Kada čujete od predstavnika političkih stranaka da je uspeh ulazak u parlament da bi se čuo i njihov glas – znajte, neiskreni su!
Kao što sam obećala da ću vam reći, kada dođe vreme, u kojoj tački vlast dobija legitimitet i legalitet i koje tačke se vlast jedino plaši, došlo je vreme, zapamtite:
Tačka u kojoj Vučić, kao i svaka druga vlast u državi, dobija legitimitet i legalitet jeste verifikacija poslaničkih mandata! To je jedina tačka koje se vlast plaši – da kandidati za poslanike ne verifikuju mandate!
Najgori scenario za Vučića je da niko osim SNS ne verifikuje poslaničke mandate.
Sve stranke, koje sada na izborima predstave ulazak u Parlament kao „pobedu“, serviraju vam prevaru, jer nikog ne pobeđuju, samo daju legitimitet i legalitet većini da i dalje drži sve bitne institucije u svojim rukama i nastavi sa kršenjem ustava R. Srbije.
Evo i zašto :
1. Verifikacijom poslaničkog mandata, koji mora da potpiše svaki poslanik posebno, prilikom konstituisanja Narodne skupštine , vrši se pisano priznanje legitimiteta i legaliteta parlamentarnih izbora i formira se zakonodavna vlast u Parlamentu, jedna od tri grane vlasti u državi. Tu prestaje svaka pravna diskusija o malverzacijama za vreme izbora. Zakonodavnu vlast čine svi poslanici u Parlamentu, a izglasani su zakoni one stranke koja ima većinu poslanika dok oni koji su u manjini predstavljaju skupštinsku „ikebanu“ i za to dobijaju naknadu iz budžeta po poslaniku u iznosu od oko 400.000 dinara.
Biznis na narodnoj grbači
Lep „biznis“ na grbači naroda, zar ne?!
Šta vam kažu, ostvarili su prvu pobedu ulaskom u Parlament? Kažu vam da će se i njihov glas čuti? Glupost. I glas ptice na grani se čuje ali ništa ne odlučuje!
– Ne, nije to pobeda, to je politička ikebana koja zauzvrat dobija finansijsku naknadu iz budžeta R. Srbije finansiranjem poslaničkih mandata strankama i davanje legitimiteta i legaliteta onoj stranci, strankama, koja ima većinu poslanika u Narodnoj skupštini.
2. Bez formiranja zakonodavne vlasti nema ni formiranja izvršne vlasti – Vlade, koja predstavlja drugu granu vlasti u državi.
U Parlamentu se glasa za potvrđivanje mandata premijeru – koji predvodi vladu i svoj ministarski kabinet. Predsednik R. Srbije predlaže (daje) mandat za premijera onoj stranci koja može da formira većinu u Parlamentu. Dakle, ostale stranke kao ikebane sede, primaju finansijsku naknadu i vama drže konferencije u holu Narodne skupštine kukajući do pucanja glasnih žica da ih vlast ne uvažava.
Sledi pitanje, zašto su poslanici u prethodnim izbornim krugovima, znajući da nemaju većinu, verifikovali poslaničke mandate i dali toj vlasti (većini) legitimitet i legalitet ako su znali da će biti u manjini, jer se pre ulaska u Parlament znaju rezultati izbora i ako su znali i dokazivali da je bilo malverzacija u toku izbornog procesa?! – Odgovor je jednostavan – zbog finansijske naknade iz budžeta!
3. Bez formiranja zakonodavne vlasti u Parlamentu ne može da se imenuje ni Visoki savet sudstva (VSS) koji ima 11 članova. Naime, promenom ustava R. Srbije, član 99, stav 2, tačka 3, zadržana je nadležnost Narodne skupštine Srbije da bira četiri člana Visokog saveta sudstva, četiri člana Visokog saveta tužilaštva i bira Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije. Ustavnim izmenama, u članu 105, dodat je novi stav 4. koji glasi:
„Većinom od dve trećine glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva, a većinom od tri petine glasova svih narodnih poslanika bira Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije.
Vrhovni savet tužilaca imaće 11 članova, od kojih će pet birati glavni tužioci, četiri Narodna skupština Republike Srbije iz reda vodećih (?) stručnjaka za pravnu materiju, a na predlog Odbora za Sudstvo dvotrećinskom većinom, dok će vrhovni tužilac i ministar pravde biti članovi po službenoj dužnosti“…
Dolazimo u situaciju da sudije biraju svojih šest predstavnika (u Visokom savetu sudstva), tužioci svojih pet (u Visokom savetu tužilaštva), koji odlučuju o kompletnom izboru kadrova u pravosuđu i parlament bira po četiri istaknuta pravnika i u jednom i u drugom telu koji učestvuju u radu. Nemojte ni da pomislite da se poslanici vlasti i tzv. opozicije neće tehnički dogovoriti oko predloga za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva jer su prethodno „klekli“ i potpisali verifikaciju poslaničkih mandata. To sve je za njih „samo tehničko pitanje“.
Ista ta tzv. opozicija nije ni zucnula o sprovedenom referendumu koji nema legitimitet i legalitet. Kukali su nad neurednim izveštajima sa glasačkih mesta, ali ni reč o tome da celokupan referendum nije imao legitimitet i legalitet.
Sledstveno, cezaristički model vladavine, koji je postao meta-političko pitanje, apsolutno izmešta iz javne sfere conditio sine qua non (uslov bez kojeg se ne može) za legitimitet i legalitet referenduma: obavezni republički referendum mora da bude sproveden na celokupnoj teritoriji Republike Srbije!
Obavezni referendum o ustavnim promenama koji je održan 16 .januara 2022. godine, morao je da bude:
1. Raspisan za celu teritoriju R. Srbije
2. Sproveden na celoj teritoriji R. Srbije
Prilikom sprovođenja referenduma nije ispoštovan Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi član 24. stav 1, kojim se glasačka mesta na Kosovu i Metohiji određuju i uređuju shodno propisima koji uređuju izbore za narodne poslanike. Političke stranke, grupe građana, koje sebe nazivaju opozicijom, učestvovaće na ovim parlamentarnim izborima ne obazirući se na dešavanja u vezi sa referendumom?!
I na kraju, ali ne i manje bitno, famozni sporazum sa narodom koji je tzv. opozicija potpisala i naglasila da neće učestvovati na izborima dok se ne steknu uslovi za fer i poštene izbore pada u vodu?! Puj, pike, ne važi?! Ko im je „vezao uši na mašnu“?!
Dakle, sve je uvezano i počinje od tačke verifikacije poslaničkih mandata. To je ključna tačka.
4. Bez formiranja zakonodavne vlasti u Parlamentu nema ni imenovanja članova Republičke izborna komisije – koju imenuje Parlament, na predlog poslaničkih grupa i izglasavanjem kandidata većine u Parlamentu, naravno, stranke koja ima najviše poslanika.
Sad vam je jasno ko bira i 16 članova Republičke izborne komisije.
Ukoliko kandidati za narodne poslanike u Parlamentu ne bi verifikovali poslaničke mandate što im niko ne brani jer je i to moguće – onda SNS i Vučić :
1. Ne bi imali legalitet i legitimitet zakonodavne vlasti u Parlamentu,
2. Ne bi mogli da formiraju zakonodavnu vlast,
3. Ne bi mogli da formiraju izvršnu vlast – Vladu jer nije konstituisana zakonodavna vlast,
4. Ne bi mogli da biraju sudije
5. Ne bi mogli da biraju „svoje ljude“ U Republičkoj izbornoj komisiji itd.
Zapamtite:
Kada čujete od predstavnika političkih stranaka da je uspeh ulazak u parlament da bi se čuo i njihov glas – znajte, neiskreni su!
Zato – Bojkot i vlasti i lažne opozicije koja učestvuje na izborima i lažne opozicije koja je nekada vršila vlast i dala legitimitet i legalitet izdaji države sadržane u potpisanim protivustavnim aktima!
Kada bi tzv. opozicija učestvovala na izborima, a potom „povukla ručnu“ i odbila da verifikuje mandate u Parlamentu, e to bi značilo da oni zaista žele da sruše Vučićevu vlast. Ovako, sve je jedan veliki cirkus za uletanje u tapacirane fotelje zarad finansijske naknade iz budžeta.
Bojkot je bojkot samo ako bojkotujete sve njih! Ostalo je licemerje.
Srbija treba da bude Naša priča – a ne tuđa!
autor:Gordana Berarov Valčić
Svaki predlog čije ispunjenje vodi ostanku SNSa na vlasti je naopak i zlonameran. Ne!
“ Kada udjete u pogresan voz, ne samo da nećete doći do cilja, nego su i sve usputne stanice pogrešne “ ! Tekst je krajnje dobronamjeran, i u nekim „normalnim“ uvjetima bi bio i upotrebljiv, ali…
Kod nas je “ svaka usputna stanica pogrešna“ pa o krajnjem cilju je bespredmetno govoriti.
Imamo predsednika koji po ustavu ne moze biti i predsednik stranke….pa….pa šta onda….
Imamo predsednika koji nije predsednik svh gradjana, nego samo onih iz njegove stranke.
Imamo USTAVNI SUD koji se već odavno ne mješa u vlastiti posao .
Imamo tuzilaštvo koje je na usluzi vladajućoj stranci.
Imamo Zagorku Dolovac za koju nismo sigurni da li je ziva, gdje je, šta radi…..
Imamo čak i PARLAMENT i to JEDNOPARTISKI, gdje predsednica tog parlamenta, na pitanja o vaznim odlukama parlamenta, odgovara sa “ biti će kako odluči predsednik ……“
Imamo naravno predsenika, koji o svemu odlučuje, a 95% radnog vremena provodi na TV …..
Vladajuća SNS partija , ima veći broj članova nego najjača partija u Njemačkoj, a Njemaca 80 miliona
Mogao bih ovako u nedogled. Stoga, pitanje je što činiti u uvjetima u kojima zivimo i radimo , a ne, što je normalno i logično činiti u normalnim uvjetima. Da je kod nas išta priblizno normalno, ne bi ni bili u ovakvim problemima.
Još jedna da „bojkotom“!!!! I sa „legitimitetom“! Bilo bi dobro da autorka zapamti da „legitimitet“ ne postoji u pravnoj terminalogiji, jer je subjektivan i nešto što je za nekog „legitimno“, za nekog drugog ne mora da bude. Ukoliko je nešto zakonski „pokriveno“, možemo mi ceo dan vrištimo „a legitimitet“ i to neće imati značaja. Pozivanje na „bojkot i vlasti i opozicije“ je defetizam i pozivanje na nečinjenje koje nema baš nikakav izgled na uspeh (ali, smanjuje izlaznost birača i time rade direktno za Vučića! Slučajno?). Mislio sam da smo se opametili prošli put, kada smo „bojkotovali“, a u stvari omogućili Vučiću neograničenu vlast i sprdanje sa Skupštinom. Po meni, svako ko poziva na bojkot radi (svesno ili nesvesno) za Vučića