Zašto mi Srbi nemamo ono što imaju Jevreji i Jermeni… naziv za genocid i mesto sabranja?

U Srbiji se obeležava Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (ni taj datum se nije obeležavao do skoro), koji se praznuje 22. aprila. Čudno je da se u nazivu ne pominju Srbi? Za razliku od nas Jevreji i Jermeni imaju mesto okupljanja, dok mi mesto svog okupljanja i sabranja nemamo, a nemamo ni naziv za genocid. Zašto?

Pravo značenje genocida nad Srbima uglavnom razumeju Srbi u BiH, Dalmaciji, Liki, Kordunu, Baniji, Sremu… Moguće da je naš problem u Srbiji u tome što i danas nismo spoznali i shvatili genocid koji su doživeli naši Srbi van današnjih granica Srbije.

Kao da u takav zločin, takvih razmera ne možemo da poverujemo, svakako za to veliku krivicu snosi komunistički režim i uticaj Vatikana i ,,crvena petokraka” na naše ,,mudre” političare i ,,sluđen” narod od 1945.god.

Ni svet nije priznao genocid nad Srbima kao i nad Jermenima. Genocid nad Srpskim narodom nije priznao ni Vatikan, većina u Hrvatskoj kao i njihova crkva je za kanonizaciju Alojzija Stepinca.

Dok se mi ovde sukobljavamo oko broja žrtava i o tome mudrujemo… umesto da se okupimo i ujedinimo i stvorimo ono što decenijama nismo imali, Mauzolej za naše Srpsko sabranje. Mi Srbi nemamo ni naziv za svoj genocid kao što imaju Jevreji (Holokaust), Romi (Porajmos) ili Jermena za 1915. god.

Izgleda da nekome odgovara da se i naš genocid sprovodi kroz jevrejski Holokaust, mi moramo da učimo baš od ovih naroda, koji su se na najbolji način odužili svom narodu koji je stradao u genocidu.

Za nas Srbe sramno je da mauzolej nismo već sagradili. Ugledajmo se na Jevreje i Jermene koji sa posvećenošću čuvaju od zaborava svoje žrtve.

Sramno je da nismo još smogli snage da izglasamo u skupštini rezolucije o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata.

Mi Srbi moramo da stavimo naš sopstveni genocid koji je izvršen nad našim narodom kao prioritet, isto onako kako to rade Jevreji i Jermeni.

Možda zato mi i danas nemamo to što Jermeni i Jevreji imaju.

Jevreji imaju Jad Vašem. O pogromu Jevreja zna ceo svet, o onome što se dešavalo u Jasenovcu ne zna skoro niko. Odgovornost je naša. Ceo svet zna za njihov genocid širokih razmera. Oni su uspeli da upoznaju ceo svet sa svojim stradalaštvom. O njihovom zločinu Srbi znaju više nego o sopstvenom.

A šta to Jermeni imaju, a većina nas i ne zna, možda ima i razlog, što ne znamo? Pa ni njihov genocid nije priznao svet, kao ni naš.

Ali Jermeni svoj genocid vešto prenose sa kolena na koleno, dok se mi ovde sporimo i oko broja žrtava.

Evo što i mi treba da se ugledamo na Jermene kao i na Jevreje.

Spomen kompleks genocida nad Jermenima je zvanični spomen kompleks posvećen žrtvama genocida nad Jermenima, izgrađen 1967. godine na brdu Cicernakaberd u Jerevanu. Svake godine 24. aprila — na Dan sećanja genocida nad Jermenima, hiljade Jermena okuplja se u spomen kompleksu kako bi odali počast žrtvama genocida. Ljudi koji se okupljaju na Cicernakaberdu polažu sveže cveće iz poštovanja prema ljudima koji su poginuli tokom sprovođenja genocida. A gde se mi Srbi okupljamo?

Tokom godina, veliki broj jermenskih političara, umetnika, muzičara, sportista, kao i verskih ličnosti posetio je spomen kompleks. U centralnom delu kompleksa gori „večna vatra”.

Zašto je to teško da imamo i mi Srbi?

I naši udžbenici iz istorije skromno pišu o našem stradalaštvu, kao da nas je sramota ili imamo problem da ne povredimo svog vekovnog dželata.

Više puta sam pisao o tome, o Memorijalnim centru za sve Srpske žrtve genocida.

Pisaću i podsećaću i dalje, sve dok ne shvatimo da je to od nacionalnog značaja za nas Srbe, i da bez toga nam nema duhovnog i trezvenog boljitka. Pokrenuo sam i peticiju MEMORIJALNI CENTAR SVIM SRPSKIM ŽRTVAMA, ali izgleda da nas Srbe to mnogo ne pogađa, zato smo i tu gde i jesmo.

Jasenovac, gde je stradalo više od 700000 ljudi, mora biti poruka i opomena generacijama koje stasaju da se zlo koje se desilo u ovom vremenu više nikom i nikad ne ponovi.

Šta nas to koči? Novac za izgradnju sigurno NE. Bilo bi tu velikih donacija.

PROBLEM JE I ŠTO SE VAPAJ ZA MAUZOLEJ NE ČUJE NI OD NARODA SRPSKOG. E, SRBI MOJI!

Najbolje bi bilo da krenemo svi mi iz struke sa pitanjem a šta smo mi uradili da ova istina izađe na videlo i uđe u udžbenike?

Cilj nas iz struke treba da bude da u udžbenike istorije ubacimo posebnu temu STRADANjA I ŽRTVE SRPSKOG NARODA U 20.VEKU, da nam se to zlo ne ponovi… a ne da nam glavni cilj bude da umanjimo već utvrđeni broj srpskih žrtava u Jasenovcu (onih Tuđmanovih 86.000).

Zamislite da Jevrejima neko pokuša da umanji broj od šest miliona stradalih Jevreja… a nemaju ni oni toliko popisanih žrtava (što i nije moguđe da imaju sva imena stradalih, zapisana).

Mislim da po ovom pitanju ne sme biti podela… bar da se ujedinimo oko naših žrtava koje nismo uspeli za više od sedam decenija ni da popišemo, nemamo ni Memorijalni centar za te žrtve genocida… to je strašno za sve nas.

Potrebno nam je jedinstvo… u suprotnom loše će biti po nas!

Konačno, posle toliko decenija smoglo se snage i energije da su Vlada entiteta RS-a i Srbije potpisale 4. avgusta, ove godine Memorandum o saradnji na realizaciji ranije najavljenog projekta izgradnje dva memorijalna centra posvećena Jasenovačkim žrtvama u Gradini i Beogradu. A za ovo su zaslužni Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, i hvala im na tome, ono što mnogi pre njih nisu ni smeli da pomisle.

Ima nade, svakako je dosta bolje nego što je bilo, konačno se počelo javno raspravljati i pričati o genocidu hrvata nad Srbima. Decenijama se ćutalo o žrtvama Jasenovca i o ostalim stratištima, srećom došlo je vreme da se više o tome ne ćuti a ne ćute više ni političari i državnici. Koliko nam je samo snage i decenija bilo potrebno da snimimo film o Jasenovcu?

Vodimo se ,,SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA” i jedini ispravan put je Svetosavski put.

Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija