Da li je pokrenuto „kosovsko klizište”?

0
39
slika: https://www.glassrpske.com/cir/novosti/srbija/vucic-i-kurti-u-utorak-oci-u-oci/364950

Šta god da su ovom ponudom za rešavanje kosovskog pitanja želeli da kažu predstavnici nove trojne komisije, na simboličkom nivou to je katastrofalno. U svakom pogledu

Svakojaki posrednici, izaslanici i putujući trgovci pohodili su Balkan prethodnih decenija. Odgovorni ili neozbiljni, donosivši interesantne ili smehotresne predloge, nudili su mostove za saradnju u regionu, zgrade sa više stanova za mir u komšiluku, uređenje evropskog dvorišta ili izgradnju auto-puteva ka brzoj evroperspektivi. Ali, armaturu do sada niko nije pominjao. Sa ćuprija, višespratnica, raskošnih bašta i saobraćajnica spali smo na – armaturu!

Šta god da su ovom ponudom za rešavanje kosovskog pitanja želeli da kažu predstavnici nove trojne komisije, na simboličkom nivou to je katastrofalno. U svakom pogledu.

Čemu novi posrednici

Najpre, javlja se nedoumica oko razloga za uspostavljanje novog posredničkog formata. Ko su Emanuel Bon i Jens Pletner? Ne u kontekstu njihovih biografija i aktuelnih pozicija, već u kontekstu mandata za posredovanje.

EU je na tu funkciju imenovala Miroslava Lajčaka. Slovački diplomata je, Bogu hvala živ i zdrav, a nije ni smenjen, čak je po njegovim izjavama uočljivo da ne očekuje bilo kakvu smenu. Lajčak je tu i po svemu sudeći – biće tu. Čemu onda još dva spoljnopolitička savetnika uz njega?

Jesu li zvaničnici Francuske i Nemačke ocenili da Lajčak ne radi svoj posao kako treba? Ili su procenili da nema autoritet? Ili je slab, nema snage da ponese armaturu? Ako ne radi svoj posao kako treba, onda neka odgovara organu koji ga je imenovao. Ako nema autoritet, to se rešava definisanjem novog mandata sa jasnim smernicama. Ako je nemoćan, neka imenuju nekog snažnijeg.

Ili se možda radi o tome da Francuska i Nemačka sada žele da zaobiđu i strukture EU, uključujući se u proces samostalno i vršeći pritisak na Beograd uz podršku SAD. Oni kažu i Turske, mada je predsednik Erdogan boravio u Beogradu svega dan pre Lajčaka i ostalih u njegovoj ekipi, te je bilo prilike da svoje viđenje prenese direktno. Zašto bi to u njegovo ime činili Bon i Pletner!? Elem, malo je što su uporno zaobilažene UN, sada treba zaobilaziti i EU. Verovatno zbog pet članica koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost kosovsko-metohijskih Albanaca.

Da Vas podsetimo:  Politički dogovor o Srbiji na Zapadu
Jens Pletner, Emanuel Bon, Aleksandar Vučić i Miroslav Lajčak, Beograd, 9. septembar (Foto: Instagram, snimak ekrana)

Zatim, tu je i armatura koju su doneli. Valjda kao sredstvo za uvezivanje Beograda i Prištine, najverovatnije na način kako je to još ranije opisao Frenk Vizner. Ne mora biti uspostavljanja bilateralnih odnosa, ali sve ostalo što se tiče osiguravanja ravnopravnosti dve suprotstavljene strane mora se realizovati. Uključujući i dopuštanje učlanjenja Prištine u sve međunarodne organizacije, gde je to moguće bez formalnog članstva u UN.

Oni će redom pristupati forumima i inicijativama, Beograd će ćutati, u situacijama kada se drugačije ne bude moglo Beograd će i podržavati Prištinu na putu legitimizacije samostalnog statusa u međunarodnim odnosima. Posebno bolno u ovom trenutku jeste što će to vezivanje značiti i potpunu primenu „Kurtijeve strategije reciprociteta“.

Dakle, sve sa albanskom policijom na severu Kosova, sa bazom te policije nedaleko od administrativne linije, moguće i sa vojnim snagama u narednom periodu. Briselski sporazum, sada se pokazuje, nije bio cilj, već samo instrument da se pregovarački proces prevede u novu fazu. Tokom tog tranzicionog perioda na „kosovske institucije“ preneta su sva ovlašćenja i prava, oni sada mogu dalje ka totalnom reciprocitetu.

Šta može Beograd?

Šta je ostalo kao pregovaračko sredstvo u rukama Beograda? Sa čim se može stvarati kontrateža? Kako se može zaustaviti sprovođenje strategije reciprociteta? Zajednica srpskih opština samo je smokvin list, tema za jadikovanje na beskrajnim konferencijama za štampu i ništa više od toga. Nažalost, ali pozicija je takva, za srpske interese nevesela i neudobna.

Logično, Zapadu se žuri, oni koriste situaciju kako bi pokušali da „završe posao“, sada i zaobilazeći EU i zloupotrebljavajući temu Ukrajine kao novu argumentaciju. Otuda i priča o armaturi.

Međutim, problem sa ovakvom konstrukcijom je u tome što armatura ne pomaže. Dosadašnji pristup SAD i EU napravio je klizište kako na Balkanu, tako i u svetskoj politici. Ne može se ništa zidati na klizištu, pa ni nezavisnost takozvane Republike Kosovo. Temelji njihovog projekta su odavno pukli, pri tome – plitko su i iskopani kada se sa tim počinjalo, a sa eskalacijom Ukrajine klizište se aktiviralo…

Zbog toga i obrazloženje, kako za Srbiju nastupa nekakvo „presudno doba“, jer „Putin je povukao gvozdenu zavesu“ i od nas „traže da se opredelimo“, prosto nije na mestu. Na takav način, čak i uz svesno zanemarivanje svih stvari o kojima je nužno polemisati, moglo se razmišljati do decembra 2021. godine. Do trenutka kada se nudio sporazum o strateškoj stabilnosti Džozefu Bajdenu. Tada je postojala mogućnost da se u okviru starog sistema, sa definisanim pravilima i principima, uspostavi novi poredak.

Da Vas podsetimo:  Zašto ćuti Ana Lind o Nato bombama?
Predsednici Sjedinjenih Država i Rusije sa šefovima diplomatija tokom bilateralnog sastanka u Ženevi, 16. jun 2021. (Foto: Vikipedija)

Dakle, i zvanično – svet je multipolaran, Vašington drugima priznaje takav status, a pravila i principi ostaju, gde su nesuglasice koje narušavaju stratešku stabilnost – o tome se razgovara i dogovara. Ako Kosovo narušava stratešku stabilnost, rešavaće ga velike sile koje tvore multipolarni poredak. SAD su odbile sporazum, tako poručile da u postojećem sistemu oni definišu pravila i određuju principe. Oni ostaju na stanovištu da nema multipolarnosti, brane stari poredak za koji veruju da i dalje traje i svoju dominantnu ulogu u njemu. Zbog toga, nakon eskalacije Ukrajinske krize, uz oružana sukobljavanja u drugim delovima sveta koja će uslediti, neće se uspostavljati samo novi globalni poredak i regionalni okviri za rešavanje političkih problema, već i novi sistem, sa novim pravilima i principima.

Ovo jeste „presudno doba“, ali se to ne odnosi samo na Srbiju, već na ukupne međunarodne odnose. Pa i na Evropu. Pa i na EU. Pa i na Francusku i Nemačku. Biće još puno lomova u međunarodnim odnosima, neki se već naziru, neki se u ovom trenutku i ne pretpostavljaju.

Recimo, pokojni Vladimir Žirinovski je odlučno poručio: „Zelenski je poslednji predsednik Ukrajine. Drugih predsednika neće biti, zato što Ukrajine neće biti. NATO provocira veliki konflikt, iako sam neće ratovati.“ Žirinovskom se moglo prigovarati svašta, ali da je loše informisan – to nikako nije moglo. Šta ako njegove reči postanu stvarnost za par godina? Šta ako se Zapad stavljen pred svršen čin jednostavno saglasi sa tim!? Novi sistem, nova pravila, novi principi. Ili, recimo, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine Aleksij Danilov kaže da kijevske vlasti „više neće biti zadovoljne ruskom predajom Donbasa i Krima“, već će „zajedno sa zapadnim saveznicima tražiti potpunu predaju i demilitarizaciju Ruske Federacije.“

Da Vas podsetimo:  Studentski krediti u Srbiji pokrivaju samo osnovne troškove, kako je u drugim zemljama?

Da li prihvatanje narativa o „gvozdenoj zavesi“ automatski podrazumeva i „opredeljivanje za demilitarizaciju Rusije“!? Kakav će odgovor Moskve biti protiv onih koji u tome budu učestvovali?

Dizanje uloga

Ova dva ilustrativna primera služe da pokažu kako se ulozi u globalnoj igri neprestano povećavaju, otuda i prethodna konstatacija o oružanim sukobljavanjima koja će tek uslediti i novim lomovima koji se ne mogu ni pretpostaviti. Najgluplje je u takvim okolnostima unapred zauzimati „bezalternativni stav“. Evo, Francuzi i Nemci su baš to uradili, pa dokle su stigli. Veća im je trenutna pretnja unutrašnja destabilizacija, nego razvoj situacije u Ukrajini.

Naivno deluje da će se polomljeno armaturom povezati. Još naivnije je obrazloženje da će se tako novi sukobi sprečiti. Zato što su, upravo prethodni posrednici, izaslanici i putujući trgovci uporno govorili pravdajući svoje predloge kako se to čini u cilju sprečavanja novih sukoba. I? Opet se govori o novim sukobima! Čak i češće nego ranije. Teorijski posmatrano, do sukoba dolazi kada cena mira postane viša od cene rata. Ako Lajčak, zajedno sa Bonom i Pletnerom želi da diže ulog i na Balkanu, kao što je to kolektivni Zapad činio u Ukrajini, onda će i cena mira postati viša od cene rata. Onda, naposletku, drugog ishoda od sukobljavanja neće biti.

Samo, nepredvidljivost takvog ishoda upozorava da mogu nastupiti nesagledive posledice, ne samo za srpsko – albanske odnose ili regionalnu bezbednost, već i šire, za Evropu u celini.

Klizište je aktivirano, samo od sebe neće se zaustaviti. O statusu Kosova, barem kada je o aspiracijama Zapada reč, bolje je ne insistirati. Ne mogu tu pomoći ni promene posredničkog formata, ni armature, ni priče o presudnim momentima i gvozdenoj zavesi, ni pretnje sukobima. Ima jedna izreka među šumadijskim seljacima: došlo vreme da se ništa ne počinje! Jer, ako se počne, može na rđavo izaći. Bolje im je da ništa ne rade i tako sačuvaju makar i prividnu stabilnost. Neka ne donose ni armaturu, trebaće im u Briselu.

Kosovski Srbin maše zastavom Srbije tokom protesta protiv zabrane ulaska vozila srpskih registarskih oznaka, Jarinje, Kosovo i Metohija, 20. septembra 2021. (Foto: Reuters/Laura Hasani)

Bolje im je da Balkan ostave na miru. U protivnom, ovo sve može na rđavo izaći. Ne zbog tvrdoglavih Srba, već zbog njihove gluposti i brzopletosti.

autor:Dušan Proroković

izvor:https://standard.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime