Godišnjicu bombardovanja Srbije NATO je shvatio kao priliku za svoju promociju
Datum početka besomučnog bombardovanja (24. mart), koji se komemorativno svake godine obeleži u Srbiji, NATO lobisti su dočekali dobro pripremljeni. Mnogi od njih su na detaljnu pripremu išli u SAD, što i ne kriju, nego to prikazuju kao svoje dobre veze sa najjačom svetskom silom i izvor tačnih informacija koje ne treba proveravati.
Iz godine u godinu NATO lobisti u Srbiji sve više poprimaju karakteristike svojih mentora. Ogromna vojna sila i svi drugi potencijali rezultiraju karakterističnim ponašanjem – bahatost, prepotentcija i nedostatak strpljenja da se razumeju problemi i razmišljanja drugih. Vlada ubeđenje da sila sve rešava i da će rešiti ako do sada nije.
Očito se NATO i ne trudi previše da se dopadne Srbima. Strategija je drugačija – pokušava da ih uplaši i realnom pretnjom naterati u svoj savez kao jedini spas od onog što može da ih snađe. Sličan je nastup i lobista u smislu – ako nas ne poslušate, sami ste krivi za ono što vas čeka. To je očit dokaz da o Srbima ništa ne znaju jer Srbe je teško uplašiti. Uopšte se nisu trudili da lobiste koje su izabrali i koje forsiraju novcem i instruktažom prilagode srpskoj sredini i prosečnom psihološkom profilu naših građana. Izabrali su ličnosti koje, po svojim karakternim osobinama, potpuno odgovaraju Alijansi, ali su smetnuli s uma da ih kao takve Srbi neće prihvatiti.
Iz mnoštva centara i samostalnih strelaca mogu se izdvojiti dva specifična – Centar za evroatlantske studije sa direktorkom Jelenom Milić na čelu kao organizovana ekipa i general Blagoje Grahovac, koji je bar prividno samostalni strelac. I prvi i drugi su ubeđeni da se državni aparat organizovano suprostavlja njihovoj NATO propagandi, što nije tačno, nego je njihovo delovanje na Srbe kontraproduktivno.
NASTUPI JELENE MILIĆ
Nije sporno da SAD i NATO imaju novca, ali preko Centra za evroatlantske integracije ga stvarno bacaju u vodu. Ko god je od Srba video samo jedan javni nastup Jelene Milić odustao je od podrške ulasku Srbije u NATO, čak ako se i kolebao. Niko od Srba ne voli bahatost i nadmenost. Sem toga, ona redovno demonstrira kardinalno neznanje kada su u pitanju geostrategija, vojna pitanja i naoružanje, a, na njenu žalost, to su u njenom poslu nezaobilazne teme. Onaj ko vidi njena lupetanja po tim pitanjima sa pravom misli da je i ostali deo njene priče šupalj.
Elementarno neznanje po pitanjima kojima se bavi najbolje je razotkrio Miroslav Lazanski u emisiji Da možda ne (21. januara 2016. na RTS). Argumentovano blamiranje pred gledaocima Srbije Jelena neće nikada zaboraviti, a Lazanski joj je postao noćna mora jer je bio prinuđen da joj pred kamerama kaže: „Gospođo Milić, vi nemate pojma“. Od tada vreba priliku da mu nanese neko zlo i da mu vrati istom merom iako Lazanski nije imao nikakve druge namere sam da iznese činjenice o hrvatskim višecevnim lanserima raketa, u šta se nesporno veoma razume, a Jelena ih ne razlikuje od sulunara. Priliku je dočekala u jednoj od najgledanijih TV emisija Ćirilici, koju vodi Milomir Marić na TV Hepi i BN.
Mnogi će se složiti da je premijer Aleksandar Vučić pogrešio kada je pristao da učestvuje u Ćirilici sa Jelenom Milić i urednikom lista Danas Zoranom Panovićem. U svom stilu, premijer je samouvereno pristao da odgovori na sva pitanja. Naravno da je očekivao da će ona biti provokativna i u tome nije problem. Pitanja Zorana Panovića uglavnom su bila vezana za unutrašnje političke obračune i predizbornu kampanju, naravno, provokativna pa i malo više od toga, ali u granicama pristojnosti. Pitanja Jelene Milić su ipak, i pored svih očekivanja, itekako iznenadila Vučića. Bila su neprimerena, drska i krajnje nepristojna. Milićka nas je sve uvredila, bez obzira ko šta od nas mislio o Vučiću, jer on u ovom tre nutku predstavlja naš narod.
Dovoljno je iz te poplave neistina, drskih laži i pripremljenih montaža izvući samo poneki primer da bi se to videlo. Na primer, u pokušaju da kompromituje Rusiju i rusku naciju u očima Srba i tako otvori novi prostor za upliv NATO, sve nas je uvredila i postidela. Ogrmnu i presudnu ulogu Crvene armije, koju je imala u slamanju fašizma, oslobađanju većine evropskih zemalja, pa i Srbije, pomnožila je sa nulom i sve prikazala kao zločinačko ponašanje ruskih vojnika prema srpskim ženama kroz ogroman broj silovanja na našem prostoru. Iskoristila je činjenicu da je takvih pojedinačnih slučajeva bilo, ali oni ne umanjuju sjaj ove pobedničke vojske. Zar tako neko u Srbiji da govori o armiji koja je uništila najveće zlo od kada je sveta – fašizam. Ako se to može reći na takav način srpskom auditorijumu, onda se sve može, i time je Vučić bio iznenađen pa pomalo i paralisan činjenocom da Jelenina nepristojnost nema granice.
OTKRILA JE AMERIČKA ZASTAVA
Datum gostovanja Jelene Milić, neposredno pre tradicionalnog komemorativnog obeležavanja početka NATO bombardovanja Srbije, bila je dobra prilika da se posledice ovog bombardovanja minimiziraju i potencira krivica Srbije što je bombardovanje izazvala. Jelena se dobro naoružala lažnim statističkim podacima, po koje je skoknula do SAD i pripremila pitanja (ili joj je neko pripremio) koja su više ličila na njen beskrajni monolog nego očekivanje odgovora. Često je na kraju monologa i zaboravila šta je na početku pitala.
„Argumentovano“ je iznosila podatke – cifre, koje su joj ustupili američki partneri sa preuveličanim brojem stradalih Albanaca na Kosovu i Metohiji a smanjenim brojem naših žrtava od NATO bombardovanja. Naravno, nije ni pomenula da su i mnogi Albanci poginuli od NATO bombi. Nastupila je tako kao da mi nismo bili u stanju da prebrojimo svoje žrtve. Premijer je jednim skečom sve objasnio bolje nego da je održao predavanje. Upitao je: „Jelena, šta će vam američka zastava na mobilnom telefonu? Ja ću vam dati srpsku. Nemam ja ništa protiv američke zastave, ali nekako više volim srpsku“? Tek nakon toga Jelena je „izgubila i sliku i ton“ (dok je kamera zumirala njen telefon i veliku zastavu u veličini telefona) i delovala izgubljeno kao da je potpuno izgubila koncentraciju. Nešto slično kao u duelu sa Lazanskim. Shvatila je – sve je rečeno i sve je jasno – maske su pale u pola predstave. Da li će ubuduće i Vučić biti meta osvetoljubive Jelene kao što je sada Lazanski, videćemo.
Moglo bi se još štošta navesti o lažnim tvrdnjama i zlim namerama Jelene Milić prema Srbiji i Srbima, koje čak nisu ni perfidne, nego drsko otvorene, ali nema potrebe. Dovoljno je reći još samo to da je uporno provocirala i nervirala premijera tvrdnjama da Srbi nisu odgovarali za zločine koje su počinili iako dobro zna da su za svoje zločine odgovarali samo Srbi. Zločine drugih i ne pominje. Vađenje i trgovinu ljudskim organima živih Srba nije ni pomenula.
Mnogi su bili više ljuti na premijera nego na Jelenu, zato što ne bira s kim će voditi politički dijalog. Ona mu jednostavno nije nivo. Ovo neka mu bude dobra škola kako ne bi ponovio istu grešku da svojim prisustvom omogući veliki publicitet za drske laži i obmane koje jednostavno nije stigao da u potpunosti raskrinka i razobliči zbog nedostatka vremena. Ne pada mi na pamet da branim Vučića, branim premijera naše zemlje a tako i naš narod.
Forsirajući ovakve lobiste i propagandne centre, NATO smanjuje šanse kada je u pitanju Srbija. Tako nešto konstatovala je i sama Jelena Milić, ali ona sa svojim ograničenim mogućnostima nija mogla da shvati odakle vetar duva. Žustro je napala Vučića da je vlada odgovorna za pad popularnosti NATO u Srbiji i smanjenje pristalica ulaska Srbije u NATO. Nije shvatila da to nije uzrokovao premijer, nego baš ona ovakvim i sličnim nastupima u javnosti. NATO bi trebalo da se zamisli kome je prepustio propagandu i kome daje pare.
LOBIRANJE GENERALA BLAGOJA GRAHOVCA
U propagandnom delovanju na srpsku javnost u interesu NATO, zloupotrebljava se tradicionalno srpsko poverenje u vojsku i unifomu. Srbima je često dovoljno da je u pitanju general da bi nektitički prihvatali ono što kaže. Ipak, kada je Blagoje Grahovac u pitanju, i tu je na sceni potpuni promašaj NATO, zato što se radi o potpuno kompromitovanoj i prezrenoj ličnosti. Ponovo je u pitanju bacanje para NATO, jer Grahovac više nema ni ugleda ni kredibiliteta da pomera srpsku javnost u pravcu Alijanse.
Međutim, on je uporan i, kada svi pomisle da je potučen i da je odustao od svoje misije, on se ponovo pojavi u javnosti samouvereniji nego ranije. Oni koji ga najbolje poznaju – kolege (među kojima sam i ja) i bivši potčinjeni u JNA – dobro znaju da je u pitanju neka njegova nova kombinacija kako bi se dočepao neke nove značajne funcije i položaja. Nije teško dokazati da Grahovac nije u životu i svojoj vojničkoj karijeri ništa drugo ni radio osim studiozne izgradnje svoje karijere. Odavno je shvatio, što neki drugi oficiri nisu, da je novac važan i da se njime štošta može postići bez obzira kako je stečen. Uostalom, zbog sopstvenih interesa izdao je tri svoje otadžbine – Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru zarad nekih, kako ih on vidi, nadnacionalnih interesa. Male balkanske zemlje su suviše mala sredina za njegove intelektualne domete – njegov nivo je NATO.
Nije loše podsetiti šta je to Grahovac u prošlosti sve uradio čega bi trebao da se stidi, a on se time ponosi:
• Prikazuje kao nerazumnog generala LJubišu Veličkovića, ubijenog NATO oružjem, koji nije hteo da potpiše sporazum o instaliranju NATO oficira u komande JNA, a koji je Grahovac potpisao bez dvoumljenja (sve te komande su kasnije precizno bombardovane, jer su označene lokatorima kao sigurni ciljevi);
• Bio je poverljiv čovek Slobodana Miloševiće, koji mu je dao generalski čin, pa i jedan pride kako bi ga svrstao u generalski vrh, da bi ga nakon toga Grahovac izdao i otišao u štab secesionista – kod Mila Đukanovića;
• Kao Đukanovićev savetnik ponosi se time i to javno govori i piše da je on objasnio crnogorskom rukovodstvu da bi trebalo da se odvoji od Srbije i da put Crne Gore u Evropu ne vodi preko Beograda, nego preko Debelog Brda i Hrvatske;
• Bio je Milov savetnik, zatim savetnik njegovih ministara i pomoćnika, što je naljutilo Grahovca, jer on nije navikao da nazaduje, nego da napreduje u svojim postavljenjima, zbog čega je i Crnogorcima okrenuo leđa i sasuo na njih drvlje i kamenje;
• On je preko crnogorkog rukovodstva organizovao tajni kontakt general Momčila Perišića sa predstavnicima NATO na brodu u Jadranskom moru, kada mu je ustupljen helikopter MUP Crne Gore kako bi se prevezao na brod (kasnije je Perišić razotkriven kao špijun CIA u vezi sa čim mu se sad sudi);
• Blagoje nije učestvovao u ratu i kao pilot nema nijedan borbeni let, nije branio ni svoju porodičnu kuću ni rodbinu u Republici Srpskoj, nego je sve vreme proveo kao salonski oficir na visokim funkcijama;
• Sve vreme rata bio je u bliskim i prijateljskim vezama sa hrvatskim političarima i generalima, koji su naneli veliko zlo srpskom narodu u Republici Srpskoj Krajini, u Republici Srpskoj i Srbiji itd.
GRAHOVČEVA HRVATSKA PRIČA
Ne čudi što je Grahovac fasciniran i što je sve vreme bio u vezi sa hrvatskim političarima iz levog krila HDZ i drugim iz drugih stranaka sa kojima je sve vreme bio istomišljenik. Prihvatao je njihovu antisrpsku politiku i delovanje kao nešto normalno i dobro, jer se uklapalo u elemente tadašnje politike crnogorskog rukovodstva. Družio se sa njima i prikazivao ih kao antifašiste i borce protiv srpskog hegemoizma iako je dobro znao da to nije tačno. Pravio se da ne vidi njihove čvrste veze i toleranciju kada su ustaška emigracija i kleronacionalisti u pitanju niti je prihvatio da su oni zajedno učestvovali u zločinima protiv srpskog naroda. Istovremeno, neprestano su mu se priviđali fašisti po Srbiji kao masovna i nedopustiva pojava. A sada pokušava, kao da se to nije događalo, da stekne srpsko poverenje.
Idol mu je bio Stjepan Mesić, ali ne samo on. Oduševljen je memoarima Josipa Manolića i u zanosu ubeđuje srpsku javnost kako je to ephalno delo koje jasno objašnjava i konačno definiše mnoge događaje u našem regionu, pogotovo ratna zbivanja. Uporan je u insistiranju da svaki Srbin to mora da pročita kako bi mu postalo jasno ko su stvarni krivci za velike žrtve i protekle ratove. Biće u Srbiji onih koji će nasesti na Grahovčeve tvrdnje da su Srbi krivi za sve, ali to je ipak veoma mali broj da bi opravdalo NATO ulaganja. Jer jasno je da je Manolić potpuno manipulisana i dobro upotrebljena ličnost od ustaškog pokreta, i da se njegovim memoarima ne može verovati.
Štaviše, hrvatski političari, posebno Josip Manolić, deo su Grahovčeve nove strategije NATO propagande, kao ličnosti koje su briljantno shvatile gde je Hrvatskoj mesto. Po njemu, to isto bi trebalo da uradi Srbija, kao što je prethodno učinila Crna Gora, po njegovim instrukcijama. Bombastično najavljuje svoju novu knjigu u koju je opet neko uložio dosta novca, kao u prethodnu Glasovi iz gluve sobe, koja nije ostvarila postavljene ciljeve. Ispostavilo se da je i njegovo propagandno delovanje, kao i centra Jelene Milić, kontraproduktivno kad je u pitanju Srbija i da se njihove prepotentne i nadmene tvrdnje baš i ne lepe tako lako na srpsku psihu.
Iako Grahovac uporno tvrdi da u Srbiji ima mnogo pristalica, posebno u oficirskom stroju, to nije tačno. Broj onih koji ga podržavaju je zanemariv, a i dalje se osipa. Čak i oni koji ga trenutno podržavaju ne rade to radi njegovih političkih ideja, nego zato što im je nekad davno bio nastavnik letenja ili što im je kao pretpostavljeni učinio neku uslugu.
Vreme je da čelnici NATO shvate da forsiranjem ovakvih reklamera svoje Alijanse samo povećavaju nivo odbojnosti srpskog naroda prema sebi. Ako žele bilo kakvu naklonost, neophodno je prethodno izvinjenje i kajanje zbog zločina koji su počinili. Neće svest srpskog naroda u pogledu razornih bombi, kasetnih bombi, osiromašenog uranijuma, grafitnih bombi usmerenih na patnje stanovništva i ruganje humanitarnim pitanjima, rušenje mostova i razaranje sistema za grejanje stanovništva promeniti sadašnji lobi, bez obzira koliko ga jačaju. Pogotovo to ne mogu da urade Jelena Milić i Blagoje Grahovac (sa starim nadimkom Lagoje Natovac), pa sve da ih višestruko kloniraju. Sve će ostati na nivou novog pokušaja i ništa više od toga. Trenutno zacrtana politika vojne neutralnosti Srbije je nešto što niko ne može promeniti bez obzira ko bude novi premijer. Narod Srbije je takvog raspoloženja.
Ljuban Karan
Novi standard
