Nesvrstana Ana – Ana Brnabić, predsednica Vlade, koja bi po prirodi stvari, a i po Ustavu, trebala da vodi Vladu Srbije a ne vladu SNS-a, je posle izjave rektorke Beogradskog univerziteta Ivanke Popović da je upadom aktivista vladajuće stranke u zgradu rektorata narušena autonomija univerziteta, uskliknula onako muški, kako to samo ona zna, da je rektorka dala političku izjavu i svrstala se na tu političku stranu.
Koju političku stranu? Svrstala se na stranu očuvanja autonomije univerziteta – što je svetska demokratska tekovina, dakle i politička. Ne razumem glavni argument svih glasnogovornika vladajućih stranaka da je zauzimanje rektorata od strane studenata politički potez – navodno, zadatak studenata je samo da uče i budu dobri! Njih ne sme da interesuje to što je ministar finansija plagirao doktorat i time narušio rejting beogradskog univerziteta koji je za samo godinu dana pao sa 302. na 401 mesto, što se više ne zna koje su i čije diplome prave a koje lažne … što profesorka Jasmina Vujić, naša bivša sugrađanka i naučni saradnik nuklearnog instituta u Vinči, danas u svetu priznata naučnica i „prva žena dekan na jednom od 10 najboljih fakulteta u Americi, na univerzitetu Kalifornije u Berkliju“, u izjavi za medije kaže da podržava studentski protest jer je doktorat Siniše Malog očigledan plagijat, čime je narušen ugled univerziteta u Beogradu koji već pet godina ne može da donese jasnu odluku o tome i – ono što je za studente koji protestuju i njvažnnije, „da mi na Berkliju sada razmišljamo da li ćemo i dalje primati studente Beogradskog univerziteta na doktorske studije ukoliko je ugled tog univerziteta otišao toliko dole“.
Naravno da je ovo što rade studenti i politika. Znači li to da su izabrani „pretstavnici građana“ – počev od Skupštine, Predsednika, Vlade …. jedini ovlašćeni da se u naše ime bave politikom, onako kako jedan od njihovih glasnogovornika Goran Vesić povodom svih gluposti koje radi po Beogradu ovih dana izjavljuje – gondola na Kalemegdanu će se graditi uprkos „histeriji šizofrene manjine“.
Gde se svrstava Ana Brnabić – sa Vesićem ili sa „šizofrenom manjinom“?
DSS – „sto godina devedeset groša“ – Isto sam mislio i dok je na čelu te stranke bio Vojislav Koštunica, čovek koji je bio nejasan ne samo građanima već i samom sebi – počev od njegove nikad razjašnjene posete Milošeeviću na dan preuzimanja dužnosti Predsednika 5. oktobra 2000, pa do ubistva Zorana Đinđića za vreme njegovog vakta. Spada tu svakako i prelet njegovih tada prvih saradnika u SNS – Milana Parivodića, bivšeg ministra finansija, Andrije Mladenovića, bivšeg portprola, Nebojše Bakareca, takođe nekada visokog funkcionera te stranke…, ali nije ovde reč o njima.
Reč je o Milošu Jovanoviću, sadašnjem predsedniku DSS-a, koji je kako čuh i docent Pravnog fakulteta u Beogradu, koji u intervjuu za N1, reče da u blokadi učestvuje samo 20% studenata dok ih onih 80% ne podržavaju – malo čudan rezon za jednog nastavnika, tako da je taj protest studenata politički obojen, što na neki način „neću da kažem prlja ovaj protest, bilo bi isuviše glupo sa moje strane…“ – jeste, već je dovoljno glupo i bez toga (DC), jer navodno taj protest treba da ostane samo studentski, reče Miloš, budući profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i ostade živ.
Kolega Jovanoviću, da je i jedan od studenata, a ne 20% njih, ustao i digao glas protiv ove bruke što pet godina traje na univerzitetu gde spada i fakultet gde vi radite, pa još oponašate i predsednika nekakve navodno demokratske stranke koja, što bi u narodu rekli – „nit smrdi, nit miriše“, bila bi to velika stvar, pa makar to bilo protumačeno i politički. Sve je politika kolega Jovanoviću, a ne akademska floskula u kojoj ste vi na univerzitetu ogrezli.
Dragiša Čolić
