Sokolska župa Sarajevo

0
338
Foto: printscreen

Risto Jeremić osnovao je početkom 1893. u Foči Srpsko sokolsko-pobratimsko društvo sa zadatkom da podiže fizički i moralno svoje članove i da vodi borbu protiv alkoholizma. Udruženje je osnovalo trezvenosnu sekciju. Austro-Ugarska vlast je sokolsko društvo zabranila i naredila da se gimnastičke sprave unište. Društvo je nastavilo rad kao trezvenjačko pod nazivom „Pobratimstvo, Družina pravoslavnih Srba u Foči“ i nastavilo je da neguje sokolske ideje.  (1)

Stevan Žakula rođen je 26.12.1875. u Perušiću u Lici. Gimnaziju je svršio u Sarajevu, odakle je krenuo na filozofski fakultet u Gracu. U Gracu je bio u sokolskoj četi koju su obrazovali akademičari, koji su kasnije bili najoduševljeniji pobornici sokolstva u zemlji. Posle svršenih studija istorije i geografije vratio se 1896. u Mostar da bude nastavnik. Ušao je u društvo mostarskih književnika i nacionalnih radnika okupljenih oko lista „Zora”. (2)

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. (3)

Pododbor  Srpskog prosvetnog  i  kulturnog društva „Prosvjeta”  u  Mostaru, čiji  je  predsednik  bio  Aleksa  Šantić,  osnovao  je  1903.  Srpsko  gimnastičko  društvo  „Obilić”. Prvi starešina bio je dr. Pero Ivanović, vođa Stevan Žakula, …. . Broj članova je porastao kada su članovi dobili svečana odela ista kao svečana odela Dušana Silnog u Srbiji. Da bi podstakao osnivanje novih društava „Obilić”  je  izvodio  vežbe  i u  drugim  gradovima (Sarajevo, Čapljina). Posle  posete  Obilića  1906. Sarajevu, grupa  srpskih  pregalaca  u  Sarajevu  okupljena  oko  Prosvjete  i  lista  „Srpska  riječ”  osnovala je Srpsko gimnastičko  društvo „Dušan  Silni”. (4)   Prvi starešina društva  „Dušan  Silni” u Sarajevu bio je bio je dr. Milan Jojkić, koji je kao medicinar na univerzitetu u Gracu obrazovao i predvodio sokolsko odeljenje univerziteta koje se zvalo „Dušan  Silni”. Prvi vođa društva bio je Dimitrije Matejić koji je kao učitelj gimnastike vaspitao nekoliko generacija počev od Stevana Žakule. (5)

Žakula je  u Tuzli zajedno sa nacionalnim radnicima Ristom Jeremićem, Vasom Ristićem i Miškom Jovanovićem osnovao Srpski soko 1905. O značaju rada Stevana Žakule u Tuzli najbolje govori izjava Miška Jovanovića : „Ja sam bio, dok nije došao Žakula u Tuzlu, lola i  nisam se ničim bavio a on me je uzeo u svoje ruka i doterao, uveo me u Soko i napravio me je drugim čovekom. Time je on mene oslobodio od duševne tame i zla a tako sam i ja druge oslobađao privodeći ih Sokolu”. Miško Jovanović bio je starešina Srpskog sokola u Tuzli a Veljko Čubrilović tajnik. Išli su od sela do sela i propovedali :  „U Sokolstvo za narod i slobodu !” Žakulinim zalaganjem osnovano je nekoliko sokolskih društava u Posavini od Zvornika do Doboja.(6)

Dr. Vojislav Besarović, starešina župe Sarejevo / Foto: printscreen

Osnovani  su Srpski sokoli u Banja Luci, Prijedoru i u Bosanskoj Gradišci. Dušan Silni u Sarajevu promenio je ime u Srpski soko. Dr. Voja Besarović, starešina i Jovo Popović, zamenik starešine društva u Sarajevu, bili su zadojeni na univerzitetu sokolstvom. Oni su došli u lični kontakt sa Lazom Popovićem i na Vidovdan na sletu u Ravanici u Sremu 1908. sa njim utvrdili plan organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. Na konferenciji delegata srpskih gimnastičkih društava u Sarajevu u jesen 1908. poverena je starešinstvu Srpskog sokola u Sarajevu izrada pravila organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. U proleće 1909. na sastanku kome su prisustvovali i  Laza Popović, starešina župe Fruškogorske,  i  dr. Simeon Čokić, tajnik župe, rešeno je da se srpski sokoli pojedinih pokrajina obrazuju župe, a da sve župe sačinjavaju Savez. U savezu su trebala da budu okupljena sva srpska sokolska društva bez obzira na  pokrajine u kojima su se nalazili. Prvi odbor Sarajevske sokolske župe izabran je u maju 1910. U odboru su bili starešina dr. Voja Besarović, vođa Stevan Žakula, zamenik starešine Đorđe Perin, tajnik Jovo Popović, zamenici vođe  Dimitrije Matejić i  Čedo Milić. (7) U okviru župe bilo je 40 društava u Bosni i Hercegovini. Kada je osnovana Srpska sokolska župa bosansko-hercegovačka 1908. Žakula je bio u njoj vođa od osnivanja  do  Prvog svetskog rata. U župi je bila uvedena  komanda koju je napisao po uzoru komande srpske vojske.  U Beogradu je Žakula bio član tehničkog odbora Saveza srpskog sokolstva. (8)

Predstavnici srpskog sokolstva iz Srbije, Stare Srbije i sa teritorije Austro-Ugarske održali su od 7 do 9 novembra 1910. sastanak u Beogradu.  Na sastanak su došli i kapetan Milan Pribićević, sekretar Narodne Odbrane, i vojvoda Jovan Dovezenski. Pre početka sednice javili su da će doći i prestolonaslednik Aleksandar. On se rukovao sa svakim od učesnika sastanka. Na sastanku je odlučeno da se stvori Srpski sokolski savez sa sedištem u Beogradu. Na sletovima u Zagrebu i Pragu nastupalo bi se pod zajedničkom saveznom zastavom (Dušana Silnog) i zajednički vežbalo simboličnu vežbu oslobođenja. Prva skupština Srpskog sokolskog saveza održana je u Beogradu 28 februara i 1 marta 1911. Zbog Austro-Ugarske Savez je delovao kao Savez u Srbiji sa kojim su sarađivale župe sa područja Monarhije. (9)

Sokoli su vodili borbu protiv pijanstva, stvaranjem sokolskih čitaonica. Prvo seosko sokolsko društvo osnovano je u Dvoru na Uni. Prvi pododbor Pobratimstva osnovan je u selu Razboju kod Bosanske Gradiške 1909. i društvo je osnovalo sokolsku sekciju. Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Župa je 1911. donela odluku da se u sokolskim društvima osnivaju pobratimske sekcije i da sokolski prednjaci trebaju biti pobratimi. Prvi veliki slet pobratima i sokola održan je u Bosanskoj Gradišci na Vidovdan 1911. Povorka od 600 dicsiplinovanih pobratima  išla je sa sokolskom muzikom na čelu. Slet je privukao velike mase naroda ne samo iz bosansko-gradiškog sreza, nego i iz srezova susedne Slavonije. Na sletu je prisustvovao starešina dr. Vojislav Besarović iz sokolske župe Sarajevo. Kao gosti bili su prisutni Živojin Dačić ispred Narodne Odbrane, dr. Miloš Popović ispred Saveza Trezvenosti, guslar Petar Perunović, dr. Andrija Štampar ispred antialkoholnih društava iz Hrvatske i Slavonije i veliki broj intelektualaca i studentske omladine iz Bosne i susedne Slavonije. Pobratimski pokret u Hercegovini u Mostaru vodio je Čeda Milić. Godine 1912. u župi je donet zaključak da se u sokolskim društvima podmladak vaspitava u smislu ideja izraženih u knjizi Četnik  od dr. Miloša Popovića. (10)

Govoreći  o srpskim sokolima pre Prvog svetskog rata Dušan M. Bogunović istakao je : „Biti član sokolske organizacije u Bosni i Hercegovini značilo je biti otvoren neprijatelj Austro-Mađarije. I ako se u tome pravcu zahtevalo nešto da se učini, život za to moralo se dati. Buniti se, osvežavati svest, ljubiti Srbiju i Kralja Petra, smetati i prkositi svagđe i na svakom mestu Austro-Mađariji, tražiti slobodu i pun život  a dizati se protiv ne samo ličnoga, nego i nacionalnoga robstva, to je bio osnovni motiv sokolske politike u Bosni i Hercegovini.” Srbi su težili ujedinjenju prvo sa Srbijom a onda i s ostalim jugoslovenskim krajevima, a tome su se priklanjali i deo muslimana i katolika. Protiv su bili katolici, anacionalni muslimani, vladini Srbi i svi ostali, koji su se posle okupacije doselili u Bosnu i Hercegovinu poznati kao  “kuferaši”. (11)   Težnje nacionalističke omladine pre Prvog svetskog rata bile su povezane sa težnjama Sokolstva, tako da su se u omladinskim redovima nalazili članovi sokola. Na omladinu u Sarajevu su delovali događaji kao što je bila Proslava 10-godišnjice „Prosvete” 1912, prvi đački proces Pjanić, Ljubibratić i februarske demonstracije protiv Mađara 1912. u Sarajevu. U svojim sećanjima Vojislav Bogićević je istakao : „… ostala mi je duboko urezana u sećanju. Policija i vojska blokirale su sve sarajevske ulice oko glavne tadašnje Franje Josipa ulice. Uzduž i popreko tih nekoliko prostranih ulica krstarili su oduševljeni đaci, lupali strane natpise i prozore na tuđinskim ustanovama, nemilosrdno udarani sabljama i kundacima razjarene policije i soldateske, koja nije imala naređenje da puca. Na samom uglu kod nekadašnje knjižare Bašagića, našao se nenadano na đačkim ramenima Luka Jukić. Žažaren u licu, razbarušene kose, održao je đacima govor, kuražeći ih da ustraju, … a dok je policija besomučno jurišala, đaci su svojim prsima štitili Luku Jukića, kojega su vlasti tražile na sve strane. … kojoj su kasnije došli u pomoć organizovani radnici, te se je na taj način mogao probiti kordon policije.” (12)

Na proslavi desetogodišnjice Prosvete održanoj u Sarajevu septembra 1912. učestvovali su u velikom broju sokoli i pobratimi. Velika nacionalna manifestacija održana je u Sarajevu nedelju dana pre objave balkanskog rata. Na proslavi utvrđeni su zadaci sokola i pobratima u danima, koji su bili na pomolu. (13) Delegacija „Dušana Silnog” iz Dubrovnika je zajedno sa  „Dubrovačkom Građanskom Muzikom otišla u Sarajevo na  „Prosvjetinu“ proslavu. Stigli su u Sarajevo oko 9 sati uveče. Delegati „Dušana Silnog” marširali su glavnom ulicom oko barjaktara Ivankovića iz Trebinja, pred njima su išli dr Laza Popović i Voja Živanović, srpski generalštabni pukovnik, a za njima svi sokoli. Muzika je svirala „Oro kliče sa visine”. Zvuke muzike pratila je pesma prisutnih, ali umesto reči : „Mi smo s tobom Svetozare Miletiću!” moglo se jasno čuti : „Mi smo s tobom Petre Karađorđeviću !”(14)

Posle početka Prvog balkanskog rata mnogi pobratimi hteli su da idu kao dobrovoljci u Srbiju. Rukovodstvo je bilo za to da  ostanu u Austro-Ugarskoj i da tu izvrše svoju dužnost kada bude trebalo. (15) Organizovan je rad u svim društvima oko prikupljanje pomoći za Srpski Crveni Krst u Beogradu. Sarajevska „Prosvjeta“ je zajedno sa drugim srpskim kulturnim ustanovama u Bosni i Hercegovini za tri meseca prikupila i poslala priloga u rublju i novcu Srpskom Crvenom Krstu u vrednosti od milion zlatnih kruna. (16)

Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Zbog učešća u atentatu Miško Jovanović i  Veljko Čubrilović osuđeni su na smrt. Miško  Jovanović je u svom pismu ženi napisao : „Pozdravi mi sve srpske Sokole i pozdravi  ih sokolskim Zdravo !.” Pod vešalima su vikali : „Živio kralj Petar – živila sloboda – živila Srbija !” (17) Srpski sokoli težili su  za vreme Prvog svetskog rata da iz austrijske vojske prebegnu saveznicima  i stupe u redove srpske vojske.

Na osnovu spisa dr. Laze Popovića, koji je bio duhovni vođa srpskog Sokolstva,  i programa “Narodne Odbrane”, sokoli su bili optuženi  da su spremali narod  na pobunu i otrgnuće Bosne i Hercegovine od Austro-Ugarske i pripojenje tih krajeva kraljevini Srbiji. Proces je počeo 3. novembra 1915. Na optuženičkoj klupi je bilo 156 optuženih. Od njih 42 optužena su odgovarala za sokolstvo, a ostalih 114 za rad “Narodne Odbrane”. Sokolski radnici branili su ideju sokolstva  a to je  bila  sloboda i samostalnost ne samo srpskog naroda, nego uopšte Slavenstva.  (18) Tužilaštvo nije uspelo da  manje obrazovane optužene sokole nagovori  da svedoče protiv ostalih. Na procesu su od sokola osuđeni Čedo Milić na smrt, dr. Vojislav Besarević na 18 godina, Vlado Malić na 14 godina, Atanasije Šola i Jefto Dučić na 12 godina. Ostalim sokolima izrečene su kazne od šest do deset godina. Robijali su u Zenici i u Travniku. (19)

Stevan Žakula je bio među prvima uhapšen 1914. Kao razredni starešina Gavrilu Principu i drugovima od vlasti je smatran kao duhovni otac probuđene omladine. Žakula je za svoj junački stav na suđenju, osuđen na 5 godina robije.  Prizivni sud je kaznu povisio na 8 godina. U tamnici  je proveo  4 godine. Posle Prvog svetskog rata u Narodnom vjeću u Sarajevu vršio je dužnost šefa Narodne Odbrane za Bosnu i Hercegovinu. Istovremeno bio je starešina Sarajevske sokolske župe. Sarajevska sokolska župa je zajedno sa ostalim nacionalnim organizacijama, u kojima je učestvovao, Profesorskim udruženjem i njegovim bivšim đacima priredila mu je akademiju 14. juna 1925. (20) Veliki deo omladinaca iz Mlade Bosne” bio je pre Prvog svetskog rata u sokolskim redovima. I posle Prvog svetskog rata preživeli članovi Mlade Bosne” bili su u sokolskim redovima kao najbolji članovi i sokolski pregaoci. (21)

Da Vas podsetimo:  Održivost penzijskog fonda je vrlo moguća

U Upravi župe Sarajevo 1934. bili su starešina dr. Vojislav Besarević, I zamenik starešine dr. Bogdan Vidović, II zamenik starešine dr. Branko Sunjaković,  III  zamenik starešine Simo Stanivuković, načelnik Oskar Davrač, I zamenik načelnika Rudi Ažman, II zamenik načelnika Vlado Juvanec, III zamenik načelnika Mirko Vukojević, načelnica Jelena Dopuđa, I zamenica načelnice Nata Vojnović,   II zamenica  načelnice Abida Karasahanović,  III zamenica načelnice Ljubica Vojnović,  tajnik dr. Safvet Kučukalić, blagajnik Ivan Radić, prosvetar Husein Brkić, referent za čete Radmilo Grbić. (22)

Sokoli su učestvovali u prenosu posmrtnih ostataka Vidovdanskih heroja iz Čehoslovačke u Sarajevo. Delegacija Sokola i praških studenata na čelu sa Stevom Žakulom, starješinom Bosansko-Hercegovačke župe, krenula je 1.jula 1920. u Terezin da preuzme posmrtne ostatke sarajevskih boraca za slobodu. U delegaciji su bili i dr. Laza Popović, starešina Zagrebačke župe, i dr. Bogdan Vidović, vođa Bosansko-Hercegovačke župe. Celokupno stanovništvo Terezina dočekalo je delegate. Momenat rastanka terezinskog stanovništva sa posmrtnim ostacima heroja bio je dirljiv. Sanduci su bili okićeni cvećem i vencima. Dr. Popović govorio je u ime Saveza Sokola. Krenuli su za Prag, a sutradan, 2 maja 1920. sa sokolskim jugoslavenskim vozom preko Linca, Graca i Zagreba u Bosanski Brod. Tu su ostali sanduci do 6. maja, a potom u svečanim mrtvačkim kolima krenuli su za Sarajevo. Prevezeni su posmrtni ostaci Gavrila Principa, Trifka Grabeža, Nedeljka Čabrinovića, Jakova Milovića, Mitra kerovića i Neđ. Kerovića. Zajedno sa Danilom Ilićem, Veljkom Čubrilovićem, Miškom Jovanovićem, Markom Perinom i Bogdanom Žerajićem pokopani su u zajedničku grobnicu na groblju u Koševu. Na mestu atentata govorio je sa tribine Vasilj Grđić. (23)

Prilokom sleta 1924. u Sarajevu istakao je Dušan M. Bogunović : „Prikom svog boravka na sletu u Sarajevu videćete tamnice, vešala, istoriju toga Sokolstva. Vidićete i upoznati starešine, vođe, tajnike i obične članove, koji su za vreme rata nosili sokolski krst. Videćete decu : Miška i Veljka, ili još drugih znanih i neznanih Sokola, čiji očevi i majke na vešalima završiše svoj sokolski život. Nećete naći mnogo organizacije, sprava i domova, ali ćete naći dušu sokolsku, koja kad se malo snađe posle teških udaraca, stvoriće i organizaciju i sprave i domove – jer duša i ideja uslovi su života i stvaranja.” (24)  Članovi nevesinjskih seoskih četa iz Sokolske župe Mostar (118 članova)  nastupali su 16. jula 1927. na Prosvetinoj proslavi u Sarajevu. (25)

Sokolska župa Sarajevo priredila je 1934. slet na Vidovdan, povodom 25-godišnjice postojanja. U Izveštaju za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935. je istaknuto : „Početkom juna kao prve započele su sokolske priredbe pokrajinskog sleta u Sarajevu, a sa štafetom iz Sarajeva na Oplenac, kamo su doneli Sokoli baklju zahvalnosti, koja je upalila večnu luč nad grobom kralja Petra I. Zahvalno Sokolstvo tim aktom iskazalo je večno poštovanje i duboku zahvalnost kralju, koji se borio puškom u ruci za slobodu naroda. Sa kresom i gubom iz čorkovačke planine, gdje je četovao Petar Mrkonjić, izazvali su iskru koja je upalila baklju i koja je projurila put u dužini od 355 kilometara za 17 časova i 35 minuta do groba kralja. (26)

Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. sokolske župe i društva hodočastili su do kraljevog groba. Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili su 1934. grob kralja Aleksandra u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu. O tome su pisali u „Sokolskom glasniku“. Putovanje vozom provedeno je u postu i molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći. Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su došle da se poklone seni svog kralja. U porti crkve su se mogli čuti svi dijalekti i videti ljudi iz svih krajeva Kraljevine Jugoslavije. Pre sokola ušla je u zadužbinu delegacija nacionalnih željezničara. Iza njih su sokoli ušli u kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković, starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemljom uzetom sa grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje. Sokolska delegacija išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba svog kralja. Nad grobom u tišini, prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je : „Kralju naš! Sarajevo Ti šalje Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim kliktanjem naš zanosni Trebević, naše poljane i gore, planina nas dodavala planini, brodili smo Srbiju zemlju plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom zapaljenom vatrom naših srdaca. A sada nas ispratiše tuge goleme i srca slomljena, Vojvodo naš i rano naša neprebolna. Romanija nam ne klikne veselo, jer joj se srce okameni crnog dana marseljskog. Naše crne majke zaplakaše, naše sestre raspletoše žalosne kose, a čobanče prebi frulu, zaleleka i pisnu ko ranjen soko. Mi Ti nosimo njihove suze i tugu čemernu. Prinosimo na Tvoj sveti grob zemlju s grobova naših mučenika i junaka. Njihovi grobovi nisu više hladan kam. Oni govore jasnije i rečitije nego ikad pokolenja koje mora da izvrši amanet Kralju! Bosna je danas krvavo stisnuta pesnica, Sarajevo je ognjeni mač. Na njegovu vrhu nosimo našu zakletvu da ćemo čuvati Jugoslaviju. Kako se pravo zakleli tako nam Bog pomogao!”. „Tako nam Bog pomogao” odjeknulo je kriptom. Tada je Hadživuković, uplakan, spustio urnu na grob kralja Aleksandra. Na urni su bile reči : „Sokoli župe sarajevske prinose zemlju s grobova mučenika i junaka na grob Viteškog Kralja sa zakletvom „Idemo Vašim svetlim tragom”. Time je završena svečanost. Sokoli su se razišli duboko potreseni sa utiscima koji se nisu mogli zaboraviti. (27) Sokolska župa Sarajevo nastavila je da svake godine priređuje hodočašće na Oplenac.

Sokoli su u svom delovanju u selima oko Sarajeva otkrili poraznu sliku zdravstvenog stanja u narodu. Sokolska župa je pokušavala da pomogne selu. Održavala je predavanja o higijeni, pravila sa lekarkama-sokolicama ekskurzije po selima, održavala tečajeve za prvu pomoć seoskim devojkama. Za vreme epidemije pegavca u istočnoj Bosni, Sokolska župa je slala čisto rublje, sapun i sredstva za dezinfekciju. Sve to nije davalo znatniji uspeh pa je župa rešila da radi na osnivanju zdravstvenih zadruga. Od 1933. sokolske seoske čete su upoznate s prednostima rada zdravstvenih zadruga. Župa je htela da u najnaprednijoj četi osnuje prvu zadrugu. Odmah se videlo da taj rad može da se uspešno odvija ako se zadruga osnuje pod sokolskim imenom, jer sokolstvo je jedino uživalo puno poverenje na selu, razočaranom svim dotadašnjim akcijama. Na izričiti zahtev sokola sa Pala i naroda opštine, zadruga je dobila ime Sokolska zdravstvena zadruga. Počela je propaganda u kojoj su učestvovali društvo i čete u Podvitezu, Mokrom i Javlićima. Osnovačka skupština zadruge održana je 1933. Kad je zadrugu trebalo registrovati ispostavilo se,  da zadružno zakonodavstvo tih krajeva ne poznaje taj tip zadruge. Trebalo je dve godine uporne borbe sa birokratijom, dok sokoli nisu uspeli da zadrugu registruju. Na Palama kod Sarajeva osnovana je  novembra 1935. prva Sokolska zdravstvena zadruga u Jugoslaviji. Uprkos rđavom vremenu seoski sokoli i narod ispunili su dvoranu sokolskog doma na Palama. Starešina sokolskog društva  Božidar Savić otvorio je svečanost i pozdravio izaslanike među kojima i načelnika banske uprave dr. Sunajkovića, starog sokolskog radnika. Predsednik opštine Pale Stjepan Lučić zahvalio se sokolima u ime naroda čitave opštine, a Radmilo Grđić, izaslanik župe, govorio je ukazujući na primer Pala, o sokolskom patriotizmu i nacionalnom radu, čija su glavna merila žrtva i delo. Pozdravljena je lekarka zadruge sokolica dr. Nada Blumenau. Stari nacionalni borac sveštenik i soko Simo Bezović sa uzbuđenjem je pozdravio patriotsko delo paljanskih sokola. Prisutni su razgledali zgradu Sokolske zdravstvene zadruge u kojoj je bila smeštena ambulanta, apoteka i čekaonica zadruge. Seljaci su bili oduševljeni svojom zadrugom, a sokoli gordi zato što je ona nikla iz njihovog pregalaštva. Osnivanje zadruge podstaklo je interes za tu vrstu zadrugarstva i u drugim četama župe Sarajevo. (28)

Prva glavna godišnja skupština  Sokolske zdravstvene zadruge na Palama održana je 15 marta 1936. Skupština je održana u prostorijama Sokolskog društva u “Domu žrtava” u prisustvu velikog broja članova i onih koji to nisu bili.  Skupštinu je otvorio predsednik zadruge Božidar Savić. Nakon izveštaja o radu u 1935. govorio je delegat Saveza zdravstvenih zadruga dr. Gaković. U svom govoru se prvo osvrnuo na rad zadruge, a zatim je održao predavanje o zdravstvenom zadrugarstvu i zadrugarstvu opšte, pozivajući prisutne da nastave rad oko širenja zdravstvenog zadrugarstva. Po pravilima zadruge ispadali su kockom  dva člana upravnog i  dva člana nadzornog odbora. Posle izvlačenja kocke otpali su iz upravnpg odbora D. Ilić i Ivan Raguz, a iz  nadzornog odbora Novo Lučić i Vilotije Kočović. Nakon toga skupština je ponovo birala istu braću u upravni i nadzorni odbor. Posle se razvila diskusija o radu i potrebama zadruge. Predsednik je zaključio skupštinu, koja je bila dokaz svesne sokolske i zadrugarske manifestacije i napora sokola toga kraja. Posle skupštine prikazivan je film o zadrugarstvu, a za školsku decu prikazan je film “Afrika”.(29)

Sokolska župa Sarajevo održala je slet 6 juna 1937. u Zenici. Pre početka sleta održana je akademija u Sokolskom domu. Na akademiji prisustvovalo je 3.000 sokola. Održano je saborovanje  u Sokolskom domu. Bile su zastupane civilne i vojne vlasti, a Savez Sokola zastupao je dr. I. Jelavić. Sabor je otvorio starešina župe Besarović, a u ime  Savez Sokola pozdravio je prisutne  dr. I. Jelavić. Tema sabora bila je Petrova petoljetka, o kojoj je govorio njen osnivač Radmilo Grđić. Povorka je krenula gradom, burno pozdravljena od građana. Povorka je stala pred  Sokolskim domom gde je u ime  Savez Sokola pozdravio   dr. I. Jelavić. Ujutro je održano župsko takmičenje za prelaznu zastavu koju je kralj Petar darovao za sokolske čete. Posle je održan javni čas. Posle javnog časa predana je pobednicima zastava. Pobednike je pozdravio  dr. I. Jelavić. (30)

Sokolski dom u Sarajevu otvoren je 6. novembra 1937. Svečanosti su počele dolaskom predstavnika SSKJ. 4. novembra 1937, kada su u Sarajevo stigli E.Gangl, ing. Kosta Petrović, Staja Stajić, inž. Radule Radulović i pukovnok Dimitrije Pavlović. Ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Vjekoslav Miletić stigao je u Sarajevo 5. novembra 1937.U Sarajevo su došli brojni sokoli iz bližih i daljih društava i četa. Na proslavu otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. došli su bugarski Junaci na čelu sa starešinom Vitoške junačke oblasti Atanasovom. Priređena je bakljada. U okviru proslave otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. prikazan je u bioskopu “Imperijal” film „Oj letni sivi sokole” . Pre početka filma prosvetar župe Sarajevo Ljubunčić ukratko je izneo značaj sokolstva. Projekciji filma su prisustvovali brojni predstavnici vojske, banske uprave, opštine, Saveza SKJ i Sokolske župe Sarajevo, sokoli i građani. U ime bugarskih Junaka pozdravio je sokole starešina Vitoške junačke oblasti Atanasov, a u ime ruskih sokola u Sarajevu Pokrovski je predao Sokolskom društvu Sarajevo-Matici spomen-pehar. U svom govoru starešina Sokolske župe Sarajevo dr. Vojislav Besarović istakao je : „… U to doba kada je naš neprijatelj raspirivao versku mržnju, naši Sokoli ispovedaju onu osnovnu narodnu misao „Brat je mio koje vere bio” i propovedajući velika sokolska načela bratstva, jednakosti i slobode utiru staze zajedničkom radu … Naša prva sokolska društva su osnovana u doba najcrnje reakcije, kada nismo imali ni osnovnih građanskih prava, te su Sokoli bili među prvim nosiocima slobodarske misli, koji su i na svojim zastavama ispisali borbu za oslobođenje. … Srpski Soko u Sarajevu se … smatra tvorcem Srpske sokolske župe Bos. Hercegovačke, u kojoj sarajevski Sokoli najaktivnije sarađuju i svojim neumornim radom doprinose, da već 1911 god. ta župa broji 40 sokolskih društava, 40 žarišta nacionalne misli, u kojima se spremaju Sokoli za svoje velike sokolske zadaće, koje su za vreme rata tako dostojno vršili, boreći se kao dobrovoljci u redovima herojske srpske vojske. …. Mnogi sarajevski Sokoli su se u početku rata kao dobrovoljci borili … Sarajevski Sokoli iza četiri godine najtežeg života po internacijama i zatvorima sastaju se sa svojom braćom sarajevskim Sokolima, koji su kao srpski oficiri ponosno stigli u svoje Sarajevo. U bratskom zagrljaju pre svega odaše poštu svojim drugovima, koji za vreme rata po tamnicama i bojištima položiše svoje živote na oltar otadžbine.” Posle njega govorio je Gangl, koji je u svom govoru istakao : „… Pogledajmo ispod ovoga krova na sve strane, da vidimo šta se događa izvan naše sokolske zajednice ! Zar se možda ne bacaju pred krila poleta nekompromisne ideje slovenskog sokolskog bratstva žalosni ostaci duševnog ropstva, želeći da se naš … narod ponovo rascepa na troje i da sam utone u svojoj sitnosti i oslabljenosti, da kao plen padne u pandže ptica grabljivica iz tuđih gnezda, da ponovno postane čovek čoveku vuk, …”.U okviru svečanosti otvaranja Sokolskog doma priređena je sokolska izložba. Bile su izložene uspomene na Gavrila Principa, njegove drugove, i ostale heroje. Bilo je izloženo njegovo odelo u kome je tamnovao u Terezinu. Zatim slike o sarajevskom atentatu, hapšenju Principa i o teroru austrijskih vlasti nad narodom. (31)

Da Vas podsetimo:  Trbuhom za kruhom: Ko god može – odlazi odavde!

Skupštinu Sokolske župe Sarajevo održanu 21. marta 1937, pozdravila je socijalna i nacionalna radnica Jovanka Šijak, u ime Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, koje je kao prvo žensko društvo u Jugoslaviji prihvatilo Sokolsku Petrovu Petoletku. (32) Sokolska župa Sarajevo održala je 6 marta 1938. Drugi sabor sokolske Petrove petoljetke u svom domu u Sarajevu. Uz druga društva na saboru je prisustvovala u ime Zadruge Srpkinja Jovanka Šijak. Župa je dobila pisma od Prosvete, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Sarajevu, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Novom Sarajevu, Aero-Kluba “Naša krila”, … . (33)

Načelništvo Sokolske župe Sarajevo obrazovalo je 1938. Narodno-odbrambeni odsek, na čelu sa generalom Miroslavom Tomićem. U odseku su bili referati : smučarski, streljački, jedriličarski, velosipedski, za predvojničko obrazovanje, organizacija prve pomoći i odbrane od vazdušnih napada. Na jednomesečni tečaj Aero Kluba Sokolska župa Sarajevo uputila je 1938. 5 sokola-tečajaca. Tečajci su položili ispite “A” i “B” a preostalo im je da polože ispit “C” da bi mogli pohađati pilotski tečaj. . Župa je pripremala organizovanje jedriličarskog tečaja za članove svoje župe. Pokrenula je akciju za nabavku sopstvenih jedrilica. Nabavila je 100 brošura “Plavi sport” i uputila svim društvima na čitanje. Župa Sarajevo je među svojim jedinicama raspisala konkurs za najbolji rad o vazdušnom jedriličarstvu, na osnovu studije “Plavi sport”. Nagrade su bile 1. besplatno jednomesečno letovanje u sokolskoj koloniji; 2 i 3 besplatan prijem na kurs za vazdušno jedrenje. U članku u „Sokolskom glasniku“ ističe se nada da će, ako bog da do stupanja na presto kralja Petra II 1941, biti veliki broj sokola-pilota sposobnih za odbranu zemlje. (34)

Sokolska društva u Sarajevu održala su 30. januara 1939. specijalnu konferenciju, na kojoj je zaključeno da se članovi društava moraju osposobiti za pasivnu odbranu grada u slučaju napada iz vazduha. Na specijalnim tečajevima članovi su trebali biti obučeni u odbrani, zatim u vežbama sa maskama u zatvorenom prostoru itd. Tečajeve je trebao da vodi Milutin Glišić. (35) Narodno-odbrambeni odsek u načelništvu župe uspeo je da osnuje preko 10 biciklističkih odseka, koji su radili po “Priručniku za rad sokolskih velosipedskih odseka”. Održan je jednomesečni tečaj za prednjake, za odbranu od napada iz vazduha. Tečaj je održavan uveče u domu društva Sarajevo Matica, a bilo je 30 prednjaka društva, zajedno sa načelnikom i 3 predačice. Počeo je 6 februara 1939. a završen je 10 marta 1939. Tečaj je vodio dr. Milutin Gligić, a predavano je : organizacija prve pomoći zatrovanim od bojnih otrova, raspoznavanje svih vrsta bojnih otrova i način zaštite od njih, organizacija zaštite od napada iz vazduha, izrada skloništa (ličnih i skupnih), uništavanje bojnih otrova, kamuflaža, mere čuvanja namirnica od bojnih otrova, obaveštajna služba, evakuacija stanovništva, .. . Pored toga održano je višr časova iz anatomije i fizioologije čovečjeg tela i ukazivanja prve pomoći.(36)

U okviru Narodno-odbrambenog odseka Sokolske župe Sarajevo, osnovan je 1938. pri odseku referat za samarićanstvo i odbranu od napada iz vazduha. Sve sokolske  jedinice (društva i čete), naročito one u većim mestima trebale su da održe preko zime za sve svoje članove tečajeve za odbranu od vazdušnih napada. Sve jedinice bez razlike trebale su da održe samarićanske tečajeve za sve članice bez obzira da li su one izvršujuće ili pomažuće. Narodno-odbrambeni odsek Sokolske župe Sarajevo zaključio je da  sve sokolice na području Župe Sarajevo moraju završiti samarićanske tečajeve. (37) U župi Sarajevo sokolice su se obučavale od 1937. za narodno-odbrambeni rad. Bile su formirane ekipe bolničarki, ekipe za kuvanje, ekipe za krpljenje rublja, itd. Sarajevska župa je skupljala novac i namirnice da bi u slučaju potrebe mogla samostalno da vodi bolnicu.  U članku u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Na taj način su stotine i stotine naših sokolica ostavile zabavu i korzo i svoje slobodno vreme naveče iskorišćuju za to, da posećuju ove tečajeve i time pomognu opštoj stvari, “. (38)

Uprava župe obilazila je društva i održavala zborove. U sali sokolskog doma u Goraždu održan je zbor. Prisustvovali su delegati župe dr.  Vojislav Besarović, Radmilo Grđić, Bogomir Ružička, Hasan Ljubunčić i Božidar Savić. Zbor je otvorio starešina društva Goražde Tanasković. Dr.  Vojislav Besarović je govorio o teškim opštim prilikama, i izneo primer sokolskog nacionalnog rada  za vreme borbe za slobodu. Pozvao je nove naraštaje da budu spremni da služe kralju i otadžbini.   Hasan Ljubunčić je ocrtao teška moralna i društvena zla i izložio sokolska načela i metode za ozdravljenje društvenog života.  Bogomir Ružička upozorio je zbor na nove zadatke sokola na snaženju narodno odbrambenog duha i na jačanju sokolske odbrambene pripravnosti.   Radmilo Grđić je u svom govoru ocrtao prilike u svetu i pozvao na mobilizaciju i okupljanje svih narodnih snaga. Istakao je da u opštoj nesigurnosti jedino narod koji je moralno uzdignut, učvršćen vezama nacionalne svesti i solidarnosti, čvrsto organizovan može sa pouzdanjem gledati u svoju budućnost. Trebalo je ukloniti sve partijske, društvene i lične ograde i izdizati interese otadžbine iznad svih drugih interesa. Sokolstvo je uputilo apel na pribiranje narodnih snaga, na opšte izmirenje i na moralnu mobilizaciju naroda za sudbonosna vremena koja su nailazila. Delegacija župe otputovala je u Čajniče, gde je takođe održan zbor. Najugledniji građani svih vera ispunili su salu do poslednjeg mesta  i pozdravili izlaganja govornika. Zbor je otvorio načelnik opštine i zamenik starešine sokolskog društva Rašić.Posle toga delegati župe su otišli na Metaljku a zatim u Foču gde je održan zbor. (39)

Svečanost proslave 30-godišnjice Sokolske župe Sarajevo počela je posetom grobovima vidovdanskih heroja 9. marta 1940. Posle pomena govorio je dr. Voja Besarović. U govoru je podvukao uspomenu na dva sokola, Miška Jovanovića i Veljka Čubrilovića. U ime Saveza Sokola govorio je Pavao Kovačev, član Savezne Uprave i starešina župe Šibenik. Istakao je u svom govoru da vidovdanski heroji pali za slobodu naroda, i da njehiv amanet, da čuvaju slobodu i jedinstvo. Jubilarnu akademiju otvorio je  dr. Voja Besarović. Izneo je istoriju rada župe Sarajevo. Setio se sokolskih mučenika Miška Jovanovića i Veljka Čubrilovića i odao poštu jednom od ponira sokolstva u Bosni i Hercegovini Stevi Žakuli. Besarović je pozdravio predstavnike vlasti i nacionalnih društava, a naročito predstavnike vojske brigadne generale Ž. Božića, A. Pekića, Ž. Pavlovića i LJ. Novakovića. Podvukao je da su sokoli kad su bili pod tuđinom, u srpskoj vojsci gledali najsigurniju zalogu za ostvarenje svoje slobode. Profesor Hajrudin Ćurić govorio je o radu župe, a zatim je govorio dr. Milorad Dragić, koji je u ime Saveza Sokola pozdravio sarajevske sokole i čestitao im na jubileju. Podvukao je žrtve Bosne i Hercegovine za slobodu, i veliku ulogu koju je tamošnje sokolstvo imalo u svim nacionalnim borbama. Na čelu bosansko-hercegovačkih župa bili su sokoli progonjeni u banjalučkom procesu :  dr. Voja Besarović, starešina župe Sarajevo; Čedo Milić,  starešina župe Mostar; Nikifor Todić,  starešina župe Tuzla i dr. Jovan Perenčević, starešina župe Banja Luka. Dr. Milorad Dragić je  istakao u vezi tadašnjeg trenutka : „I u daljem našem nacionalnom i sokolskom radu treba očekivati nove teškoće. Treba biti spreman i na podnošenje žrtava. Možda će još mnogi biti nepravedno napadnuti. Rad na terenu Bosne i Hercegovine možda ima i svojih naročitih teškoća. …. Ali, mora se ići napred, držeć se naše nacionalne etike i naših životnih nacionalnih i državnih interesa”. Zatim je govorio predstavnik čehoslovačkog sokolstva, Jindrih Čihak, koji je izrazio svoju veru u lepšu budućnost čitavog slovenskog sokolstva. Dvorana mu je priredila dugotrajne ovacije. Sledili su pozdravi predstavnika sokolskih župa. Starešina župe Cetinje, Gavra Milošević istakao je da su sokoli dužni da čuvaju kosovsku liniju, duh Principa, Obilića, Jugovića, … . U svojim govorima starešine župa Banja Luke i Tuzle istakli su oslobodilački rad bosanskog sokolstva. Predstavnik ruskog sokolstva u Sarajevu Pokrovski predao je Besaroviću prsten sa posvetom „Pamti Rusiju”, a župi Sarajevo kutijicu sa ruskom zemljom, istakavši veliku ulogu nacionalne Rusije. Poslednji je govorio  Čedo Milić, starešina župe Mostar, podvukavši veliku ulogu sokolstva u nacionalnom i prosvetnom buđenju širokih slojeva. Njegov govor bio je prekidan aklamacijama. Posle govora održana je telovežbena i umetnička akademija. U prisustvu svih delegata, mnogobrojnih članova sokola iz Sarajeva i okoline, predstavnika vlasti i sarajevskih nacionalnih društava održana je jubilarna redovna godišnja skupština župe Sarajevo.  Sekretar Saveza Radmilo Grđić izložio je program rada Saveza u vojno-odbambenom, radu na selu i radu među omladinom. Na skupštini je ponovo bio izabran  dr. Voja Besarović. U okviru proslave priređen je svečani banket i konferencija predstavnika sokolstva. (40)

Sokoli župe Sarajevo okupljeni na svojoj jubilarnoj skupštini pozdravili su upravu Saveza Sokola sa molbom, da istraju u odbrani sokolske časti, pri čemu su mogli uvek računati na sve sokole sarajevske župe. (41)

Da Vas podsetimo:  Sokolske posete Kajmakčalanu i bombardovanje Bitolja 1940

Na sastanku sokolskih radnika na selu iz župe Sarajevo u  donetoj rezoluciji istaknuto je teško stanje ishrane na selu. Radmilo Grđić govorio je o akciji Saveza Sokola na stvaranju Saveta za nacionalnu kulturu sela. Prilikom  30-godišnjice Sokolske župe Sarajevo odlikovana je zastava župe ordenom Sv. Save III stepena. (42) Načelništvo župe Sarajevo održalo je od 4 do 17 marta 1940. opšti prednjački tečaj za početnike, članove sokolskih društava župe Sarajevo. Tečaj je pohađalo 21 tačajac iz društava Zenica, Kalinovik, Visoko, Donji Vakuf, Goražde, Breza, Zgošća Kakanj, Sjetlina i Rogatica. Pređeno je gradivo iz narodno-odbranbene struke i to nastava gađanja, poznavanje zemljišta i čitanje karata, stražarska služba, strojeva obuka i bojno-otrovna služba. Vodnik tečaja bio je župski putujući prednjak Salem Jajatović a predavači članovi načelništva župe i stručnog odbora. Vojničke predmete predavao je pešadijski poručnik Majerberger. Starešina župe dr. Vojislav Besarević je tečajcima ispričao istoriju sokolstva krajeva župe Sarajevo, u čijem radu je učestvovao. Izneo je mnoge događaje, o kojima nije pisano. Jedan čas je održao general Miroslav Tomić, član stručnog odbora župe, koji je tečajcima dao opšte upute za narodno-odbranbeni rad. Kolo Sokolica društva Sarajevo-Matica je besplatno kuvalo. U tom radu najvrednije bile su bile Božena Šumova, Milka Poluga, Mira Petrović … . Tečaj je završen zajedničkim ručkom, pa je načelnik župe Božo Ružička tečajcima poželeo uspeh u daljem radu, a u ime tečajaca zahvalio se načelništvu župe i Kolu Sokolica Blažek Stjepan iz Zenice. (43) U Sarajevu je Narodno pozorište priredilo juna 1940. predstavu “Smrt majke Jugovića” od Ive Vojnovića, namenjenu članovima sokolskih seoskih četa i seljacima iz okoline Sarajeva. Pored predstavnika sokolske župe Sarajevo dr. V. Besarovića, generala Ljube Novakovića, … predstavi je prisustvovalo veliki broj članova četa, koji su sa oduševljenjem pratili predstavu.  Pre početka predstave general i član sokola Ljuba Novaković u svom govoru se zahvalio upravniku pozorišta Janjuševiću i članovima pozorišta. (44)

Profesor Hajrudin Ćurić napisao je i izdao knjigu „Istorija Srpskog sokola u Sarajevu”. (45) Sokolska četa Stup (župa Sarajevo) je na župskim streljačkim utakmicama 1939. u patrolnom trčanju sa gađanjem osvojila prvo mesto. Za to je dobila od župe kao nagradu malokalibarsku pušku 30 novembra 1940. Uoči Prvog decembra 1940. dvorana sokolane na Stupu bila je puna. Akademija je počela govorom starešine čete, Filipovića, nakon čega je prosvetar Ilić pročitao poslanicu saveza Sokola, a ujedno objasnio značaj Dana ujedinjenja. Kapetan Stanojević  je na pozornici predao pušku starešini čete. On je primio pušku i predao je vođi vrste pobednice, čestitajući na uspehu. (46)

Naročita pažnja posvećena je streljaštvu u društvu Sarajevo Matica. Pročelnik Narodnodbrambenog odseka general LJ. Novaković trudio se da rad bude što uspešniji. Posle njegovog odlaska u Trebinje, osnovan je samostalni streljački odsek kod prednjačkog zbora društva. Odsek je vodio Živko Popović, održavši dva streljačka tečaja. Prvi tečaj je vodio Ružička, načelnik župe, a pohađali su ga članovi brojnih jedinica župe Sarajevo. Drugi tečaj održan je posle prvog, a vodio ga je Popović. Posle završenih tečajeva održane su župske utakmice u streljaštvu, na kojima je Sarajevo Matica osvojilo II mesto. Posle su održana takmičenja na Principovom strelištu u Koševu, u Semizovcu, Alipašinom mostu i Reljevu. Na saveznim streljačkim utakmicama najbolji su bili Živko Popović, Krsto Todorović, Nikola Bogojević, Vojo Milisavljević i Branko Radičević. U toku 1940. održana su u  Sarajevo Matici dva predvojnička tečaja, koje  je vodio Popović. Na tečajevima je bilo preko 60 učesnika. (47)

Prvo srpsko sokolsko društvo na teritoriji Bosne i Hercegovine osnovano je 1893. u Foči. Vlast ga je odmah zabranila. Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Iste 1903. osnovana su gimnastička društva „Obilić” u Mostaru i Srpski soko u Sremskim Karlovcima. Stevan Žakula je bio vođa „Obilića” u Mostaru. Kasnije u Tuzli zajedno sa nacionalnim radnicima osnovao je Srpski soko 1905. Miško Jovanović bio je starešina Srpskog sokola u Tuzli a Veljko Čubrilović tajnik. Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Srpsko prosvetno  i  kulturno društvo „Prosvjeta” sarađivalo je sa sokolima. Težnje nacionalističke omladine pre Prvog svetskog rata bile su povezane sa težnjama Srpskih sokola. Svi koji su stupili u Srpski soko znali su šta ih čeka u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Zbog učešća u atentatu Miško Jovanović i  Veljko Čubrilović osuđeni su na smrt. Srpski sokoli nastojali su da prebegnu saveznicima i stupe u redove srpske vojske. Na osnovu spisa dr. Laze Popovića, koji je bio duhovni vođa srpskog Sokolstva,  i programa “Narodne Odbrane”, sokoli su bili optuženi  da su spremali narod na pobunu i otrgnuće Bosne i Hercegovine od Austro-Ugarske i pripojenje tih krajeva  kraljevini  Srbiji. Na suđenju  sokolski radnici branili su ideju sokolstva  a to je  bila  sloboda  i samostalnost ne samo srpskog naroda, nego uopšte Slavenstva.  Posle Prvog svetskog rata  sokoli i pobratimi vratili su se svome radu. Sokolska župa Sarajevo nastavila je svoj rad na prosvećivanju najširih slojeva naroda. Župa je organizovala narodno-odbranbenu obuku svojih članova. Na  proslavi 30-godišnjice Sokolske župe Sarajevo 1940.  istaknuto je da sokoli  trebaju  biti spremni i na podnošenje žrtava.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije


Napomene  :

  1. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110, 111; „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str. 20;
  2. „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124; Momir G. Sinobad, „Stevan Žakula”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 juni 1939, br. 6, str. 60;
  3. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139;
  4. Petar D. Pavlović, „Srpski Soko”, Srpsko Sarajevo, 1999, str.67-70;  „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 111;
  5. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 111;
  6. Dušan M. Bogunović, „Braća Miško Jovanović i Veljko Čubrilović”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. januara 1924, br. 2, str.14;
  7. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 111, 112;
  8. „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124; Momir G. Sinobad, „Stevan Žakula”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 juni 1939, br. 6, str. 60;
  9. Dr. Milorad Dragić, „Rad Ljubomira Davidovića u Sokolstvu”, Spomenica Ljubomira Davidovića, Izdanje glavnog odbora demokratske stranke, Beograd, str.115-116; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 109;
  10. „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str.20; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Beograd 1934, str. 105, 106, 107, 110,111, 112;
  11. Dušan M. Bogunović,  „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 118, 119, 120;
  12. Vojislav Bogićević, „Postanak i delovanje „Mlade Bosne” i austro-ugarska uprava u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 18 oktobra 1935, br. 39, str. 1, 2;
  13. Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930, br. 30, str. 3;
  14. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.110;
  15. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd, 1934, str. 109;
  16. „Prosvjetina 25-godišnjica”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca»,  Beograd, Juli-Avgust 1927, sv.7-8, str.230;
  17. Dušan M. Bogunović, „Braća Miško Jovanović i Veljko Čubrilović”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. januara 1924, br. 2, str.14, 15;
  18. Dušan M. Bogunović,  „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 120;
  19. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 113;
  20. „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124; „Br. Stevan Žakula”, „Bratstvo”, Osijek, juni-juli 1939, br. 7-8, str. 148, 149;  Momir G. Sinobad, „Stevan Žakula”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 juni 1939, br. 6, str. 60;
  21. (Kljć), „20-godišnjica travničkog veleizdajničkog procesa”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 11 oktobra 1935, br. 38, str. 1;
  22. Ante Brozović, „Sokolski zbornik” Godina I, Beograd 1934-35, str. CIII;
  23. „Prenos kosti Vidovdanskih heroja”,  „Rad”,  Dubrovnik, 10. jula 1920, br. 34, str. 3; Dr. Laza Popović, „VII Češki Svesokolski Slet u Pragu g.1920.”, „Sokolski Glasnik” Zagreb, 1920, br. 7, str. 326;
  24. Dušan M. Bogunović,  „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 120;
  25. „Sokolska župa Mostar”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 126;
  26. „Izveštaji za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935″, str. XLVII;
  27. „Sokoli sarajevske Sokolske župe na Oplencu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;
  28. Soko, „Na Palama kod Sarajeva osnovana je prva Sokolska zdravstvena zadruga u državi“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 decembar 1935, br. 45, str. 8, 9;
  29. „Godišnja skupština Sokolske zdravstvene zadruge na Palama”,„Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 3;
  30. „Slet župe Sarajevo u Zenici”, „Bratstvo”, Osijek, maj-juni 1937, br. 5-6, str. 26;
  31. „Svečano otvorenje velebnog Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 novembar 1937, br. 36, str. 1, 2, 3,4;
  32.  „Skupština Sokolske župe Sarajevo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 mart 1937, br. 9, str. 2;
  33. „II sabor sokolske Petrove petoljetke u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 26 mart 1938, br. 12, str. 2;
  34. „Vazdušno jedriličarstvo u Sokolstvu Sokolstvo na odbrani zemlje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1938, br. 39, str. 2;
  35. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 februar 1939, br. 5, str. 3;
  36. „Tečaj za odbranu od napada iz vazduha u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 mart 1939, br. 12, str. 5;
  37. „Naša sokolska akcija”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 1 novembar 1938, br. 40, str. 4;
  38. I.S, „Narodno-odbrambeni rad naših sokolica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4;
  39. „Sokolski narodni zborovi župe Sarajevo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 avgusta 1939, br. 34, str. 4;
  40. „Veličanstvene sokolske manifestacije narodnog jedinstva i odlučnosti u Sarajevu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 3;
  41. „Pozdravi Savezu Sokola K.J. sa godišnjih skupština društvenih jedinica”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 7;
  42. „Župa Sarajevo za rad na selu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 1;
  43. K. Todorović, „Prednjački tečaj za početnike Sokolske župe Sarajevo”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 12 april 1940, br. 15, str. 6;
  44. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 5;
  45. „Istorija Srpskog sokola u Sarajevu”,„Sokolski Glasnik”, Beograd, 16 avgust 1940, br. 33, str. 4;
  46. K.Todorović, „Svečanost predaje puške Sokolskoj četi Stup”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 13 decembar 1940, br. 50, str. 2;
  47. „Streljački rad u Sokolskoj župi Sarajevo”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 5;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime