Ovaj tekst spada u stalnu rubriku „Zar vam nisam rekao?“. Radi se o sudbini tužnog patriotskog i, samim tim, epohalnog poduhvata, koga su prekrili ruzmarin, snegovi i šaš, a radi se – pogađate – o Narodnoj rezoluciji.
Od početka sam pričao da od ta posla nema ništa i da je to samo traćenje i ispumpavanje energije naroda, ali sam od ovlašćenih patriota bio kaštigovan, da nema dalje. Izgubio sam, u vezi sa ovim marcijalnim patriotskim projektom, i lične prijatelje: jednog zato što se na nekom divljem radiju istovario po meni, kao ometaču potpisivanje Rezolucije, ometaču koji je istovremeno i neznatan i moćan; drugog, koji živi od uzimanja pozajmica i koji ne propušta patriotske akcije, jer u njima upoznaje nove žrtve i – Bog mi je svedok – nisam prestao s njim da se družim zato što krajcuje na sve strane, nego zato što je meni probao da uvali foru kako sve to radi, jer ga je „neki čovek zamolio“.
I, gde smo sad, nadomak meseca sečka, godinu dana kasnije? Ko je bio u pravu: predlagači Rezolucije, njihovi promoteri, ili ja? Biće da sam ja bio u pravu, jer njima fali,ne samo 2 980 000 potpisa, već fale i predlagači i promoteri, koji su i sami napustili ovaj epohalni projekat. Tamo još stoje neka mrtva slova na papiru, napuštena čak i od onih koji su nepotpisivanje smatrali antipatriotskom delatnošću. Kapetan i članovi posade su seli u čamce za spasavanje i ostavili putnike da potonu s brodom, što izaziva izvesnu sumnju da se ne radi o moralnim gromadama. Tuje jedino, bar za sada, ispao častan pukovnik Jevtović, koji je nestao iz javnog života i ne učestvuje u novim patriotskim projektima.
Ostali su, ionako, bili dunsteri za politiku. Neki od njih, koji su vatreno zagovarali Narodnu rezoluciju, već su je zaboravili i imaju nove patriotske projekte, koji će proći isto kao Rezolucija, ali nema veze – uvek će biti novih projekata. Patriotizam je neiscrpan kad je „na šatro“. Kad je pravi, sa njim se raste, ili propada. Kad je šatriotizam, on je večan.
No, ako nikakve vajde za nas nije bilo, bar policija ima imena i podatke potpisnika. Nije da je bezveze skupljano.
Što je najbolje: da vaskrsne cela priča, opet bi isti klenovi udarili i opet bi potpisali, jer primitivni patriotizam raspolaže takvim ljudskim materijalom, da možeš da ga vrtiš koliko god hoćeš puta. Šema je beskrajno prosta:
Srbija–Rusija–pravoslavlje–Kosovo je srce Srbije–Srbi narod najstariji–ubiše nas HAARP-om.
Tu foru možeš da im prodaš dvadeset puta. Šibicari na autobuskim stanicama plaču za takvim ljudskim materijalom.
Kako vidim ovih dana, Narodna rezolucija ja propala, ali ideja da se peticijama nešto može uraditi je neumrla u srBskom narodu. Stalno nešto potpisuje.
Isto tako, iako je ideja da su moguće spontane demonstracije moguće luđa od ideje da Elvis živi negde na Tibetu, još uvek živi među Sorabima. Neko ko soli u glavi ima (tu ne računam one koji imaju neku korist, ili je očekuju) morao bi da se upita: kako se, u određeno vreme, na određenom mestu, skupi gomila ljudi, a da nema organizatora? Čim treba da se uključi mozak, nama postaje prenaporno. Lakše nam je da idemo za zvukom medenice, ili klepetuše, kako se kod mene u zavičaju kaže.
Razlozi i motivi za protest su takvi da ni Hegel ne bi mogao da ih raščlani i napravi sintezu. To je košmar u kome oni koji ne žele da se vrate Đilas i Jeremić, skupa sa njima marširaju da oteraju Aleksandra Vučića. Homofobičari marširaju sa gej aktivistima, jer imaju šta…? Pa, isti cilj! Šta je taj cilj? Normalna Srbija! Šta je, u svemu ovome, normalno? Sa Đilasom, protiv Vučića i Đilasa! Ko to razume, nema šta razumeti neće. Fali samo da se pridruže pedofili da podrže porodične vrednosti.
Oni, koji naginju protestu, a i sami vide da je ovo takva zvbrka i takvo ludilo, oni koji vide da par klinaca upravlja hiljadama sedih glava, sve to pravdaju buntom naroda, koji je malo zbunjen, ali odlučan da nešto promeni. Šta? Šta tačno hoćete da promenite? Pošto je čak i onima koji nisu članovi MENSE jasno da je cela fertutma podignuta sa idejom da se smeni Vučić, a da sve ostane isto (govorim o uglu posmatranja običnog demonstranta), onda se ta beznačajna promena, u kojoj bi američki ambasador samo imao drugog kapoa u istom konclogoru, pravda oprobanim floskulama, koje ne znače ništa: da živimo normalno, kao normalan svet, da uvedemo vrednosti i slične budalaštine. Nikom ne pada napamet da definiše šta je normalno i šta su vrednosti. Pojmovi moraju biti mutni, jer su samo takvi imaju mobilizatorsku moć. Kad bi neko rekao da je normalan svet upravo u procesu legalizacije pedofilije, ili da su vrednosti tog sveta toliko uvrnute, da mi to čak i ne možemo da razumemo, onda bi osnov demosntracija bio ugrožen.
Uglavnom, kako bi to rekao Nušić, „narodno oduševljenje je kad se narod dere, a ne zna zašto se dere“. Tako će biti i sa ovim demonstracijama.
Kao i u slučaju Narodne rezolucije, organizatori, koji sada obećavaju pobedu i promene, nestaće u nekom tenutku, demonstracije će se istopiti, a onda će, kad Srbi, sa pamćenjem kao u zelene salate, prihvatiti u nekim budućim demonstracijama, iste te organizatore i istaknute učesnike, koji će im ponovo obećati pobedu i promene i krdo će se ponovo pokrenuti.
Čak i među višim sisarima postoji neki red: slonica, koja je vođa krda, biva potisnuta od drugih ženki, ako ne uspe da pronađe vodu. Taj nivo odgovornosti među ljudima ne postoji: ovde nesposobnjaković može da te vodi sto puta i da ti sto puta obeća što 99 puta nije uspeo da ostvari. Slonovi takve ne bi trpeli.
Najbolji su oni što „šetaju zbog sebe“, jer je teško ne zapitati se zašto onda ne šetaju sami, bez gej lobista, Đilasa, Jeremića i ostalih političkih genija? Zašto šetaju zbog sebe sa njima, a ne sami? Najprostiji odgovor je da se šlepuju i da kalkulišu da li bi, u mekoj promeni serve, mogli nešto da izbunare, ali ja želim da verujem da je u pitanju dublja mudrost, do koje ja ne dopirem.
Isto tako, do sada neviđena samoizdaja Dveri – samoizdaja koja nije tako česta čak ni u odvratnoj septičkoj jami srpske polike – dovela je dotle da oni, koji su pre samo nekioliko godina lovili pedere po gej paradama, danas skupa s njima marširaju, jer…pogađate! – imaju isti cilj! Da obore Vučića. A onda će se ponovo, kad Vučić padne, mrzeti i loviti po ulicama? Neće. Bivši homofobi će, za samo godinu ili dve od danas, stajati na čelu gej parada. Porodična politika Dveri će se još malo podesiti, ali njima je svejedno, sve što je u njima vredelo već se razbežalo. Vrednosti, kojima su svima probijali glavu desetak godina, sada su prešle u svoju suprotnost, što je bilo nužno i o čemu sam ranije pisao.
Pošto sam lično konzervativan, ne verujem u porodičnu politiku koja će se ostvariti uz pomoć gej lobija, ne verujem u spontane demonstracije i ne verujem u promenu režima bez promene sistema, jer se ovakav, kolonijalni sistem, ne može ostvarivati bez režima, samo je pitanje ko je na njegovom čelu. Ne bih jedan prst pomerio da se jedan režim zameni drugim, a kamoli šetao na minusu, taman kad bih znao da mene lično u tom novom režimu čeka dobro plaćen posao.
Ukoliko Srbi ne mogu da imaju sopstvenu vlast, nego kolonijalnu, potpuno mi je svejedno ko će na čelu te vlasti biti.
Milan Milenković
Izvor: milanmilenkovic.com
evo ga glavni defetista u Srbiji i sire…