Još jedna burna kosovska nedelja je iza nas, i posle svih dramatičnih događaja za neke stvari se može reći da su sada sasvim jasne. Saznali smo, između ostalog, i da je do proteklog petka Vjosa Osmani živela u uverenju da je Boris Tadić ubijen, ali to je za ovu priču najmanje važno.
Ključna saznanja stigla su, međutim, od pojedinih Zapadnih ambasada, nekih EU službenika, šefa Unmika, od Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića. Ali krenimo redom.
Priština je nervozna, do te mere da premijer Kurti otvoreno poziva Srbe da ne veruju sopstvenim očima, već njegovim saopštenjima. Jer na Kosovu se carinski papiri “češljaju” dugim cevima. U skladu valjda sa EU standardima. Uglavnom, posle još jednog filmskog upada na sever, sa obilnom upotrebom šok bombi i suzavca, ovoga puta ispaljeni su i rafali u Srbe.
Kosovska policija pucala je da ubije, ali Srećko Sofronijević je imao sreće i preživeo je metak u leđa. Verica Đelić iz Zvečana nije uspela. Udavila se u suzavcu. Kurti je tako zaplenio “skoro nekoliko” kombija sokova i čokolada u svojoj bespoštednoj borbi protiv kriminala i šverca na Kosovu. Pardon, u pojedinim delovima Kosova.
U Juniku, Glođanu, Kačaniku, tog dana je bilo sasvim mirno. Svi su se bavili svojim uobičajenim aktivnostima, često opisanim na stranicama crne hronike zainteresovanih evropskih listova. Za Kurtijevu akciju protiv kriminala nisu čuli, ali je podržavaju, naravno. Sve dok su meta Srbi.
“Zakon mora da se poštuje i sprovodi”, zavapila je Viola fon Kramon iz Brisela. “Pozelenela” je od ljutnje na Španca Borelja, koji je samo napisao da ne podržava “jednostrane i nekoordinisane” akcije.
“Priština na to ima pravo, ne treba opominjati Kurtija za sprovođenje zakona puškama i bombama, već ga treba zdušno podržati”, brecnula se Kramon, i videćemo da li će šef evropske diplomatije opet da se usudi da poruči nešto slično.
A ko zna kako bi prošao šef misije UN na Kosovu Zahir Tanin da je Viola fon Kramon znala šta će na Savetu bezbednosti on samo dan kasnije da navede u svom izlaganju stanja na terenu. Iako je izveštaj obuhvatao period do 15. septembra Tanin je ukazao na jednostrane akcije Prištine koje su usledile u danima iza, i vrlo logično zaključio da su “produbile nepoverenje među srpskom populacijom na severu Kosova i učinile još bitnijim nastavak dijaloga Beograda i Prištine”.
Stvarno, odakle ideja Borelju i Taninu da budu objektivni i racionalno sagledaju prištinsku vladavinu prava. Ima ko će to da ocenjuje. Evo, Britanska ambasada na primer.
Sačekali su Britanci da se malo raziđe dim od suzavca u Severnoj Mitrovici i Zvečanu, pa su sastavili poruku podrške Kurtijevoj borbi na sprovođenju zakona.
“Ambasada Velike Britanije u Prištini saopštila je u četvrtak da su delovanja protiv organizovanog kriminala u interesu svih građana Kosova i da podržava kosovsku vladu u očuvanju vladavine prava na celom Kosovu”, preneo je N1.
Dakle, bila je koordinacija. Ko je kriv Borelju što nije informisan. Rečeno je i da “iz ove ambasade navode da napori da se nasiljem opstruiraju ovakva delovanja, samo pomažu onima koji žele da stvore podele među zajednicama na Kosovu”.
Kurtiju je “jako stalo” do smanjenja podela među zajednicama, zato mu se “želudac okreće” i na pomisao o Zajednici srpskih opština. Čovek je pomirljivih stavova, eto, on bi voleo i da umesto Srpske liste njegovi preuzmu vlast u opštinama sa srpskom većinom. To bi onda bio pravi etnički sklad, razmišlja Kurti dok se dopisuje sa društvom iz Londona.
Za to vreme Srbi gube strpljenje. Dogorelo je do noktiju. Šta je sledeće što bi mogli da očekuju od Prištine? Vraćaju se jeziva sećanja na mart 2004. Emocije ključaju.
Ispred predsednika Vučića otvorili su dušu i govorili sve što im je na srcu. Očekuju i traže od svoje države zaštitu, jer oni koji bi trebalo da im pruže bezbednost, a to je Kfor, okreću glavu i stavljaju ih u kandže kosovske policije. Teško je ostati pribran u takvoj situaciji.
Sve ono što je Vučić u sredu u Raškoj, ali i u danima iza toga, rekao Srbima sa Kosova, Albancima u Prištini, kao i moćnom Zapadu, koji podlo huška Kurtija na Beograd, vredno je ogromnog poštovanja. To je činjenica koju i njegovi najžešći protivnici, a ima ih poprilično, uz sva upinjanja ne mogu da opovrgnu.
Vučićeve poruke izrečene su u stanju vidljivog unutrašnjeg naboja, a kako drugačije kada toliku odgovornost i očekivanja svog naroda nosite na plećima, ali staloženo i promišljeno.
Odlučno i oštro, jer moraju svi dobro da shvate, ali ne da bi se pretilo, nego da se iskaže dalekosežnost mogućih posledica, sa željom da se one izbegnu.
Direktno i jasno kome se poručuje, da bi se pokazala neophodna smelost i da ne bude pogrešnih tumačenja, ali opet sa isključivom namerom da se ukaže na razmere problema kako bi se potražilo razumno rešenje.
Ipak, pre svega, ovo što je Vučić uradio je istinski hrabro. I zato “kapa dole”. Jer rizik koji je svesno preuzeo određujući se prema gorućem pitanju statusa Srba na Kosovu, u politici se jako retko demonstrira na ovakav način.
Jednom rečju – predsednički.
„Nije to Kurti, to je neka druga pamet smislila. Neka oni rade svoj posao, mi ćemo svoj… Kosovo uvek sve radi uz podršku zemalja Kvinte… Ovi što su izašli sa saopštenjem da je to divna akcija, sram vas bilo… Imam odlične odnose sa Velikom Britanijom i uvek ću da ih želim, ali ne dam da me prave budalom… Ja da se skrivam pod sto u teškim trenucima, ne pada mi na pamet… O ovome razmišljam deset godina, ja se time bavim, gledam ih kako lažu i kako varaju… Mi se nalazimo na evropskom putu, ali odluke donosimo mi, a ne bilo ko drugi. Ni iz Evrope, ni iz Amerike, ni iz Rusije, ni iz bilo koje druge zemlje… Teško je čoveku dok ne donese odluku, lomite se danima, nedeljama, godinama. A kada je donesete onda ste potpuno rasterećeni. Zaštitićemo naš narod. Tačka. Kako? Nadam se da nikada nećete morati da vidite”.
Vučićeve reči zagrejale su srca Srbima, a nadamo se i rastreznile bar malo neke opijene glave u Prištini. Jer novi upadi na sever se najavljuju i to više nije nikakva tajna. Zato je, pre svega, važno da li su ove poruke doprle na pravi način do adresa koje suštinski utiču na kosovske procese. Ostaje nada da će proizvesti pomeranja u pozitivnom smeru. U suprotnom… Bolje da ne znamo.
Piše: Miloš Garić, urednik portala Kosovo onlajn
