Kosovo traži alternativne načine za pozivni broj i internet domen – pomoći će i ambasade
Takozvano Kosovo će tražiti pomoć od ambasada zemalja EU i SAD da na alternativne načine dobije pozivni broj i internet domen
Obezbeđivanje pozivnog broja i Internet domena prema standardu ISO 3166-1 od vitalne je važnosti za Kosovo, čime bi se povećalo i prisustvo Kosova u svetskoj virtuelnoj mreži. Kosovo će stoga, zajedno sa ambasadama zemalja članica EU i ambasadom SAD-a, koordinisati svoje napore u pronalaženju „alternativnih načina“ da dobije pozivni broj, domen na Internetu i poseban sufiks, s obzirom na to da trenutno postoji tehnički, ali i politički problem da se to ostvari.
Na Kosovu se uveliko održavaju i radionice za učesnike iz raznih sektora u kosovskim institucijama u cilju „strateškog planiranja izgradnje kapaciteta i nezavisnosti Kosova na globalnim komunikacionim mrežama“. Sa druge strane, iz Beograda tvrde da i ukoliko bi se desilo da se Kosovu dodeli pozivni broj, to bi bio broj koji bi Srbija zatražila, jer članice Međunarodnog saveza za telekomunikacije (ITU) mogu da budu samo članice UN-a, što znači da Srbija raspolaže tim brojem, te može i da ga uzme nazad.
Srbija je ta koja treba da zatraži od ITU-a pozivni broj za Kosovo, kojim bi ona i raspolagala, što je Srbija i spremna da učini, ali zauzvrat traži da Kosovo obezbedi licencu Telekomu u pokrajini. Upadljivo je i to da, dok se Beograd poziva na stroga pravila ITU-a, Priština, tražeći alternativne načine, forsira ICANN, međunarodnu organizaciju za alternativan način regulisanja komunikacijskih sektora.
„Zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova, Petrit Selimi, sastao se danas u Prištini sa ambasadorima Sjedinjenih američkih država, Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Švedske, kako bi razgovarali o raznovrsnim ekonomskim pitanjima, ali i o daljoj afirmaciji države na međunarodnoj sceni, sa posebnim akcentom na obezbeđivanje domena i pozivnog broja za našu zemlju,“ saopštilo je danas kosovsko ministarstvo spoljnih poslova.
Selimi je rekao da je obezbeđivanje pozivnog broja i domena u okviru standarda ISO 3166-1 od „vitalne važnosti“, kako bi se i na Internetu povećalo prisustvo Kosova. On je dodao da je kosovsko ministarstvo spoljnih poslova organizovalo radionice za učesnike iz raznih sektora u kosovskim institucijama, a u cilju strateškog planiranja za „izgradnju kapaciteta i nezavisnosti Kosova u okviru globalnih komunikacionih mreža“.
Selimi je naglasio i posvećenost Kosova ka punoj primeni nacionalnih strategija za priznavanje Kosova, ali i za komunikaciju preko interneta, javnu elektronsku komunikaciju, a iznad svega, za dobijanje posebnog sufiksa (oznaka države u veb adresama, prim. red.) i veb adrese.
Istovremeno, kosovski zamenik ministra spoljnih poslova priznao je da obezbeđivanje pozivnog broja i domena za Kosovo, koje, kako je naglašeno u saopštenju, dodeljuje međunarodna agencija „Internet Corporation for Assigned Names and Numbers“ (ICANN) predstavlja tehnički, ali i politički problem, ali i da će se zbog toga, istakao je Selimi, koordinisati napori sa ovim diplomatama, te ambasadama zemalja članica EU i ambasadom SAD-a, u pronalaženju „alternativnih načina“, kako bi se Kosovu obezbedio poseban pozivni broj i domen.
U saopštenju iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova istaknuto je i da su međunarodni predstavnici na sastanku pružili punu podršku u ispunjenju cilja da Kosovo dobije pozivni broj i domen, kao i da obezbedi svoje prisustvo u ostalim organizacijama za statistiku.
Selimi se danas sastao sa zamenikom ambasadora Nemačke, Matijasom Keslerom, drugim sekretarom ambasade Velike Britanije za politička pitanja, Robinom Badom, drugim sekretarom švedske ambasade, Lindom Volberg, političkim savetnikom u ambasadi SAD-a, Brajanom Markusom, te atašeom za saradnju u ambasadi Francuske, Azrom Hasanović.
Beograd: Samo Srbija može da za Kosovo zatraži broj; pravila ITU-a vrlo jasna i stroga
I dok se u saopštenju iz Prištine, međutim, nigde ne spominje Međunarodni savez za telekomunikacije – ITU, kao krovni svetski autoritet koji dodeljuje tzv. „country code„, na njegova stroga pravila se upravo poziva Beograd, koji tvrdi da su na strani Srbije u ovom trenutku argumenti, ali i pregovarački potencijal za dodeljivanje broja.
Ukoliko bi se i desilo da se Kosovu dodeli pozivni broj, to bi bio broj koji bi Srbija zatražila, jer članice Međunarodnog saveza za telekomunikacije (ITU) mogu da budu samo članice UN-a, što znači da Srbija raspolaže tim brojem, te može i da ga uzme nazad, tvrdi za KoSSev izvor blizak srpskom pregovaračkom timu.
„U ITU će Kosovo vrlo teško ikad ući. Srbija može da zatraži pozivni broj, ali onda Srbija raspolaže tim pozivnim brojem. Dakle, Srbija može i da ga uzme nazad,“ tvrdi ovaj izvor.
Kosovska strana je pokušala da razreši ovu situaciju uvođenjem ‘posrednika’, koji bi umesto Srbije zatražio pozivni broj, navodi dalje ovaj izvor i dodaje da je to pokušala Austrija, ali je ITU to i odbio:
„Iz Prištine se traži način kako da premoste tu situaciju. Zbog toga pokušavaju da uvedu nekog posrednika. Imali su ideje da Austrija, ili neka druga zemlja, u ime Kosova zatraži od ITU-a pozivni broj. ITU-u je odbio to zato što je to nešto što je u vezi sa teritorijom, tako da su oni ‘osuđeni’ na to da mi tražimo taj pozivni broj.“
A dodatan problem za Kosovo, dodaje naš izvor, predstavlja i to što je Kosovo već licenciralo dva mobilna operatora i nekoliko operatora fiksne telefonije, kojima su i obećali da neće biti dodatnih operatora na Kosovu.
Srbija je ta koja treba da zatraži od ITU-a pozivni broj za Kosovo i Metohiju, što je Srbija i spremna i da učini, ali zauzvrat traži da Kosovo obezbedi licencu Telekomu u pokrajini.
„Prethodna Vlada je postigla sporazum o tome da Telekom Srbija nastavi da normalno funkcioniše na KiM-u, u zamenu za to da Kosovu i Metohiji, Srbija dodeli na korišćenje pozivni broj, ali da, kada pozivate iz Beograda u Prištinu i iz Prištine u Beograd, ne pozivate međunarodni pozivni broj, već samo kada odete u drugu zemlju,“ tvrdi ovaj izvor i navodi primer:
„Recimo, iz Londona biste Prištinu pozivali na 383, a Beograd na 381, ali biste iz Beograda Prištinu i dalje pozivali pozivnim brojem za Prištinu (038) i plaćali biste po tarifi koja je predviđena za Prištinu u okviru međugradskog saobraćaja. A kao posledica toga, ponovo bi bila aktivirana srpska mobilna telefonija na području KiM-a i srpska fiksna telefonija, što je od izuzetnog značaja za naše ljude, a možda bi i Telekomu Srbije bilo omogućeno da ostvari neki profit, s obzirom na to da je reč o tržištu od 1.7 miliona stanovnika.“
Međutim, dodatni problem predstavlja i to što je Kosovo u međuvremenu licenciralo još dva mobilna operatora i nekoliko operatora fiksne telefonije kojima je obećano da se neće uvoditi novi operatori.
„Priština, međutim, ima problem sa tim da istovremeno sa našom odlukom da uzmemo još jedan pozivni broj koji ćemo dati njima na korišćenje, oni dodele tu licencu Telekomu Srbije. Oni imaj navodno taj problem zbog toga što su licencirali dva mobilna operatora, i nekoliko operatora fiksne telefonije, kojima su obećali da neće biti više operatora i sada, ako Telekom Srbija uđe sa jeftinijim cenama, onda će njih ti operatori da tuže za iznose, koji se mere sa, ne znam, kojim milionima, ali to već sada nije naš problem. Treba da znate da smo mi sa naše strane zaista sve uradili,“ objasnio je za KoSSev izvor blizak pregovaračkom timu.
ICANN – alternativan način regulisanja komunikacijskih sektora
O alternativnom načinu regulisanja komunikacijskih sektora, te o međunarodnim organizacijama koje to čine, ali i o ključnim razlikama Međunarodnog saveza za telekomunikacije (ITU) i Međunarodne korporacije za dodeljena imena i brojeve (ICANN), pisao je Geof Hjuston u časopisu „Internet protokol“.
On je objasnio da je ICANN formiran da bi se na alternativan način, drugačije od ITU-a regulisali komunikacijski sektori, a što upravo Priština trenutno traži.
„…Očigledno da je ICANN namerno formiran da bi se industriji dala alternativna struktura za koordinaciju i uređivanje u domaćim i međunarodnim komunikacijskim sektorima, a u odnosu na ono što je ITU (Međunarodni savez za telekomunikacije, prim.red.). Kritična razlika je da ICANN nije u vidljivosti svojih aktivnosti u prvi plan istakao vlade, već umesto toga, on stavlja potrebe industrije i rad konkurentnog i neuređenog međunarodnog sektora komunikacija kao glavni podsticaj za koordinaciju aktivnosti,“ objasnio je Hjuston.
