Objavljeno: 20. Maj 2017.

Udruga hrvatskih branitelja

Vulin, persona non grata

Jasan stav Aleksandra Vulina da se na komemoraciji „dičnim hrvatskim sinovima“ na blajburškom polju, zapravo okuplja sav šljam neofašista iz EU, te da taj broj rapidno raste iz godine u godinu, a pritom prisustvuje i službena delegacija hrvatske države, izazvao je promptni odgovor, tobož povređenih „čistunaca“.

blajburg-ustaše„Da se vlasi ne dosete“ – kako glasi stara izreka, usledio je zahtev „udruge hrvatskih branitelja“ da se Vulin proglasi za persona non grata u Hrvatskoj, i to pod hitno.

Namera je zapravo daleko perfidnija od tobožnje uvrede, zbog stava da se ne može prisustvovati komemoraciji nevinim jasenovačkim žrtvama u aprilu, a potom sredinom maja požuriti u Austriju, na opšte neofašistički dernek koji nema karakter komemoracije, ali ima otvoreno potsticanje na fašističke teze o rasnoj superiornosti i dozvoljenom „konačnom rešenju“ za neke narode, i to na njihovoj vekovnoj zemlji.

Praksa, da službena delegacija vlade u Beogradu prisustvuje komemoraciji u maju na Jadovnom, već odavno žulja zagrebačke perače prljave prošlosti, koji su postali svesni da se polako ali sigurno razodeva dobro upakovana istina, o nameri genocida nad Srbima u NDH.

Jadovno je zapravo temelj ledenog brega hrvatske genocidne namere, jer je pogrom osmišljen i pre nastanka NDH, te se jasno povezuje sa planovima hrvatskih šovinista još u vreme Austro-Ugarske, kada se i rodila ideja u glavi Jozue Franka vođe HSP, o stvaranju partijske vojske koljača, što je aminovano od tadašnjih RKC prvosveštenika u Zagrebu i Sarajevu, jer se uklopilo u njihove službene teze sa Prvog hrvatskog katoličkog koncila, o konačnom rešenju „srpskog pitanja“, ali i državnih institucija tadašnje Zemaljske vlade u Sarajevu, i nadređenih u Pešti i Beču.

Kao što su daleke 1908.godine predlagali da se odmah pokolju svi pismeni Srbi, pa potom redom i ostatak naroda, čemu se tadašnja „uzorna pravna država“ Austro-Ugarska nije uopšte suprostavila,tako su čelnici HSP zapravo nametnuli stav da je klanje, jedini način istrebljenja Srba početkom XX veka, dok u Evropi na sva usta razglabaju o kulturi.

Početak primene noža u rešenju srpskog pitanja, pokazaće frankovci kao austrougarski vojnici u jedinicama hrvatskih domobrana u Mačvi 1914.godine, i to ubijanjem dece, žena, staraca, ranjenika i zarobljenika, dakle svim elementima genocida.

Taj zločin nije pravno sankcionisan, niti su počinioci privedeni licu pravde nakon stvaranja prve zajedničke države, koja je Hrvatima kao narodu donela toliko željenu slobodu i opšte pravo glasa usput, i to od tih primitivnih pravoslavnih Srba.

Ideja opšteg istrebljenja Srba, samo je ojačala u glavama hrvatskih šovinista, nekažnjenih za pokušaj njene primene, te će pripreme za budući srećni trenutak biti skoro polujavne nakon stvaranja banovine Hrvatske.

Jadovno, tada skoro nepoznato,čak i u samoj pokrajini Lici, a kamo li u udaljenim krajevima Srema ili Hercegovine, zato je i izabrano da srpski intelektualci iz Sremskih Karlovaca i Mostara budu među prvim posetiocima tog „hrvatskog oporavilišta“, kako danas hrvatski cinici sistematski nazivaju ustaške logore smrti.

Za razliku od nacističkih koncentracionih logora, gde su oslobodioci i zatekli mnogobrojne logoraše, u hrvatskim konclogorima nije bilo radosnih koji pozdravljaju svoje oslobodioce.

Upravo su blajburške „nevine hrvatske žrtve“ kao koljači-čuvari zatrli tragove svoga zločina pred plansko odstupanje na Zapad, gde će ih prihvatiti kao buduće borce protiv komunističke nemani.

Moralna dilema, oko streljanja zločinaca bez prekog suda, jer je još trajao rat, a oni su morali položiti oružje, kapitulaciju je potpisao njihov vrhovni naredbodavac, načelnik nemačkog generalštaba, čiji su slepi poslušnici bili i pripadnici ustaško-domobranske hrvatske vojske, ne može da abolira od dokazane krivice počinjenog genocida nad Srbima, Židovima i Romima, što bez zazora uporno pokušava i RKC i naslednici politike HSP, uz svesrdnu pomoć raznih boraca za „istinu“, i to iz redova fašističkih potomaka.

Ipak, ove se godine dogodio značajan iskorak od višedecenijske tradicije okupljanja na Blajburškom polju, jer su u samoj Austriji pokrenuli pitanje moralne odgovornosti za tolerisanje neofašističkog okupljanja, i to iz zemalja EU, koja pritom tvrdi da je nastala na temeljima antifašističke pobede, samo neće da prizna da su tu pobedu doneli sovjetski pobednici na svom pohodu do Berlina, da se zauvek iskoreni zlo „konačnog rešenja“ za pojedine narode.

Najzad je jedna zemlja u EU, tačnije deo njenih savesnih građana, smogao snage da pokrene pitanje koje nameće moralnu dilemu savremenim antifašistima, dozvoliti ili ne, okupljanje potomaka u znak poštovanja fašističkim zločincima, kao vid tolerisanja sećanja na zlo.

Međutim, kad je u pitanju hrvatsko sećanje, ono je u poslednjih četvrt veka pokazalo i iskazalo uspešno ponavljanje zločina nad Srbima, krunišući ga etničkim čišćenjem stanovnika Srpske Krajine, i to pod zaštitom i podrškom NATO i EU, pritom i zloupotrebom statusa zaštićene zone OUN.

Otvorio je Vulin suviše krupno pitanje odgovornosti EU i NATO, jer je sadašnja Hrvatska članica i EU i NATO, stavom da se ne može istovremeno prisustvovati komemoraciji u Jasenovcu i to vidljivo sa naporom, jer to široke narodne mase ne odobravaju, a nedugo potom, požuriti do Blajburga da se stavi ruka na hrvatsko srce, dok se svira himna za fašiste. To je zapravo ista, jer je u NDH ustanovljena kao himna, pošto je još u kraljevini Jugoslaviji, prva strofa pesme „Lijepa naša domovino“ bila druga strofa zajedničke himne.

Da se unapred predupredi neminovno otvaranje Pandorine kutije hrvatskog genocida, lakše je hitno proglasiti tog beogradskog drznika za persona non grata, te neće moći ni da priviri u našu hrvatsku domovinu, a kamo li da polaže venac na Jadovnom, što se obavezno i objavi u štampi i na TV, te se tako podseća na dešavanja koja ipak treba zaboraviti, kazaće i brojni borci za „srećnu zajedničku budućnost“ sa soroševih jasala, kojima vrvi Beograd.

Njima je borba za tu i takvu budućnost baš i srećna i berićetna, pa je i razumljiv trud koji ulažu, ali i potomci žrtava ulažu još i veći trud, i to o svom kruvu i ruvu, da se istina ne potisne u zaborav, naprotiv.

Vladimir Frolov

www.fsksrvb.ru

3 Komentara
Napišite komentar
  1. samo istina piše:

    U ustašiji NDH maturanti lepo pozivaju na klanje Srba policija ćuti a proustaška vlast Hrvatske to podržava eu također: http://net.hr/danas/hrvatska/sramotno-maturanti-navalili-na-labradora-i-isarali-kukastim-krizevima-pjesmom-pozivali-na-klanje/

    • srbo piše:

      samo istina,da je to tačno,ali je tačno da u srbiji se čuva grob tita srbomrsca.kako to da je u srbiji i dalje istina zabranjena.pa zašto se čuditi šta se radi na kosovu i hrvatskoj.

  2. srbo piše:

    pa kada se taj titov poltron sekira za srbe,što ne okrivi javno svoga broza za taj zločin u mačvi.tito je bio jedan od izvršilaca tih zločina u mačvi.kako to da se niko od tih titovih omladinaca koji su svui od reda na vlasti ne seti da optuži tita za skrivanje tih pokolja srba.o tome ova komunistička vlast ne priča.

Ostavite komentar

Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Korena“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare anonimnih čitalaca, koji sadrže direktne pretnje, neosnovane optužbe, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.