničkim kolegijumima i užim uređivačkim odborima, a najmanje među glavnim urednicima – samo 18 odsto

U najvećim medijima žene su više zastupljene na menadžerskim pozicijama nego kao glavne urednice. Od osam velikih medijskih korporacija u Srbiji, u tri su žene na funkciji generalnog direktora, što predstavlja 36 odsto.

Da Vas podsetimo:  Medijski konkursi ne oslikavaju stvarne potrebe građana kada se radi o javnom informisanju

„Ovi nalazi nam pokazuju da je takozvani stakleni plafon postavljen relativno visoko i prilično čvrsto. Nije ga tako lako preći, doći na sam vrh i zauzeti poziciju koja je u javnosti najvidljivija“, rekla je Danka Ninković Slavnić, docentkinja Fakulteta političkih nauka i članica istraživačkog tima, na današnjem predstavljaju rezultata istraživanja.

Budući da su analizirani mediji koji zapošljavaju veliki broj novinara i novinarki i stižu do velikog dela domaće publike, uzorkom nisu bili obuhvaćeni lokalni mediji.

Ljiljana Stojanović, glavna urednica leskovačke informativne agencije JUGpress, koja se uključila u diskusiju, rekla je da bi u narednom istraživanju trebalo obuhvatiti lokalne medije, posebno zbog toga što je u poslednjih nekoliko godina na lokalu pokrenuto dosta portala koje su osnovale žene i koje su i urednice medija.

U SRBIJI VIŠE NOVINARKI NEGO U EVROPI

U odnosu na Srbiju gde je ukupan broj žena na novinarskim poslovima veći od 60 odsto, u većini evropskih i svetskih zemalja njihov broj je oko 40 procenata. Ipak, samo je 18 odsto naših novinarki na glavnim uredničkim mestima u medijima.

Prema podacima Rojtersovog instituta, i u Nemačkoj je slična situacija.

Krajnosti su zabeležene u Južnoafričkoj Republici, gde su svih 60 odsto žena koje rade u medijima i glavne urednice, i, sa druge strane, u Japanu, gde nema glavnih urednica u 20 najrelevantnijih posmatranih medija, dok je broj novinarki drastično manji od broja novinara.

Žene „ne stanuju“ u vestima

Drugo globalno istraživanje „Ko pravi vesti“, u kojem je učestvovao i Centar za istraživanje medija FPN-a (nacionalna koordinatorka projekta je Snježana Milivojević), pokazalo je da su žene u Srbiji slabo zastupljene u vestima kao sagovornice, analitičarke ili izvor informacija – u 2020. godini one su činile samo 20 odsto osoba vidljivih u vestima.

Nastavlja se medijski trend smeštanja ženske perspektive u oblast ličnog i privatnog, dok se u oblastima ekspertskog mišljenja zadržava muška dominacija

„Ovaj podatak pokazuje da tokom 15 godina od prvog ovakvog istraživanja sprovedenog u Srbiji (1995. godine, prim. nov.), kada je zastupljenost žena bila 21 odsto, nije bilo progresa. Postoji razlika u vidljivosti žena među različitim tipovima medija, tako da u tradicionalnim medijima (štampa, radio, TV) žene čine 19 odsto od svih subjekata i izvora u vestima, dok u onlajn vestima (sajtovi i Tviter) čine četvrtinu“, navodi se u istraživanju.

Da Vas podsetimo:  Premijerka pre "Južnih vesti" znala sve o presudi za pretnje, pa to reklamirala kao dobar odnos države i medija

Jedina tema gde su žene dominantno prisutne jeste „rod i slične teme”, gde čine 80 odsto subjekata vesti, ali je, kako se navodi, ovo potpuno marginalizovana tema, prisutna u svega jedan odsto analiziranih tekstova. Kada je reč o svim drugim oblastima, žene su znatno manje zastupljene. Više su zastupljene u pričama o poznatima, umetnosti i medijima, te sportu, a mnogo manje u izveštajima o politici.

Do rodne jednakosti u vestima za 67 godina

U istraživanju se napominje da žene imaju veće šanse od muškaraca jedino kada izražavaju lično iskustvo, a skoro pa jednako kada iznose stavove kao građanke. U svim ostalim situacijama portparolke, ekspertkinje ili komentatorke, čak i svedokinje, čine manje od jedne petine osoba koje iznose svoje mišljenje.

Tako se nastavlja medijski trend smeštanja ženske perspektive u oblast ličnog i privatnog, dok se u oblastima ekspertskog mišljenja zadržava muška dominacija, zaključuje se u istraživanju.

Žene u Srbiji slabo zastupljene u vestima kao sagovornice ili izvor informacija – u 2020. godini one su činile samo 20 odsto osoba vidljivih u vestima

U vestima se ne problematizuje rodna neravnopravnost, stereotipi teško da se ikada dovode u pitanje, a rodna diskriminacija nikada nije centralna tema. Analiza je pokazala da svega 11 odsto svih vesti u fokusu ima žene.

Ovogodišnje istraživanje, koje se odvijalo u vreme globalne pandemije kovida 19, pokazalo je da su čak 78 odsto vesti u vezi sa koronavirusom proizvele novinarke, a vidljivo je povećanje broja ekspertkinja koje su davale svoje mišljenje o temama koje su u vezi sa koronavirusom. Ipak, kako je navela Snježana Milivojević, u medijima su veoma malo bile zastupljene teme koje su usmerene na probleme koje žene imaju u doba krize (na primer, rad od kuće uz brigu o deci i druge porodične obaveze).

Da Vas podsetimo:  Sramotno ponašanje državnih zvaničnika Srbije i Albanije prema novinarima tokom posete Angele Merkel

„Žene su podzastupljene u svim vrstama medija i na platformama, zastupljene su u manje značajnim temama i u manje raznovrsnim ulogama“, zaključila je profesorka Milivojević.

Na primeru naše zemlje očito je da dominacija žena u proizvodnji vesti nije dovoljna da se napravi pomak ka rodnoj ravnopravnosti u medijskom sadržaju, zaključuje se u istraživanju.

Prateći napredak koji je na globalnom nivou postignut od prvog monitoringa 1995. godine, ukoliko bi se nastavilo ovom brzinom, rodna jednakost u pojavljivanju u vestima širom sveta bila bi dostignuta tek za 67 godina.

autor: Ivana Predić

https://www.cenzolovka.rs/

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime