Kada je tokom Jula 2010 godine tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Turske, Redžep Taip Erdogan, doputovao u Novi Pazar da otvori Turski kulturni centar, praćen Borisom Tadićem i neizbežnim Rasimom Ljajićem, nije se znalo ko je domaćin a ko gost. Napred, transparent na kome je pisalo „Hoşgeldin Sandcak’ın Gönül Fatihi – Türkiye’de eğitim gören Boşnak ünıversitelileri“ („Dobro Došao Osvajaču Sandžačkih Srca – Bošnjački studenti turskih univerziteta“)(1) a iza, zabrađene devojke i u turske nošnje obučeni mladići, stotine turskih zastava bez ijedne srpske, zelena znamenja SDA i više desetina hiljada ljudi koji skandiraju turskom premijeru, a zvižde srpskom predsedniku. Čak je i Tadiću, sviklom na svakojaka državna, politička i ljudska poniženja, bilo neprijatno, pa se šćućurio kao jazavac u rupi, verovatno moleći se Papi da se sva ta bruka što pre završi. A Erdogan se, zanet svojim neo-osmanskim ambicijama, tokom svog obraćanja u više navrata diplomatski zaboravio i govorio o Sandžaku kao svojoj zemlji, dok se Rasim Ljajić potuljeno smejuljio. Ponižena Srbija je to oćutala! I Erdoganu, i Tadiću, i Rasimu Ljajiću.
Tri godine kasnije, oktobra 2013. Taip Erdogan je doputavo na Kosovo sa političko-privrednom delegacijom od 600 članova!!, toplo dočekan kao premijer zemlje koja je (ne slučajno) prva priznala nezavisnost Kosova. Tada je, obuzet agresivnim planovima obnavljanja osmanskog carstva, pred više od 30.000 ljudi u Prizrenu izjavio: „Draga braćo i prijatelji, imamo zajedničku istoriju kulture i civilizacije. Nemojte zaboraviti, Turska je Kosovo i Kosovo je Turska, mi smo toliko bliski da je čak i autor turske himne, Mehmet Akif Ersoj sa Kosova, iz Peći““
U diplomatskoj reakciji Srbija je upozorila Tursku da Kosovo smatra delom svoje teritorije i zatražila objašnjenje. Erdogan se nije ni udostojio da pruži neki odgovor, već se oglasio tadašnji ministar spoljnih poslova, a danas premijer Turske, Ahmet Davutoglu, jasno poručivši da ga mišljenje Srbije prosto ne interesuje, pošto je za Tursku Kosovo nezavisna država.
Tadašnji prvi potpredsednik, a danas predsednik, srpske vlade, Aleksandar Vučić reagovao je oštro rekavši kako je izjava turskog premijera da je Kosovo Turska “skandal i da traži hitno i javno izvinjenje Turske i njenog premijera”.
“Erdogan vrlo dobro zna da Kosovo nije tursko još od balkanskih ratova i njegova izjava samo pokazuje kakve su stvarne namere nekih zemalja u okruženju. Mnogi se skrivaju iza lepih reči, ali je bilo potrebno da prorade emocije da shvatimo kakvi se interesi kriju iza kulisa”. (2)
Da, tako je govorio Vučić, pre nešto više od dve godine. Ta njegova izjava bila je uvod u zahlađenje odnosa dve zemlje i zamrzavanja aktivnosti tzv. “Balkanske trilaterale” (Turska, BiH, Srbija) što je bio bitan udarac turskim nastojanjima da osnaži svoje prisustvo na Balkanu.
Šta se promenilo za te dve godine? Da li je Turska promenila svoj stav o “Turskom Kosovu”? Da li se Davutoglu izvinio za diplomatsku sprdnju koju je terao sa srpskim zahtevima za objašnjenjem? Da li su se prestale antisrpske izjave iz Turskog kulturnog centra (kao institucije pod jurisdikcijom turske ambasade)? Da li se smanjilo Tursko podrivanje Republike srpske i podrška ekstremnim islamistima u BiH?
Ništa od toga! Naprotiv. Razotkrivena je turska veza sa tzv. Islamskom državom, koju koordinira lično sin Redžepa Taipa Erdogana, turski poverenik sa otomanski Sandžak, Sulejman Ugljanin, postao je izuzetno agresivan, a Turska je pucala u Rusiju, jedinog zaštitnika srpskog naroda, koja je u te pretekle dve godine branile srpske nacionalne interese svuda i na svakom mestu gde je bila u prilici (od sportskih foruma do Generalne skupštine UN).
Otkuda, onda, toliko topao doček srpskog premijera svom turskom kolegi, osvedočenom srbomrscu, koji je još koliko juče onako potcenjivački ismejavao njegov zahtev za izvinjenjem? Je li to, možda, Vučić oboleo od amnezije ili politiko-skleroze? I šta se to u njegovoj glavi dešava kada nam pred novinarima drsko izjednačava “prijateljstvo” Turske sa prijateljstvom Rusije? Čime i kada je Turska pokazala prijateljstvo prema Srbiji?!? Kakav moral može imati Srbin koji uopšte i pomisli da kod Rusije posreduje u korist Turske?! I kako će naći hrabrost da tako nešto izuzsti Putinu?
O, Hriste, Bože, raspeti i sveti!!
I kako je, uopšte, moguće jednostrano zaboraviti vekovne krvne, teritorijalne, verske, geopolitičke i sve druge zidove koji postoje između Turske i Srbije, kada ih Turci evidentno ne zaboravljaju?!
Moguće je. A kako, davno nam je otkrio Filip Makedonski svojom čuvenom rečenicom – Nema tog zida koji magare natovareno blagom ne može da preskoči!!
Dragan Milašinović
fsksrb.ru
_______________________________
– http://www.sda.rs/vijesti/341-premijer-erdo%C4%9Fan-i-predsjednik-tadic-u-novom-pazaru.html
– http://www.telegraf.rs/vesti/politika/862123-vucic-kosovo-nije-turska-trazim-hitno-izvinjenje
