Opet im smeta policija i vojska

0
639

Presevo, 11. novembra 2014.- Gradjani Preseva sa albanskim zastavama i transparentima ispred zgrade opstine. Albanski premijer Edi Rama stigao je danas u Presevo nesto pre 12 sati gde su ga gradjani pozdravili ovacijama, a ispred zgrade opstine docekao ga je predsednik opsstine Ragmi Mustafa.Gradjani Preseva, koji su ispunili glavni gradski trg, docekali su Ramu sa zastavama Albanije i uz glasnu muziku, a po gradu su prethodnih dana postavljeni bilbordi s porukom: "Dobrodosli premijeru". FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC / nrOdbor za ljudska prava koji okuplja Šiptare sa juga Srbije, održao je 8. septembra 2016., tribinu o stanju i izazovima bezbednosti u ovom delu države a koji smatra problemom prisustvo bezbednosnih snaga Srbije.

Organizatori tribine “Stanje i izazovi bezbednosti na jugu Srbije”, Odbor za ljudska prava koji vode Šiptari uz pomoć amričkih organizacija i Helsinškog odbora za ljudska prava, izneli su stav o prisustvu specijalnih vojnih i policijskih jedinica koji su ovde prisutni „iako je prošlo 15 godina od početka procesa mira na jugu Srbije, nakon potpisivanja Sporazuma za prekid oružanog sukuba u ovom regionu“. Prisutni su kritikovali nedeostatak komunikacije i transparentnost državnih struktura bezbednosti, prenosi mediji sa juga Srbije.

Ovaj Odbor je nastavio da radi ono što čini od svog osnivanja a to je da se bavi isključivo problemima šiptarske zajednice dok potpuno ignoriše probleme Srba u ovom kraju. Zbog toga je u Bujanovcu 2001. godine osnovan drugi Odbor za ljudska prava koji je bio primoran da se bavi problemima Srba koji se u potpunosti ignorišu.

Bezbednosni problemi na jugu Srbije?

Na održanoj tribini istaknuta je činjenica da strukture bezbednosti ne maltretiraju stanovništvo „kao što je bilo pre“, ali da nisu rešeni slučajevi gde su građani albanske nacionalnosti nestali u nejasnim okolnostima u ovom regionu, što se ponovilo sa slučajem kada je nestao građanin iz Velikog Trnovca.

Međutim, članovi tog Odbora se nikada nisu bavili čak ni najdrastičnijim slučajevima poput nerazjašnjenog nestanka srpskog mladića iz Kosovske ulice u centru Bujanovca koji se desio novembra 2001. godine, kao ni ubistvom Vlade i Perse Miletić, poslednjih srpskih žitelja u Malom Trnovcu, u septembru 1999. godine… Ali ni onih novijeg datuma kada je dečak Andrija Ristić (11) u Medveđi napadnut od Šiptara i prećeno mu je da će „biti polomljen“ ako još jednom obuče majicu sa grbom Srbije koju je tada imao na sebi! Napadač, i lokalni mediji na srpskom jeziku, majicu zbog koje je dečak napadnut okarakterisali kao provokaciju!

Ovim ali i drugim pitanjima bavio se Odbor za ljudska prava iz Bujanovca osnovan kao „protivteža albanskom“ a čiji je predsednik Svetislav Veličković koji se još po osnivanju zalagao za osnovna prava i poštovanja Zakona Srbije:

Da Vas podsetimo:  Turista - humanista

– Reagovali smo i kada su nam se obratili žitelji Preševa, gde su prijavni listovi za upis u dečji vrtić štampani samo na albanskom jeziku. Posle naše intervencije to je ispravljeno – naveo je Veličković još 2003. od kada se redovno bave problemima ugrožavanja lične imovine, posla i ometanja poseda koji nisu predmeti šiptarskog Odbora, na čijem je čelu Šaip Kamberi, kada su oštećeni Srbi.

Falsifikovanje i preuveličavanje broja šiptarske populacije – Šiptari manjina u Bujanovcu

Problemi, sa kojima se i danas susreću Srbi, mnogo su ozbiljniji i prete da ostave dalekosežne posledice po opšte prilike ovog područja. Oni su aprila 2001. negirali navode tadašnjeg predsednika opštine Preševo i Partije za demokratsko delovanje Rize Haljimija, koji je naveo da „prema službenim podacima iz 1995. godine, u opštini Bujanovac živi 61 odsto Albanaca“.

Nealbanski Odbor za ljudska prava naveo je tada da poslednji put kad su se Albanci popisivali 1981. godine, kada je rukovodilac opštinske komisije za popis bio Hamdida Daci, tadašnji potpredsednik opštine, svi Romi popisani kao Albanci.

preskosIz ovog Odbora tada su upitali „Ako stvarno ima 20.000 izbeglih Albanaca sa teritorija opština Bujanovac, Preševo i Medveđa (u to vreme šiptarski teroristi su započeli oružane sukobe sa srpskim bezbednosnim snagama), kako to da nema izbegličkih kampova i u čijim kućama su ti ljudi smešteni?“

Poblem falsifikovanja broja Šiptara na jugu, nikada nije rešen. Pokret za opštinu Bujanovac, Odbor za ljudska prava i Zavičajni klub Bujanovčana u Beogradu od Vlade Srbije tražili su da utvrdi tačan broj stanovnika ove opštine. Svoje zahteve potkrepili su peticijom sa 7.000 potpisa, koje su još 2009. godine dostavili i Narodnoj skupštini sa zahtevom da se zaustavi albanizacija juga Srbije!

Pošto je Vlada ostala nema, Srpsko narodno veće u Bujanovcu odlučilo je da samo sprovede proveru popisa na terenu koji su Šiptari bojkotovali a popisanih je bio isuviše preuveličan broj.

„Uzmite samo primer sela Zarbince u zaleđu Bujanovca prema Vranju, gde je 2002. navodno popisano 654 stanovnika, a mi smo direktnim uvidom na terenu utvrdili da danas tamo živi samo jedan čovek, Hajriz Ferati“ rekao je za „Politiku“ Aleksandar Popović, potpredsednik SNV i naveo da je „Vreme da neko konačno saopšti da su Albanci manjina u opštini Bujanovac!“ Zato je SNV zahtevalo i od RZS da konačno objavi zvaničnu procenu, ako što je to činio i pri ranijim popisima.

Da Vas podsetimo:  Hvala ti NATO što si nas gurnuo u blato

Polovinom prošle godine u dogovoru sa čelnicima Bujanovca, Preševa i Medveđe i Vladom Srbije, najavljena je „procena broja stanovnika“ u ovoj oblasti što je metoda koja se koristi kada stanovništvo bojkotuje popis. Tada je rečeno da bi „Međunarodni eksperti trebalo da procenu broja stanovnika završe u narednih nekoliko nedelja.“ Kako je procena obavljena govori činjenica da je na spisku birača ove godine otkriveno čak 12.000 više ljudi nego što je procenjen broj stanovnika u toj Opštini.

Nezakonit i kriminalan odnos Šiptara prema državi

Jedna od karakteristika života stanovnika ovog dela Srbije jeste i odbijanje da se plate računi za struju zbog čega „Privreda i građani Bujanovca i Preševa na ime utrošene električne energije EPS-u duguju gotovo dve milijarde dinara“, saopštilo je avgusta 2014. to javno preduzeće. Dug do danas nije regulisan a nema zvaničnih informacija o tome koliko je narastao. Među velikim dužnicima su mahom lokalni Šiptari koji često napadaju montere koji dođu da isključe neplatiše sa mreže te su rinuđeni da traže intervenciju policije kako bi izvui žive glave.

dobrosin
Dobrosin kraj Bujanovca, na samoj administrativnoj liniji KiM i ostatka Srbije. U ovom selu je formirana teroristička „OVPMB“.

Albanski Odbor za ljudska prava u Bujanovcu postoji od 1996. godine kada je radio kao podružnica Odbora za ljudska prava i zaštitu sloboda iz Prištine. Od 2.000. godine deluje kao samostalna nevladina organizacija zadužena za Bujanovac, Preševo i Medveđu čiji je predsednik Šaip Kanberi, tadašnji šef odborničke grupe Partije za demokratsko delovanje u SO Bujanovac. Imaju veliki uticaj na stvaranje slike o uslovima života na jugu Srbije pred međunarodnom javnošću, a o svemu što registruju kao kršenje ljudskih prava obaveštavaju stranu javnost i strane ambasade. Tokom vremena koje je od tada prošlo Šaip Kamberi je postao Predsednik Opštine Bujanovac i visoki funkcioner Partije za demokratsko delovanje čiji je predsednik Riza Haljimi koji je tri puta biran za poslanika Narodne skupštine počev od 2008. dok je Kanberi narodni poslanik od 2014. godine.

Da Vas podsetimo:  Prvo monašenje u Svetim Arhangelima nakon 2004. godine

Ovo im nije smetalo da, kako ranije organizuju sednice i skupove sa tzv., „zvaničnicima“ šiptarskih separatista tako i kasnije, podržavaju separatiste sa KiM. U nizu anti-ustavnih odluka ističe se podrška pokretu „Samoopredeljenje“ iz Prištine kada su pozvali građane Bujanovca, Preševa i Medveđe da na inicijativu ovog Pokreta o „recipročnim merama“ učestvuju u blokadi robe iz centralne Srbije, na administrativnim prelazima Merdare i Bela. Odluku su „opravdali“ navodnom marginalizacijom ovih opština i zatražili d separatisti zabrane ulazak srpskim državnicima na teritoriju pokrajine!

Na sajtovima škola ovih ovih opština mogu se naći vesti o posetama „ministra za dijasporu tzv. „republike Kosovo“ ovim institucijama u Srbiji na koje država nikada nije reagovala, barem javno. Verovatno ohrabreni zbog odsustva reakcije, Šiptari su ulice u Bujanovcu, koje su nosile nazive po knezu Lazaru, kneginji Milici, vojvodama Mišiću, Stepi i Putniku, Dositeju… krajem 2014. preimenovali nazvali po teroristima, uglavnom pripadnicima tzv., „UĆK“. Ta teroristička organizacija po okupaciji KiM nastavila je da deluje na teritoriji ovih opština pod imenom „Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca“ (OVPMB). U njihovom sastavu bilo je stranih plaćenika o čemu je pisao bivši oficir NATO-a i Norvežanin Kristian Kaš koji je sreo Johana Mekesa, holandskog snajperistu koji je potvrdio da je ubijao Srbe zarad šiptarskih terorista i posle završetka rata na Kosovu.

Odbornici Skupštine opštine Bujanovac na sednici krajem maja, nakon višečasovne rasprave, odlučili da će se Trg Karađorđa Petrovića u Bujanovcu ubuduće zvati „trg Skenderbega“. Konačnu odluku će doneti Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu što do ovog trenutka nije objavljeno.

Jonuz Musliu, predsednik nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, nije se zadovoljio samo ovom odlukom već je najavio da će tražiti da se Skenderbegu spomenik podigne i u Nišu, iako je ta istorijska ličnost za ovaj grad nebitna a prema mnogim izvorima srpskog je porekla. Sasvim je sigurno da nikada nije razvijao ideju o nacionalnoj svesti Albanaca.

U svakom slučaju on predstavlja njihovog nacionalnog heroja pa na ovaj način drsko najavljuju pominjanu albanizaciju ne samo juga Srbije već i onih delova na kojima je zacrtan plan o velikoj Albaniji što već odavno nije tajna.

Ivan Maksimović

kmnovine.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime