Pre dvadesetak dana (ima li toliko već?), ustalasali smo se zbog dva pritvorenika iz Gvantaname. Gorele su društvene mreže, Vučić je morao da nam objašnjava kako je sve to što smo uradili – urađeno prema našem Ustavu i da je u pitanju gest dobre namere prema svetu i… Stvar ode u zaborav.
Gde su smešteni? U nekom zatvoru? Na tajnoj lokaciji? Šta rade? Da li ih neko prati, kontroliše? Niko nit pita, niti priča. Naišle su druge teme za razmišljanje i raspravu. Dobili smo izložbu tobožnjih “necenzurisanih laži“ po nosu, a onda opet našli temu za podsmeh i analizu. Ne što smo je tražili već se sama nametnula sa onim premijerovim stajlingom.
Kao da to smišljeno radi?! Za stajling ne znam, ali oko formiranja vlade nešto petlja, to je definitvno. Tek – i to je tema kojom se bavimo.
PRETNJE I INVESTICIJE. ILI SU TO “INVESTICIJE”?
U međuvremenu, vesti o tome šta se u Srbiji dešava, šta se prodaje i rasprodaje, otkuda nam prete i šta nas čeka, prolaze u senci.
Na ovom đavoljem internetu naiđem na vest o džihadističkoj pretnji Srbiji i o tome kako planiraju da od nas krenu da na Balkanu i u Evropi prave novi kalifat. Koliko je ozbiljna pretnja, koliko treba da bude realan strah, ne znam, tek, sudeći po onome što se u Nemačkoj i Francuskoj dešava, neka me jeza podilazi.
Jesam li paranoična ako ovu pretnju dovodim u vezu sa još jednom vešću, da su bogati Arapi pokupovali i sve hotele na Vlasinskom jezeru? A možda i samo jezero?! Neki gospodin Abu Bekir je tom prilikom “izrazio zadovoljstvo što je ovo prva investicija iz Katara koja dolazi u Srbiju” i pozvao i druge svoje sunarodnike da “iskoriste prilike u Srbiji“.
A prilike su izuzetno povoljne za njih, jer su za milion evra kupili četiri hotela i za 200 evra po godini staža, rešili se zaposlenih.
Koliko će još osim hotela da uzmu, šta će im galantni Vučić dati, da se ne troše previše na svoj račun, to ni izvor u kome sam vest pročitala, ne otkriva.
UJEDINJENI PANONSKI EMIRATI
Bogati Arapi, osim što su glavnopominjani u famoznom projektu Beograd na vodi, šire se kao metastaza po Vojvodini, kupujući deo po deo zemlje.
U Karađorđevu su već istakli i tablu na arapskom, Arapi kupuju kuće i salaše po Bačkoj, Arapi kupuju… Arapi kupili… U nekim su medijima ovu pojavu okarakterisali kao nastanak Ujedinjenih Panonskih Emirata.
A po starom, dobrom, širokom, pitomom vojvođanskom običaju, svi se dođoši prihvate i sa njima se saživi. To jeste normalno i prirodno, civilizovano, ljudski, ali, ti bogati Arapi kupuju državnu zemlju i objekte, pa pretvaraju naše seljake u još veću sirotinju, spuštaju im cene proizvoda i teraju ih da rasprodaju šta imaju, te da kao jeftina radna snaga počinju da rade za Arape. Ne mogu da se otmem utisku da je Srbija, kao brojne trgovine, pred zatvaranjem “delatnosti” i sad se sve rasprodaje, da gazda izvuče što može!
Priča se o ovome, nije da se ne priča, samo, ne traje priča dugo, jer se uvek baci prašina u oči nekom novom Vučićevom izjavom ili odlukom.
Ume manipulator fino da nas zamaja.
Na našoj je teritoriji trenutno oko 3.000 izbeglica, ko zna odakle i kakvi sve, sa kakvim namerama? Pa, jasno je da je u onom masovnom pohodu na EU došlo svašta, kao sa Trojanskim konjem, zato ne mogu da ne sumnjam da i ovde ima svega, samo je pritajeno i dobro utrenirano da čeka pravi trenutak.
Humanost nam je poljuljana, zazor je opravdan, jer teret tuđih problema i nesreća ne možemo da stavljamo iznad sopstvenog tereta u borbi za goli opstanak.
(NE)USPEŠNOST SRBIJE
Nama, verovatno, kao i čitavoj Evropi i svetu preti opasnost od zahuktalog terorizma i “Islamske države”, ali mi imamo i svog unutrašnjeg neprijatelja. Koliko god se predsednik vlade u tehničkom mandatu bunio što mi ne pletemo lovorike i ne klikćemo (i ne kličemo) radosno “Svaka čast, Vučiću”, ostalo nam je još dovoljno razuma da stvari sagledamo malo šire.
Ako se uspešnost jedne vlasti meri hektarima rasprodate zemlje i imovine, minimalnim zaradama kod bogatih vlasnika, povećanim brojem porodičnih i drugih zločina, apatijom i beznađem, onda, eto, “Svaka tebi čast, majstore! Uspeo si!”
No, zalud sutra upiranje prstom u krivce ako nam se desi to čime nam se preti!
Šta ćemo mi imati od toga što ćemo znati ko je za to kriv, ako ovde ušetaju džihadisti kao na svoje i na svu našu muku još i oni krenu da nas ubijaju i porobljavaju.
Kakvo nam je stanje u vojsci? Kolko smo spremni da se zaštitimo i odbranimo. Šuška se da nisu jedinstveni, da nisu ni svi naklonjeni Vučiću. A obaveštajne službe? Nekada su bile u samom svetskom vrhu, šta se tamo danas dešava? Osim što špijuniraju nepodobne građane koji ne vole Vučića, znaju li hoće li se protiv nas okrenuti svo ono oružje koje je BIA prodala bliskom i srednjem istoku? I na kraju… Hoćemo li imati sirijski scenario, pa krenuti onda u borbu protiv spoljnog neprijatelja i aktuelnog režima?!
Aleksandar Vučić očigledno ima problem sa autoritetom među velikim silama, a i ovde mu više nije tako čvrsto uporište, kažu istraživanja. Zar nije onda ljudskije, dok đavo nije odneo šalu, da se lepo povuče i da se skloni sa svom svojom nesposobnom svitom, pa da se spasi što se spasti može?! Ako su nekome puna usta Srbije, bar bi jednom u svojoj političkoj karijeri mogao da je stavi ispred sebe. Srbija bi mu bila zahvalna!
Violeta Živkov
Kolumnista
