(De)politizacija Vojske Srbije

1
545

„Dokon pop i jariće krsti“

– narodna izreka

rekonstrukcija-ograde-novi-sad-vucevic-foto-tanjug-jaroslav-pap-1475751041-1006267Politička pozornica Srbije, poslednjih 10 godina, je nepromenjena samo se scenaristi menjaju, tako tvrdi veći broj analitičara. Sve političke partije koje igraju na pozorišnoj sceni Srbije imaju skoro istovetan nastup, obećavaju svetliju budućnost od dosadašnje, povećanje zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti, bolji standard života, veće plate i penzije, a manje troškove života. Obećanja se ređaju od Beograda do Brisela, od zapada na istok, onako kako to javnost želi da čuje.

Ranije su se delili na evropejce, evroatlance i rusofile i evroazijate, a od 2012. godine svi su prešli u evropejce – jedni javno, a drugi tajno ili stidljivo sa zadrškom.

Kada se završe izbori pobednička partija ili koalicija sedne u fotelje, a onda počinje implementacija njihovih „programa“ i obećanja. Sada dolaze veliki problemi koje nedorasli, nezreli i nesposobni politikanti ne mogu ili ne žele da reše, opsednuti ličnim interesima, ucenama, i obećanjima koja su dali negde i nekome.

Da bi prikrili svoja lažna obećanja počinju da spinuju javnost preko medija koje su zaposeli. Kreću u silovit juriš da dokažu svoje uspehe, a posebno pred nove izbore. Bave se svim i svačim samo ne svojim poslom. Pojavljuju se gde im nije mesto. Tako na primer ministar odbrane, umesto da izvrši mobilizaciju svoje vojske i spašava ljude iz poplavljenih područja, lično vesla u čamcu i vadi ljude iz vode, a pri tome niti je veslač niti plivač. Sve to kamere budno prate i zumiraju svaki njegov zaveslaj.

Načelnik Generalštaba postavlja se za komandanta odbrane manjeg grada umesto da izvršava zadatke oko mobilizacije koju je trebalo da objavi ministar odbrane.

Poređenja radi, da vidimo kako se to nekada radilo, kada je Srbija imala vojsku, državu i državnike. Uzećemo za primer upravo taj Obrenovac. U tom gradu bila je stacionirana 305. inžinjerijska brigada i inžinjerijski školski centar JNA (VJ). Brigada je sama, svojim snagama i sredstvima, bez ičije pomoći mogla da odbrani od poplava Obrenovac, Šabac i okolinu. U samom Šapcu bio je razmešten pontonirski bataljon koji je imao više čamaca i pontona od sadašnje Vojske Srbije. Reorganizacijom vojske u režiji zapadnih stručnjaka nestale su i ove jedinice VJ. Odbranom grada Šapca bi komandovao kapetan ili major, Načelnik Generalštaba bi se pojavio radi rutinske kontrole i proverio kako se sprovode naređenja.

Da Vas podsetimo:  Kako u Srbiji umiru ljudi bolesni od raka

U daljem prikrivanju svog neuspeha, partije na vlasti medijskim manipulacijama glorifikuju minorne događaje u privredi i svakodnevnom životu tako što ih prikazuju kao svoj veliki uspeh. Slike sa otvaranja i puštanja u pogon preduzeća, od onih sa više stotina zaposlenih do onih mnogo manje produktivnih pa čak i nebitnih za život i opstanak građana, kao i prokopa, tunela, mostova i ćuprija pa čak i javnih toaleta, stalne su vesti na udarnim špicama TV-a. Stiče se utisak da je u opisu rada premijera, ministara i nižih rukovodilaca upravo to, propratiti svaku aktivnost u društvu, pa i onu najmanju i dati podsticaj za „napredak“ i tako sve do „svetle budućnosti“.

Setimo se Feketića i spašavanja zavejanih građana u snegu. O tome su izveštavali svi mediji, heroji su bili predsednik vlade i ministri umesto da je taj posao obavila vojska, policija i službe spasavanja. I u ovom slučaju pomešale su se nadležnosti, kao i u slučaju pada helikoptera na surčinskom aerodromu 2015. godine. Zaluđeni i umišljeni političari hteli bi da budu svemogući u rešavanju raznih situacija pa i vojnih. U tome im pomažu slepo poslušni generali, ne upozoravajući ih na moguće posledice.

Kada su u pitanju elementarne nepogode većih razmera, Vojska Srbije nema snage niti sredstva za velike poduhvate i to je činjenica. Neodgovorni političari zloupotrebljavajući položaj pokušavaju da steknu slavu na tuđoj muci i pri tome vrebaju i najmanji događaj za spinovanje javnosti.

Kakva država, takva i vojska. Pre neki dan udarna vest;

„Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno je sa komandantom Prve brigade kopnene vojske, brigadnim generalom Željkom Petrovićem obišao Oficirski dom, poznatiji kao Dom vojske, na Beogradskom keju“ – gde su „pustili u pogon“ novu metalnu ogradu i travnjak.

„Na potezu ograde koja je bila dotrajala, oštećena i destabilizovana, postavljena je i izgrađena potpuno nova ograda u dužini od oko 260 metara i u visini od oko dva metra…… Takođe, izvršeni su i radovi na rekonstrukciji zelenila“. (1*)

Sve je to finansirano iz gradskog budžeta sa oko 9 800 000 dinara. Lep primer saradnje grada i vojske. Mislim da bi bolje bilo da su ta sredstva utrošena pametnije. Mogao je general, komandant brigade, da organizuje kampovanje omladine (srednjoškolci od 16 do 18 godina) u svojim jedinicama, da ih obuče u uniforme, smesti u kasarne, pokaže šta ima od naoružanja i izvrši obuku u rukovanju i gađanju puškom. Da je samo 100 srednjoškolaca kampovalo 15 dana, to bi bilo mnogo korisnije za Srbiju nego ograda. Moglo je mnogo toga u ovom smeru da se uradi za tih 80 000 evra. Podsetio bih generala i javnost (oni koji su služili vojsku to dobro znaju) da su nam ograde popravljali i farbali sami vojnici i to je bila redovna aktivnost kojoj se nije poklanjala gotovo nikakva posebna pažnja. General bi, obično, ekipi koja je to uradila dodelio neku od nagrada i to bi bio sav njegov doprinos u vezi ograde.

Da Vas podsetimo:  Beograd, grad u kom ništa više nije naše

Šta treba da bude sledeća aktivnost komandanta brigade? Nadgledanje sakupljanja lišća sa travnjaka koji je gradska vlast Novog Sada „darivala“ vojsci?

Komandant brigade treba da se bavi pitanjima iz nadležnosti koje su mu date za njegovo formacijsko mesto i treba da se slika sa vojnicima nakon uspešnog završetka vežbe, mobilizacije ili neke aktivnosti koje su vezane za borbenu gotovost brigade. Mogao je da se slika i sa učesnicima kampa koji sam predložio kao jedan mogući primer gde se taj novac u ovom trenutku mogao upotrebiti. Da je bilo vojske kao što je bilo do nedavno i da nije ona „reorganizovana“, ne bi ni ograda dotrajala, imao bi ko da je održava.

Takve i slične objave u medijima koriste se za lične promocije političara a javnost stiče pogrešnu sliku. Poznato je da vojska (i Crkva) imaju i imale su najveći rejting poverenja u narodu tako da i najbanalnija vest o vojsci dobro prolazi kod naroda.

Kada se pojavi vest u medijima da će vojska izvesti neku vežbu, a posebno u saradnji sa Rusima, odmah se u narodu probudi neki duh ponosa, bez razmišljanja o tome koliku težinu ima sama vest. A ta razmišljanja su uglavnom nerealna i u domenu mašte. Najavljena vežba „BARS-2016“ sa pilotima ruske federacije je marketinškog karaktera, i ona nema veze sa proverom borbene gotovosti Vojske Srbije. Šta Vojska Srbije dobija realizacijom ove vežbe? Ništa posebno osim prijateljskog druženja sa ruskim pilotima što je svakako pozitivno, i razmenu iskustava među pilotima. Istina, bolje je i to nego nekadašnje „druženje“ sa NATO pilotima u bazi Avijano. (2*)

Za dobru i kvalitetnu obučenost pilota Vojske Srbije treba mnogo više od ove vežbe: potrebni su svakodnevni treninzi pilota koji se ogledaju u broju časova naleta vazduhoplovom, na godišnjem nivou, a zatim, u izvedenim bojevim gađanjima na zemlji i u vazduhu. Postavlja se pitanje koliko časova letenja imaju danas piloti Vojske Srbije na ovim letelicama koje poseduju. Piloti JNA (VJ) leteli su na borbenim avionima u proseku 150 sati godišnje, nastavnici letenja mnogo više – i do 250 sati – što je i tada bilo ispod proseka letenja pilota vojski evropskih država. Danas je prosek letenja u Vojsci Srbije znatno ispod planiranih normi letenja.

Da Vas podsetimo:  Plači voljena zemljo: Velika pljačka kovinske ciglane

Dakle, medijske manipulacije i marketinški trikovi koje nam serviraju režimska sveznajuća glasila i kvazi vojni analitičari su veoma štetni jer stvaraju lažnu sliku i daju lažnu nadu, a narod voli vojsku i veruje u to.

Vojsci Srbije je potrebna uređena država sa svim svojim institucijama, Ministarstvo odbrane sa profesionalnim kadrom na njenom čelu, brojčano jača i mnogo bolje opremljena naoruženjem i opremom koja će se baviti obukom svog stalnog i rezervnog sastava a farbanje ograda i naroda, to je za one dokone.

Uputnice:

(1*)http://www.srbijadanas.com/vesti/vojvodina/ograda-oko-doma-vojske-na-keju-u-potpuno-novom-ruhu-izvrseni-su-i-radovi-na-rekonstrukciji-zelenila-2016-10-05

(2*)http://www.politika.rs/sr/clanak/365313/Migovi-29-dogodine-Srbiji

(3*)http://rs.n1info.com/a201129/Foto/Niska-kasarna-spremna-za-smestaj-Vlade.html

Žarko Pecić -pukovnik Vojske, penzionisan 2005. godine.

Rođen u Trsteniku 1953. godine,

– srednju vojnu školu, smer artiljerija završio u Zadru 1972. godine,

– Vojnu Akademiju završio 1976. godine u Beogradu,

– Generalštabnu školu završio 1992. godine.

Nakon završetka Vojne Akademije službovao u Makedoniji 5 godina, a do penzionisanja u Beogradu.

Razvojni put u Vojsci išao je uzlaznom komandnom linojom od komandira voda do načelnika štaba brigade. Poslednjih 7 godina službe proveo u Generalštabu na rukovodećim dužnostima, a u penziju otišao sa položaja Načelnika odeljenja za operativno-štabne poslove u Upravi za školstvo i obuku.

Učesnik poslednjeg građanskog rata u Jugoslaviji od 1991. do 1995. godine kao i u odbrani od NATO agresije na SRJ 1999. godine.

Prvi je oficir JNA koji je, sredinom 1991. godine, dobrovoljno otišao u rat na prostor Hrvatske radi zaštite srpskog naroda od ustaškog terora.

Odlikovan je ratnim i mirnodopskim odlikovanjima od koji su najznačajniji:

-Orden za hrabrost, 17.01.1992. godine,
-Orden viteškog mača prvog stepena 16.06.1999. godine.

Žarko Pecić

FSK

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime