Uređivački kolegijum Programa 202 oseća profesionalnu i moralnu obavezu da posle 49 godina postojanja javno iznese svoj stav o namerama menadžmenta kuće da, “ničim izazvan”, devastira radio koji je postao jedan od zaštitnih znakova Javnog medijskog servisa.
U emisiji “Talasanje” Radio Beograda 1, (7. maja 2018. godine), direktor Radio Beograda, Milan Nedić je najavio pretvaranje Programa 202 u muzički radio.
Ubrzo je na kolegijumu glavnih urednika Radio Beograda (10. maja 2018. ) potvrđeno da se aktuelnom “sistematizacijom i reorganizacijom” planira “integrisanje” odnosno prevođenje značajnog broja urednika 202-ke na Radio Beograd 1 i Beograd 2. S obzirom na to da Beograd 202 ima svega 35 stalno zaposlenih, to bi bio težak kadrovski udarac za redakciju i ugrozio održavanje postojećeg, uspešnog, programskog koncepta.
Naklonost slušalaca postojećem konceptu potvrđuju i najnoviji rezultati merenja slušanosti radijskih programa, od strane referentnih istraživačkih agencija sa kojima je R menadžment kuće. U poslednjih godinu i po dana 202 beleži čak najviši nivo porasta slušanosti u odnosu na sve radijske programe uključujući i komercijalne. Ova činjenica pokazuje stav auditorijuma o programskim sadržajima koji se emituju na Dvestadvojci. Već 50 godina, njoj se veruje i ona se voli.
Navedeni podaci stvaraju logičnu upitanost: zašto se urušava popularna Dvestadvojka?
202 nije ni državni, ni privatni medij, već javni servis građana, koji ga finasniraju, kojima pripada i kojima odgovara. Upravo iz tog razloga uređivački kolegijum Programa 202 oseća profesionalnu i moralnu obavezu da posle 49 godina postojanja javno iznese svoj stav o namerama menadžmenta kuće da, “ničim izazvan”, devastira radio koji je postao jedan od zaštitnih znakova Javnog medijskog servisa. Idejom o “muzičkom radiju” Program 202 bio bi ostavljen bez informativnih, kulturnih i sportskih sadržaja, lišen svake suštine i suprotno obavezama i logici javnog servisa skrajnut u komercijalno predvorje iz koga do gašenja vodi samo pola koraka na šta nas upozorava sudbina Radio Beograda 101, Radio Stereorame i Trećeg kanala, koji više ne postoje.
Ova tendencija je suprotna savremenim medijskim trendovima i politici evropskih Javnih medijskih servisa koji pojačavaju i povećavaju broj specijalizovanih radijskih programa između ostalog i zbog toga što je njihova produkcija izrazito jeftina i isključivo u funkciji zadovoljavanja potreba različitih ciljnih grupa javnosti.
U celoj “akciji” nije jasno ni kojom idejom se rukovodi menadžment kuće, šta je cilj i kakvi efekti se očekuju. Stiče se utisak da o sudbini čitavog Programa odlučuju ljudi koji ne poznaju najbolje suštinu radija, medijskog javnog servisa i njegove funkcije. Netransparentno, ignorišu tela RTS pre svih Programski savet pozvan da se bavi koncepcijom, medijskim kvalitetom i strategijom svih programa Javnog servisa.
Nestale bi sve emisije, koje su stekle kredibilitet u auditorijumu. Umesto toga, popularna Dvestadvojka bi u susret svom 50-om rođendanu, umesto potpuno autentičnog i jedinstvenog programa u Srbiji postala još jedana od stotine identičnih komercijalnih radijskih play lista.
Programskim transformisanjem Dvestadvojke u još jedan muzički program, ne samo da bi se ugasio evidentno uspešan programski koncept i programska raznolikost Radio Beograda, kao medijskoj javnog servisa, nego bi Beograd 202 postao reinterpretativni program i potencijalni poligon za eksternu, umesto sopstvenu produkciju, što je njegova osnovna zakonska obaveza.
U vreme kada kvalitetni komercijalni mediji svojim konceptima konkurišu Medijskom javnom servisu, RTS urušava sopstveni program koji je popularan i slušan, upravo zato što ispunjava zahteve svojih slušalaca.
Smatramo dakle da je čitav proces netransparentan, da je procedure zamenilo “prebijanje preko kolena”, a sve to u susret 50-togodišnjici postojanja jednog od decenijama najomiljenijih programa u Srbiji. Time se 202 urušava: organizaciono, kadrovski i suštinski. To nikome ne ide u prilog: ne samo Javnom servisu, već prvenstveno slušaocima, kojima je 202 posvećena.
Zbog toga smatramo i zalažemo se da se čitav “proces” zaustavi, preispita i uzimajući u obzir stavove Redakcije i Kolegijuma Programa 202 iznese najpre pred Programski savet i Upravni odbor Medijskoj javnog servisa Srbije.
Kolegijum Programa 202 Radio Beograda
cenzolovka.rs
