Vraća nam se obavezni vojni rok, jubilarni sedamnaesti put od kako su ga ukinuli

2
272
Ilustracija / Foto: printscreen

Čak i ako ne znate koji su dani, po sporosti vesti i izveštavanju o dnevnim i političkim temama bi znali da je Nova Godina, s obzirom da se ništa ne dešava, pa se nešto mora pisati i borbena gotovost se mora održavati na ovaj ili onaj način. Kad smo već kod borbene gotovosti, opet se priča o vraćanju obaveznog vojnog roka, jubilarni sedamnaesti put od kako su ga ukinuli.

Tamo neke 2004. ili 2005. više se ne sećam ni ja, išli smo na regrutaciju. Poslušali su nam oba plućna krila, pokazali smo pišu vojnim starešinama i dali su nam mesni narezak za doručak. Nedugo zatim, obavezan vojni rok je ukinut, verovatno zbog toga što vojnim licima više nije bilo do gledanja piša. Od tad je prošlo već dosta novih godina, a malo malo pa bi se neko zapitao da li je to bila prava odluka.

Naravno te sumnje su uvek povezane sa tim što generacija za generacijom odrasta u mekušce vezane za maminu suknju, a i neprijatelj nikad ne spava, iako nas napadne svi mi koji nismo za života naučili da sklapamo i rasklapamo pušku nećemo moći mnogo toga da uradimo, osim da instaliramo antivirus na kompu ili da složimo besnu muzičku kompilaciju ratobornih pesama. Doduše, te pretnje uglavnom nemaju mnogo smisla jer pitanja je vremena kad ćemo svi mi neprijatelji zajedno biti u nekoj istoj organizaciji, uniji, ili makar u kvalifikacijama za Svetsko ili Evropsko prvenstvo u fudbalu.

Evo sad opet, preko rekla kazala priča sa društvenih mreža, javio se i minstar odbrane Nebojša Stefanović da kaže da se nagalas razmišlja o vraćanju vojnog roka. Pa dobro. Nije ni prvi, verovatno nije ni poslednji put, doduše meni godine samo prolaze pa će biti super kad me nekad u 48. godini pošalju da forsiram neko brdo u Zapadnoj Srbiji sa jedva punoletnom momčadijom. Šalim se, ne verujem da će bilo koga bilo gde da šalju, samo mora da se pune novinski naslovi da bi se skretala pažnja sa nekih ozbiljnijih i realnijih problema. Jer svi trenutno znamo da država Srbija ne može da sprovede organizaciju likovnog takmičinja u crtanju ovaca a kamoli da organizuje da hiljade muškaraca jede, spava, kenja i masturbira po kasarnama širom zemlje.

Da Vas podsetimo:  Vrt dobrih mostova

Da se razumemo, ne mislim da je obavezni vojni rok najgora ideja na svetu. Odeš negde, mesec dana, ajde možda i dva, vidiš jedan svet koji možda ne srećeš tako često ili uopšte, probušiš svoj pink bubble, ko zna, možda nešto zaista i naučiš o tim vojnim stvarima, možda naučiš nešto o sebi, i nakon tridesetak dana vratiš se kući i nastaviš sa svojim životom. Ali da džudžiš u nekoj pripizdini na straži šest ili devet meseci, ili godinu dana, to je zaista potpuno bačeno vreme. Osim ako inače niste u fazonu da traćite svoje vreme, onda slobodno, ali mene zaobiđite.

Izvor: Noizz

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime