Čim je iz Bele kuće maknut Donald – u daljem tekstu Mc Donalds – a na njegovo mesto uspostavljen Hej, Džo, u Srpskoj kući je po kratkom postupku otvorena sezona lova na veštice.
Upućeni u tajne lova u mutnom pokazali su veliku dozu zabrinutosti za sudbinu veštih borkinja protiv srpskog stanovišta, Sonje Biserko i Nataše Kandić.
Da bi odagnale svaku sumnju u bezbednost sopstvene sutrašnjice, dame u pitanju su se oglasile autorskim tekstovima javljajući zainteresovanoj javnosti da su, hvala Bogu, žive i zdrave koje svima, pogotovu Srbima, od sveg srca ne žele.
Sonja je, kao uzgred i ničim izazvana, izašla sa stanovištem da je Republika Srpska ratni plen genocidne Srbije i da je Srbiji nezasluženo pripala kao dar s neba. Samim tim darovitim činom je, kako tumači vidovita veštakinja i nepogrešivi tumač ovdašnjih prilika, i jedan entitet u BiH postao Nebeska Srpska smanjujući nebeski prostor za manevre Nato avijacije.
Zbog toga se, kaže ona, Dejtonski sporazum mora resetovati nalik resetovanju koje je preduzeo Goran Marković prestajući da režira (nije rečeno prestajući da reži) prešavši na pisanje romana.
Knjiga će, bar se nadaju oba fana njegovih umetnina, doživeti istu sudbinu kao i njegovi filmovi. Gledaće je u ograničenom broju primeraka.
Biserko je još dodala i da se Drina već jednom mora ispraviti i, ako za to nema snage u regionu jer su lokalni regioseri nedovoljno moćni za takvu vrstu poduhvata, da se pozovu Kinezi da na mesto krive Drine postave deo svog zida tako da se, kao i onaj u Kini, kao jedino delo ljudskih ruku na planeti zemlji, može videti čak iz svemira. Čim obave posao Rada Neimara, da se istim putem vrate odakle su i došli i da slučajno i ne pomišljaju na tamo neki put svile u zemlji gde se još uvek korača i sapliće po turskoj kaldrmi i obećavajućem Bondstilu.
Ne bi bilo nemoralno, dodala je autorka napisa, da se ukine kinetika kao grana fizike i umesto nje uvede germanistika ili, kako Pikaso reče, bar Gernika ako već ne može kroatistika.
Nataša Kandić sa svoje strane, takođe zaštićene, izrazila je žaljenje zbog nedovoljne aktivnosti u prikupljanju kostiju skoro u celom regionu izuzev u Monte Negru gde se ti poslovi revnosno obavljaju još od 1918. godine.
Prikupljanje kostiju ima dalekosežne ciljeve kako na planu pomirenja zavađene braće tako i u ravni lične promocije. Nataša se nada da bi, kao Sveti Sava koji je pomirio braću Stefana i Vukana na moštima Svetog Simeona Mirotočivog, oca svoj trojici, za razliku od Tita koji je bio otac svih naših naroda, pa čak i narodnosti, ona, Nataša Kandić, kao rođena majka svih žrtava srpskih ruku, čak i nerođenih, mogla zavredeti da bi se na tolikim kostima i tolikoj ljubavi zabrinute majke , u njeno ime mogao sagraditi Hram Svete Natolije čiji bi svod ukrasili Nato umetnici u tehnici mozaika. Razlika od klasičnih ostvarenja u ovoj vrsti umetnosti bila bi u tome što bi umetnik, umesto kamenih pločica, koristio ampule antikoronarne vakcine sa osiromašenim uranijumom. Sitni elementi mozaika, po njenoj zamisli, bili bi u raznim bojama sa akcentom na plavo što bi asociralo na krv žrtava i na crno, jer podseća na krv „zločinaca“.
Ukoliko bi se, bez obzira na izgled svoda hrama, pokazalo da Srbija nije dorasla za primenu zapadnih vakcina prioritetno predviđenih za građane višeg reda, onda da im se, kao efikasna cepiva, isporuče – sekire. Što tuplje, to bolje. Po želji ucveljene majke, pripremljen je i med da bi poneka sekira imala u šta i da upadne.
Tako bi Srbe, pa da ih vidi Bog, uz nesebičnu pomoć Zapada, otišli Bogu na istinu i pre roka i sudnjega dana.
Na kraju je, na opšte iznenađenje, ispalo da se uopšte ne radi o lovu na veštice. I pored toga, međutim, ipak se pojavio izvestan revolt protivnika ove vrste ravnopravnosti jer se, iz principijelnih muških razloga, sa takvom ravnopravnošću neki ne slažu i postavljaju pitanje: kakva je to ravnopravnost kad je ONA pčelica Maja, a ON običan trut?
Ispostavilo se najzad da je suština problema samo obična sezonska hajka na vampire tipa Antonića, Kovića, Lompara, Crnjanskog, Andrića, Njegoša, Kusturice i naročito Ćirjakovića zbog dokazanog a još uvek ne procesiranog femicida – u koji se lov na veštice uopšte ne ubraja.
Ranije razrađenim planom za borbu protiv vampira, predviđeno je da se svi vampiri redom pohvataju, ruke im povežu bodljikavom žicom, a oko vrata okači poveći kamen i tako bace u Savu pri povišenom vodostaju. Vampir koji bi isplivao i koga bi Jovo Bakić odmah ulovio, morao bi biti okačen na sred Terazija na spravu sa kojom je svojevremeno, dok nije bilo korone, slobodno šetao, sve nogu pred nogu, tada poslanik Nogo.
Ukoliko bi se sve navedeno pokazalo samo kao želja pusta, okrenuti se, kao zadnjoj šansi, Dodiku. Bolji je vrabac u ruci, nego slobodni golub u nevladinoj organizaciji, tim pre što se zna da golub nije ptica selica, nego je ptica serica kao i njegova organizacija.
Pri lovu na Dodika obavezno se pozvati na ukradenu ukrajinsku ikonu iz Ruske Pravoslavne Crkve i Lavrova iz Kijeva.
Kao zaključak udruženog poduhvata protiv vampira, veštica i Dodika izneti nedvosmislen zaključak da su sve nevladine organizacije iste. Hrvatske , na primer, optužuju Srbiju za genocid, agresiju, rastur Juge i pojavu virusa korona 1919…
Isto i srpske.
Dragoslav Pakić
Izvor: Stanje Stvari
