Dan kada je počelo oslobađanje Crne Gore

0
440
Nikšić / Foto: printscreen

21.12.2019. u Nikšiću se okupio ogroman broj pravoslavnih Srba u znak protesta zbog usvajanja nakaradnog zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. Gle, kakvog sarkazma već u nazivu, sloboda koja brani, sloboda koja otima, sloboda koja zatire!?

Zakon je predviđao da sva imovina srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori pređe u ruke države. Treba da se zna da takav zakon ne postoji nigde u svetu! Takođe, mora da bude jasno da srpski pravoslavni hramovi u Crnij Gori postoje već 1000 godina! Neko se, dakle, drznuo da prisvoji nešto što, ne samo da nije njegovo, već je od samoga Boga, nešto što je vekovima srpski narod branilo, čuvalo, uzdizalo, krepilo, jačalo, lečilo na svom ognjištu, u svojoj kući! Zakon je, pored ostalog, predviđao i ukidanje reči srpska iz naziva crkve, dakle zabranu nacionalnog obeležja i raskid sa suštinom ove ustanove.

Ovo je značilo direktno gašenje postojanja vekovne srpske crkve i istovremeno otimanje sve imovine. Čin za kojim nisu ranije posegli ni Turci, ni Hrvati, ni Šiptari, ni Nemci, ni komunisti, čin za kojim su posegli Milo Đukanović i svi gore navedeni udruženi sa njim. Naravno, iza ovoga stoje mnogo dublji razlozi i mnogo veći svetski igrači koji, kroz svoje korumpirane mafijaške marionete, sprovode planove o ukidanju vera i mešanju nacija.

Crna Gora je već bila oteta i otrgnuta od matice Srbije, sada je trebalo da se ugasi njena suština i narodu oduzme duhovno vođstvo i tako zatre poreklo i sve ono što su Srbi Crnogorci bili. Drugi razlog je materijalna korist za kojom posežu bezbožnici, kušani od đavola hedonizmom, lakomstvom i gramzivošću. Pored toga tu je i interes Vatikana za prevlašću i ne samo osvajanju novih teritorija i pokrštavanju naroda već i uzimanje svetinja pod svoje šape što je direktno duhovno pokoravanje i nadmoć.

Da Vas podsetimo:  Kako će Đukanović razočarati svoje podaništvo
Manastir Ostrog / Foto: printscreen

Dobro je poznato koliko naroda godišnje poseti manastir Ostrog i koliko priloga ostavlja. Takođe znamo da se u Crnoj Gori nalazi nekoliko predmeta koji imaju veliku materijalnu i, što je još važnije, duhovnu vrednost za Hrišćane. To su ruka Svetog Jovana Krstitelja, Čestice Časnoga Krsta i Filermoska ikona Majke Božje, koju je, prema legendi, načinio apostol Luka. Vatikan i malteški red vitezova već vekovima pokušavaju da dođu do ovih predmeta. Podsetimo da su ove velike svetinje hrišćanskog sveta bile u Rimskom carstvu pre zauzimanja Carigrada od strane krstaških katolika 1204. godine. Zatim su ih prevozili krstaši, prvo na Krit, a potom na Maltu, gde je smešten Malteški red. Kasnije su se svetinje našle u Rusiji odakle su nakon tzv. revolucije predati Velikoj kneginji Olgi Aleksandrovnoj koja ih je prenela u Beograd koji su kasnije predati kralju Jugoslavije Aleksandru I Karađorđeviću da bi se konačno našli u cetinjskom manastiru u Crnoj Gori. (O detaljima u nekom drugom tekstu).


Međutim, ti neki svetski silnici i te neke domaće izdajice su se grdno prešle! Oni ne znaju da su ti isti Srbi Crnogorci ulazili u vatru da bi branili svoje, pobeđivali tisuće na jednoga, jezdili konjima i trsili Turke kao travke, da su se i mrtvi vraćali kao pobednici! Oni ne znaju da su Srpkinje Crnogorke čuvale nejač i davale im gusle čim prohodaju i učile ih pesmama i predanjima, mlekom ih zadojile srpstvom i junaštvom! Oni ne znaju da su Srpkinje Crnogorke odlazile u sred vatre u ljuti boj da nose svojim muškarcima hranu i odeću a vraćale se sa ranjenicima na leđima koje su nosile po gudurama da bi im kasnije vidale rane u potaji pa ih sa pesmom i osmehom odpraćale nazad u boj. Oni ne znaju da su ti isti Srbi Crnogorci životima branili ne samo crkve i manastire već i svoja slova, ćirilicu jer nisu želeli da postanu nešto drugo, jer su znali da samo uz svoju tradiciju, veru i obraz postoje, da su i zarad očuvanja svoga pisma davali svoje živote. Oni ne znaju da su ti isti Srbi Crnogorci pretrpeli strašnu torturu komunista, da im je bilo pobiveno čitavo sveštenstvo, da su bili mučeni i zatvarani, da su odvođeni na Goli Otok sve da bi se zatrlo srpstvo i pravoslavlje!

Da Vas podsetimo:  Ćeranić: Stanje u BiH postaje politički nepodnošljivo – treba razgovarati o razdruživanju

Znali su svi ti krvnici da srpstvo bez pravoslavlja ne ide i da, u koliko nema jedne od ove dve reči u njima, oni više ne postoje! Zato što nisu bili svesni snage vere i količine srpstva u ovom narodu, nisu se nadali da Srbin Crnogorac neće da ćuti i da neće da pristane na sopstveno ukidanje! Krv se lila zbog te svete zemlje, mač se rukom zaustavljao zbog te svete crkve, sa nebom se narod uvezao i vazdigo se kada je dirnut u srce, u suštinu, u biće!

Nikšić / Foto: printscreen

Pitate se šta se dogodilo u Crnoj Gori? Dogodila se istorija! Ona ista istorija koja se i vekovima pre toga događala! Srpski narod u Crnoj Gori je branio sebe, uz Hrista, uz Boga, uz Svece, vođeni svetlim sveštenstvom i crkvenim velikodostojnicima! Taj sveti narod je uradio ono što je uvek radio, ustao za slobodu, onu pravu slobodu, koja nema okove i odbranio šta je njegovo. Sveti narod je ostao na Hristovim putu i njime stigao do Hristove pobede!

Neka nam ovaj datum ostane urezan kao sećanje na veliki podvig Srba i pravoslavlja u Crnij Gori i neka posluži kao primer vascelom srpstvu kako se brani i čuva svoje i ne odstupa od suštine ni po koju cenu. Živelo naše sveto pravoslavlje! Živelo srpstvo! Bog pomaže braćo i sestre!

Nevena Tatić-Karajović
Izvor: Borba za istinu

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime