Kako nastaju MUTANT-SRBI?

Ko su mutant-Srbi? Mutant Srbi su oni Srbi koji svojim ponašanjem brukaju sebe – i od toga dobro žive, a nas mrze. To su oni koji više vole strance, nego komšiju koji sprema prase za Božić. Strance vole za pare, a komšiju mrze iz istog razloga.

Njihov moto je „Samo meni treba“, koji skrivaju iza „Samo ja znam“. Njih je u svakoj feli i imaju različite manifestacije delovanja. Opasni su iz najmanje dva razloga. Prvi je što su bezdušni, a drugi je što to javno propagiraju i multiplikuju mutante. Oni se neutralizuju na različite načine. Danas ću s jednim gospodinom da se razračunam, iz pedagoških razloga, njegovim oružjem – znanjem. Kako? Ovako.

Ne gledam TV odavno. Imam si drugi pos`o. A i drugo sokoćalo. A i pre sam više volela Radio Beograd nego TV. Praktično, uvek. Kad sam bila mlada, pozvali me jednom da tamo radim. Kako sam ušla, tako su mi skočili za vrat oni koje su tu dovele tate, a tate je tu dovela Partija, te su mi kljucali oči čim bih se pojavila u zgradi Radija. A moj deda radio na dvoru… Tako je „sindrom Salijeri“ razmahao krila, ustremio kandže, rogove i kopita na talentovane, ne bi li stekao neku poziciju u medijima. Takvi su zauzimali položaje, a radili su „crnci“, oni koji su stvarno znali da rade. Tako to uvek biva. Ako je reč o Titu, Partiji i nesvrstanima, deca komunista-pozera su birana po tzv „moral-političkoj podobnosti“, a ako je bila reč o obrazovanju, deci, muzici, sportu i tako to, radili su najbolji. Ja i dan-danas na Jutjubu slušam radio drame Radio Beograda. Preporučujem.

U vreme Slobe najviše sam volela da slušam Tatjanu Milekić. Njeni uvodnici su bili i ostali antologijski. Imala je uvid i način. To razlikuje čestitost od larpurlatizma. Ali, pre svega, pretpostavlja znanje. Za mene je znanje urednika u Radiju bilo nemerljivo, dakle – neupitno i neprikosnoveno. Mi ne znamo sve te male ljude koji žive u toj kutiji, ali ću izreći još jedno jedno ime koje vredi zapamtiti – Nenad Kamidžorac, urednik narodne muzike. Njegovo znanje prevazilazi sve okvire analize i divljenja. Ne poznajem ga naravno. „Po delima ćete ih poznati“…

I moj ti Jutjub ponudi da odgledam gostovanje Slobodana Stupara na N1 u Jutarnjem programu. Sećam se i njegovih emisija, ali sam prestala da ih slušam kad nas posle 5. oktobra nije obavestio da okupaciju slavimo kao oslobođenje. E, `ajde sad da ga čujem, nisam više od 20 godina… Kad ono – majko moja! Ljudi moji!

Pođimo redom.

Prvo pitanje je bilo vezano za slučaj Bjelogrlić-Antonijević. Stupar je doslovce izgovorio „To je normalna stvar, uzmite bilo koji londonski pab. Bez tuče…“. Alo, brate slatki, gde ti je domaće vaspitanje?! Udariti bilo koga nije normalna stvar. Na stranu što je Antonijević za Vučića. Ima pravo. Na stranu što Bjela nije za Vučića, i on ima pravo. Na stranu i što je Antonijević svaku srpsku temu na filmu unizio do balčaka. Od toga da je „Zaspanka za vojnika“ po Jakovljevićevoj Trilogiji vrh vrhova u minimalizovanju srpske istorije lošim filmskim jezikom. Bjelin „Montevideo“, samo prvi deo, ima više rodoljublja od svih filmova u poslednje vreme. Pa šta?! Da li mu to daje pravo da se ponaša agresivno? Je li, Stuparu? Bruko… Nema provoda bez šorke, a i preliće se na ulicu, jer je sve napeto… To čovek kaže. A mi živimo u Tunguziji, pa ne znamo kome bi ovde odgovarao građanski rat. Da li je to sve? Pa ne, naravno.

Čovek ispriča kako stranci pozovu predsednika telefonom, pitaju kad će da završi ono što treba da završi, a onda mi gledamo kako priča da mu je teško na vlasti, pa ga pita što li je na vlasti kad mu je teško. Stuparu uopšte nije upitno što stranci zovu. Što ucenjuju… Oni u njegovom obrascu mišljenja ne figuriraju. Reč „stranac“ je tabu tema, mož` da umreš ako spomeneš. Pa, ko je doveo ove na vlast?! Ko je čestitao Tomi Nikoliću na pobedi pre nego što su birališta zatvorena? Ko, bre, majke ti? Ti se nama obraćaš kao da je uspeo plan zaborava… Je li?

E, onda je spomenuo Velju Ilića, koji je po njemu rekao „Nemojte da kraduckate. Kradite!“. Ne, moj Stuparu, nije tako rekao. Slušala sam, da. Rekao je „Ja sam mislio da vi kraduckate, a vi kradete…“ pa se ne zna mera. To je sasvim suprotno od ovog što je Stupar rekao. Prosto ovo kažem zbog istine. „Jer kad smo sa istinom, mi smo direktno s Bogom“, rekao je Patrijarh Pavle. Ja volim da sam sa istinom, jer volim da sam direktno s Onim s Kim treba da budem.

E, sad dolazi ono glavno – neznanje. Povela se reč o protestu na Cetinju zbog ustoličenja Mitropolita Joanikija. Kaže novinar da nama ovde nije jasno, a moralo bi da bude, da kao što se otcepila Makedonija, pa se više ne spominje ni Arhiepiskop Jovan. „Isto je i sa Crnom Gorom“, kaže Stupar, „Crna Gora je napravila samostalnu državu pre 14 godina. Ti si 14 godina čekao da mi njima pravimo rusvaj, da u crkvu koja je crnogorska… dođe neki izaslanik Srpske pravoslavne crkve…“ I opet spominje Vučića, jer, po njemu, Vučić na tome insistira…

Ja ne spadam u ljubitelje ovog režima. Naprotiv. Kao ni prethodnog, da se razumemo. Ali više mrzim glupost. Ej, čoveče, neznalice, pa Crkva je samo jedna, a nazive dobija po narodima za koje je nadležna, a ne po državama. Tako u Londonu imaš i SPC, i RPC, i GPC, i da ne nabrajam sve pravoslavne crkve. Pa, u Beogradu imaš Rusku crkvu za Ruse. To, rekoh, nema veze sa državama, nego sa narodima. Ko je smeo da pisne da je Srbin u Crnoj Gori? Ljudi su išli na Goli Otok ako bi se izjasnili kao Srbi. Komunizma ko zna da li bi bilo u toj meri da nije bilo Crne Gore. U vreme Tita su nastale nacije Crnogorci, Makedonci i Muslimani, je l` tako? Tako je. Da. Od koji naroda su nastale? Pitam. Ne prejudiciram. Pitam. Čija je prestonica bila Skoplje? Nije važno kad, važno je šta je bilo sa Srbima tamo… Nisu više? Poštujem. Tako su odlučili, OK. Ko su bilo Belomorski Srbi, ja to onako usput? Ja ne srbujem, da ne da Bog. Gospod ne zna ni za Judeje, ni za Jeline, ni za kakav etnofiletizam, ali ni za laž.

Tebe, kao intelektualca, neznanje ne pravda. Ne pravda te ni izraz „Šorka je normalna“. Ne pravda te proglašavanje SPC crnogorskom, jer je SPC nadležna za Srbe, a crnogorska nek` se registruje kod MUP-a i nek je sve pravoslavne crkve priznaju, kao crnogorsku.

Kakve ovo veze ima sa Srbima-mutantima? Pa ima. Ako imate više onih koji su lajkovali ovu emisiju, nego onih kojima se Stuparevo gostovanje ne dopada, onda su to potencijalni mutanti. Jer oni veruju gostu, kao što sam mu i ja verovala kad sam mislila da je demokratija življenje pravde. Ne mogu da ulazim u nacionalna osećanja ovog čoveka. Možda on voli ovu zemlju više od mene. Govorila sam samo o znanju i moralu. I zato je za mene novinar Tatjana Milekić, a ovo nije… Ovo je inkubator za mutante. Ne matica, neću da vređam, nego inkubator. Greje. Podgreva. Pa se mladi legu…

PS Da, znam da sam mogla da pišem za Radio Beograd. Ali me je dragi Bog sklanjao od svakoga zla. Bog je svoje stavio pod korito dok ne dođe princ sa cipelicom. Nije mi lako. Ali ga čekam s nadom.

izvor:blogfrket.blogspot.com