Veze jače od zakona. Konekcije jače od države. Zlo jače od dobrog. Pakost od plemenitosti. Mržnja od ljubavi. Smrt od života.
Stravična vest stigla je danas iz Republike Srpske. Mladić po imenu Goran Karanović, koji je godinama pomagao, lečio i udomljavao napuštene pse, obesio se nakon što je trpeo maltretiranje komšiluka zbog toga što im je smetalo lajanje odbačenih životinja.
Pakosni komšiluk je vazdušnom puškom čak i gađao Gorana, što je on prijavljivao, ali slučaj je zbog korumpirane policije završen bez epiloga. Navodno, izvršitelji ovog zlodela, ljudi iz komšiluka, u policiji imaju konekcije zbog kojih Goran nije mogao da dobije pravdu i neophodnu zaštitu od okolnih sadista.
„Goran je imao 19 godina. Maltretiran od strane komšija i ljudi koji nisu voleli životinje. Brinuo je o 40 životinja kako je znao i umeo. Sebi je oduzeo život ne mogavši više da podnese maltretiranja. Neka ga nebo primi i podari mu večni mir koji među nama nije imao”, oproštaju se od mladića Gorana Karanovića prijatelji iz udruženja Wag Wag.
Goran Karanović godinama je pomogao, lečio i udomljavao napuštene pse, ali je zbog svoje iskrene ljubavi došao u problem sa bezdušnim komšilukom koji nije svoj komfor želeo da meša sa nečim tako poganim kao što je empatija.
Oni koji bi pored umirujućeg živog bića prošli bez osvrtanja preko ramena, koji bi bez mnogo razmišljanja ubili i pucali na drugoga, gurnuli su jedan mladi život niz provaliju senki kojima bespogovorno služe svojim štetočinskim postojanjem i nedostatkom savesti.
Kada bi napuštene životinje mogle govoriti jezikom razumljivim ovim polupismenim neljudima, koji zbog svoje naizgled ljudske krljušti kojom su obavijeni veruju da imaju veća prava od drugih, četvoronožnih i krznenih bića, bez ikakve sumnje izrazile bi tugu i bol zbog gubitka svog zaštitnika koji je podigao ruku na sebe izgubivši bitku sa vetrenjačama.
Goran je imao 19 godina. Maltretiran od strane komšija i ljudi koji nisu voleli životinje. Brinuo je o 40 životinja kako je znao i umeo. Sebi je oduzeo život ne mogavši više da podnese maltretiranja. Neka ga nebo primi podari mu večni mir koji među nama nije imao. 💔💔💔 pic.twitter.com/cKhuxyVep5
— Птица у души. (@azra2209) September 23, 2022
– Goran Karanović je bio mladić od 19 godina. Sarađivali smo sa njim tako što je Goran obezbeđivao smeštaj svim potrebnim psima, dok smo mu mi pomagali oko hrane i svih drugih propratnih stvari, jer se mi prvenstveno bavimo edukacijom. U svom dvorištu je imao oko 50 pasa, a problem je nastao kada su njegove komšije počele da mu prete policijom i inspekcijom, i da se žale na buku, iako ničega sličnog nije bilo.
On je životinje čuvao u svom dvorištu na selu, prve komšije nisu jako blizu njemu, životinje nisu stvarale problem, a najviše je celokupna situacija smetala komšiji iz Austrije koji je ovde dolazio dva puta godišnje, i koji je od njega podosta udaljen – kazala je za “Blic” Anđela Španović, predsednica udruženja “Wag Wag”.
– Mi smo mu dosta pomogli i oko registracije pomenutog smeštaja za životinje i trebalo je da prođe još 14-15 dana pa da celokupna stvar sa papirologijom i dokumentacijom bude gotova. Međutim, policija i inspekcija su konstantno dolazili kod Karanovića na vrata i stvarali mu pritisak. Okidač koji je doveo do samoubistva je Goranova mladost i to što nije shvatao kako ne postoji način da se bez sudskog naloga oduzima imovina. Juče ujutru njegova majka me je pozvala i javila potresne vesti – da se Goran obesio u plasteniku, a dan pred navodno oduzimanje njegovih pasa od strane inspekcije – otkrila je predsednica ovog udruženja.
Goran je pre dve večeri odlučio da je kraj. Živeo je sa mamom, tatom i sestrom. Ostavio ih je same, prenevši na njih svu težinu boli koju nije mogao izneti.
Svi smo čuli za termin komšiluk iz pakla. Ovaj komšiluk je dečka od 19 godina oterao pod zemlju. Voleo dečko životinje. Ko ga jebe što se nije zanimao za nešto pametnije i isplativije, je li tako žohari?
– Komšije su pre mesec i po dana pucale ptičarkom na Gorana. On ih je prijavio, ali to nije dobilo nikakav epilog. Zakon se na Gogiju mogao izgleda prekršiti – navela je Anđela.
Ovi štrokavi mozgovi koji sebi ne mogu da objasne značenje reči ljubav, već svoj prevodilac uvek filtriraju kroz mržnju, bes i kukavičluk, hteli ne hteli do kraja svog boravka na planeti nosiće sa sobom misao da su posredno izmakli stolicu jednom dečku sa kanapom oko vrata koji nije navršio ni dve decenije među nama, divljim ljudima.
Empatija je u današnjem svetu najgora dijagnoza koja može napasti poštenog čoveka. Biti empatičan znači imati suicidne namere, hrliti u propast, u tugu i čemer. Osećati i proživljavati sve ove lične i kolektivne, privatne i javne, paklove koje imamo prilike da uočavamo svakog bogovetnog dana.
Empatija je ravna smrtnoj presudi. Egoisti, egocentrici i egomanijaci raznih vrsta u ovom svetu mogu računati na prosperitet i podršku podguznih mušica koje žive ovaj život bez hrabrosti da zauzmu stav i iznesu mišljenje. Ovi saosećajni, okarakterisani su kao slabići i bezveznjakovići u materijalnom svetu.
Taj komšiluk, to su isti oni veliki Srbi, pravoslavci, nikad veći hrišćani koji se prekrste se iz tramvaja kad svrate u Beograd pa prođu pored Hrama Svetog Save. To je taj panj što se busa u svoj “nebeski narod”, a svoga prvog komšiju, nerođenog brata, “gleda kao vuk”.
Tu smo se malo zajebali u proceni, dragi svi. Ukoliko postoje te kosmičke pravde, nebesko carstvo i Sveti Petar koji čeka na rajskim kapijama, ljudi poput Gorana koji pomažući drugima ne traže ništa zauzvrat imaju rezervisano mesto među anđelima.
A poganici neka se spreme za kazan. Niće ih spasti ni 100 Oče naš, niti još hiljadu “coki popu ruku” intimiziranja sa sveštenim licima. Kad već Goran pravdu nije sačekao ovde, možda će je naći negde gore, među krznenim prijateljima koje je ispratio i koji se lavežom javljaju da nagoveste tešku sudbinu nas koji ostajemo i čekamo da nam zveri nanjuše trag u ovoj kaljuzi.
– Oni su zlotvori, mog su Gorana oterali u smrt, zbog njih je moj mali anđeo digao ruku na sebe. On je imao 15 svojih pasa, ostali su bili sa ulice. Dešavalo se da ih se skupi i po 50, sve njih je on hranio, lečio i čuvao, bez ikakve materijale koristi, iz čiste ljubavi. Od svog novca im je kupovao lekove i hranu – kazala je Goranova majka, Zora Karanović iz sela Štivor kod Prnjavora, za Srpska info.
Hoće li se komšiluk zapitati kakav li je osećaj kada sina od 19 godina pronađete obešenog u plasteniku?
– Meni je to dete bilo kao moje rođeno, moja duša cvili i vrišti od bola i tuge za njim. Bio je beskrajno pošteno i iskreno dete. On je samo spasavao nemoćne, ostavljene i odbačene duše. Svima je verovao i mislio da su svi ljudi dobri, a u stvari nisu – za isti mediji je kazala komšinica Snježana Emanuela, žena koja je pokušavala veštačkim disanjem i masiranjem srca da spasi Gorana do dolaska Hitne pomoći.
Nije bilo pomoći. Smrt je i ovoga puta pobedila. Zlo je nadvladalo. Goran je danas sahranjen.
Zaštitari životinja iz cele BiH burno su reagovali na ovu vest. Pozvali su sugrađane da dođu danas u Prnjavor i isprate Gorana, a onima koji nisu bili u mogućnosti da dođu u Prnjavor, da se okupe od 13 sati ispred Hrama Hrista Spasitelja u Banjaluci i minutom ćutanja odaju poslednju počast nesrećnom mladiću.
Ovakve vesti ne mogu da vas duboko ne protresu, ogade vam samu činjenicu da pripadate istom narodu, istoj rasi, istoj civilizaciji sa neljudima ove vrste. Maltretirati i šikanirati dečka ovako primitivno, brutalno i oterati ga preko ivice života i smrti, to ni zveri neće raditi.
“Hrabri udare mačem”, rekao je Nele u pesmi “100 načina”. Ove kukavice koje puškom gađaju i zaštitu traže u poznanstvima sa policijom, to nije moj narod. To nisu moji ljudi. Boli me uvo što je pravoslavac, nakrivo nasađeni, što se preziva na ić ili što mu se keva zove Milica, a ne Esma ili Sanela.
Prezirem vas i činjenicu što smo pripadnici iste nacionalnosti. Sramota me je u vaše ime. Želim vam da je Onaj, koji sve gleda i prati, video i ispratio vaše iživljavanje nad slabijim od sebe.
Voleo bih napisati – učite decu da budu dobri ljudi, da saosećaju i budu empatični, naročito prema slabijima i ugroženima.
Ali ovaj svet ne funkcioniše tako. Ovo je svet sadista koji uživaju u patnji drugih živih bića. Ovo je svet nezainteresovanih. Svet zombiranih koje jednostavno nije briga.
Učite decu da je sve dozvoljeno samo ako imaju vezu, naročito u muriji. Mogu da se iživljavaju, da pucaju, da kolju, siluju, da rade sve gadosti koje im padnu i ne padnu na pamet, samo ako imaju šemu i kombinu. Učite ih ovo. Lakše je i praktičnije. Brigu za druge secite u korenu.
izvor:https://luftika.rs/
