Ako morate da obavite neki skupštinski, pa samim tim i javni posao, kao što je sednica odbora na primer, a ne želite da svi baš o tome bruje, možete da zakažete događaj za subotu ujutru, kada u Skupštinu Srbije dolazi samo ko mora. Ako se potrudite da događaj traje duže od osam sati, novinari će garantovano odustati, kao i zainteresovana javnost. Nastavak zakažite za sledeću subotu (po mogućstvu za dan kada, na primer, predsednik države obavlja neki istorijski posao u Ohridu), i za kraj proverenog recepta, još jedan (možda ne i poslednji) nastavak za sledeću nedelju uveče. Ovakvim tokom za sada ide izbor kandidata za članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.
Postoji prenos na sajtu skupštine, atmosfera na odboru je pozitivno iznenađenje, predsedavajući Vladimir Đukanović izuzetno prijatan, poslanici konstruktivni. Šta nedostaje? Nedostaje burna rasprava o kandidatima – uglednim pravnicima, jer ih, prema sopstvenom priznanju, poslanici ne poznaju. Neki od njih i sami su rekli da „ugledni pravnik” ne mora biti medijski eksponiran, tako da se ne očekuje ni da ga znaju, ali poslanici kao da su očekivali više. Najbolje objašnjenje, možda, dao je poslanik Novog DSS Dejan Šulkić koji je rekao da se „mora birati između zainteresovanih”, odnosno da je bilo možda mnogo boljih kandidata za „ugledne pravnike”, ali da se oni jednostavno – nisu prijavili.
Većina kandidata izabrana prvim glasanjem
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu izabrao je, prvi put nakon promene Ustava i pratećih zakona, šestoro kandidata za članove Visokog saveta sudstva i sedmoro za članove Visokog saveta tužilaštva. Pošto treba da predloži po osmoro, ostale će birati za osam dana. Od ovih istaknutih pravnika, skupština će na funkciju postaviti po četvoro, a oni će onda učestvovati u izboru sudija i tužilaca, kad se kompletira sastav i skupština konačno povuče iz izbora pravosudnih funkcionera.
Ova vest se može čitati kao napredak u pravcu ostvarivanja nezavisnog pravosuđa, naročito što su za neke od kandidata lobirali i vlast i opozicija. Zvučalo je skoro nadrealno da iste kandidate predlažu Miodrag Gavrilović iz Demokratske stranke i Đorđe Komlenski iz Vulinovog Pokreta socijalista – ali desilo se. Za istu kandidatkinju su se opredelili Jovan Palalić iz SNS i Jelena Milošević iz SSP. I to jeste najpozitivniji utisak ovog procesa.
Na samoj sednici pre glasanja, poslanici su rekli da su se uglavnom oslonili na utiske iz desetočasovnog predstavljanja prethodnog vikenda, da kandidate uglavnom ne poznaju, da se ovaj posao obaviti mora, te da je bolje da se oko nečeg slože.
Tako je Odbor dvotrećinskom većinom za kandidate za VSS predložio prijavljene istaknute pravnike i to su: Jelena Vučković profesorka kragujevačkog Pravnog fakulteta, Nikola Bodiroga, profesor beogradskog Pravnog fakulteta, Marina Grbić savetnica Poverenika za informacije od javnog značaja, advokati Rastko Brajković i Srđan Stefanović kao i Aleksandar Popović, viši tužilački pomoćnik iz Pančeva.
Njihove biografije su javno dostupne. Na samom predstavljanju Jelena Vučković je rekla da je iz Niša, ali predaje Ustavno pravo u Kragujevcu, da je proučavala nezavisne institucije u podeli vlasti, bavi se pravima lokalne samouprave i medijskim pravima a prošle godine proglašena je za najbolju naučnicu na svom fakultetu.
Nikola Bodiroga je diplomirao sa prosečnom ocenom 10, drži predavanja na Pravosudnoj akademiji, bio je u komisiji za javne izvršitelje. Tokom predstavljanja, poslanica Zeleno-levog kluba Jelena Jerinić pitala ga je da li će na njegov rad uticati to što je bio jedan od intelektualaca koji su potpisom podržali kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika 2017 godine. Odgovorio je da svako ima pravo da bira i da njegovo političko opredeljenje neće imati uticaj na njegov rad.
Marina Grbić godinama radi u službi Poverenika za informacije od javnog značaja, pre toga u više sudova, prosečna ocena studija preko devet. Brajković je advokat sa bogatim iskustvom, kaže da je od 2002. godine najviše radio sa socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, a predstavio se kratko i o sebi nije mnogo rekao. Objavljena biografija advokata Srđana Stefanovića još je kraća, bavi se krivičnim i građanskim pravom, a na predstavljanju je rekao samo gde je radio, pa opet osvojio dovoljan broj glasova jer je istakao da VSS treba da bude samostalan. Aleksandar Popović koji radi u tužilaštvu ostavio je takođe dobar utisak jer je rekao da u pravosuđu ima mnogo problema, da je pisao brojne pritužbe na rad suda, ali da mu nikad nisu usvojene te da želi da se to promeni.
I za tužioce možemo sve ponoviti
Naravno da je postupak isti i kada je reč o Visokom savetu tužilaca. Odbor je predložio naučnog saradnika Instituta za uporedno pravo u Beogradu Miroslava Đorđevića, novosadskog advokata Predraga Ćetkovića, advokaticu iz Novog Pazara Vesnu Luković, člana UO Pravosudne akademije Vladimira Simića, vanrednog profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu Nenada Tešića, službenicu BIA Jelenu Glušicu i docenta Bojana Petrovića. I njihove bografije mogu se naći javno.
Službenica Bezbednosno-informativne agencije prethodno je do 2016 radila kao advokat, ima iskustva i kaže da želi da doprinese vraćanju poverenja u pravosudni sistem. I poslanici su joj poverovali. Kao i članu UO Pravosudne akademije čiji je osnivač država i odakle dolazi sve više sudija. Ili doktor Tešić koji je dostavio spisak desetina naučnih radova, od „Pravo zaštite hipotekarnih potrošača” do prava potrošača tokom kovida.
O onima koji nisu izabrani nećemo pisati, mada je bilo vrlo interesantnih kandidata, od jednog koji je tvrdio da su laserski štampači kancerogeni, preko drugog koji je, kaže, napustio vojsku jer „samo poslušni mogu biti generali”, trećeg koji bi podneo ostavku ako bi bio izabran jer ne veruje u ovaj proces, pa sve do onih koji nisu želeli da odgovore ni na hipotetička pitanja u strahu da se ne „umešaju u politiku”.
Nastavlja se sledeće nedelje…
Ako nekog od pomenutih kandidata ne poznajete lično – ništa vam ovaj spisak neće značiti. Naredne nedelje uveče, odbor će verovatno izabrati i preostale kandidate, a potom će, kad jednom bude zakazana sednica Skupštine Srbije, od ovih šesnaestoro uglednih pravnika, poslanici izabrati osmoro: četvoro za Visoki savet sudstva i četvoro za Visoki savet tužilaštva. Ukoliko kandidati ne dobiju dvotrećinsku većinu glasova svih narodnih poslanika, o njima će odlučiti Komisija u čijem su sastavu predsednik Narodne skupštine, Zaštitnik građana, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, predsednik Ustavnog suda i Republički javni tužilac.
Da podsetimo, Visoki savet sudstva čini 11 članova: predsednik Vrhovnog suda kao član po položaju, šestoro sudija koje biraju sudije i četvoro istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Visoki savet tužilaštva čini 11 članova: Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe kao članovi po položaju, petoro javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci i takođe, četvoro istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština.
Možda je sve ovo dosadno, ali neki od ovih ljudi će od 10. maja, do kada bi čitav proces trebalo da bude okončan, birati sudije i tužioce u narednom periodu. Što je ogromna stvar, a interesovanje šire javnosti je zbog komplikovanih procedura – skoro zamrlo. Možda bi bilo drugačije da su se za ovaj konkurs zainteresovali neki advokati ili sudije koje javnost poznaje, ali nisu, neki možda jer znaju da ne bi prošli, drugi zato što im je dobro i ovako.
autor:Mirjana Nikolić
