Uoči 24. aprila

Podržimo neku od lista patriotske opozicije (1)

1
847

glasanje-na-izborimaIzborna kampanja za parlamentarne, pokrajinske (Vojvodina, ali ne i KIM, što je „tekovina“ aktuelnih vlasti) i lokalne izbore 24 aprila, može se smatrati makar sa politikološkog aspekta, kao veliki korak unazad u nekim elementarnim postulatima demokratije i pluralizma koji su teško sticani tokom poslednjih četvrt veka obnove višestranačja.  Posmatrano još od obnove parlamentarizma 1990. izostajali su čak i zapaženi dueli suprotstavljenih opcija u sredstvima informisanja, neće biti mnogo ni velikih predizbornih skupova. Vladajuće strukture, uz pomoć nama nenaklonjenih sila, su dobro procenile da fer utakmica višepartijska neće doneti nikakve pluseve postoktobarskoj koncepciji koja je u mutiranom obliku naprednjaka i dalje na vlasti i koja donosi višestruke plodove nama najnenaklonjenijim silama u njihovim ciljevima devastriranja Srbije i Srpstva u celini (ekonomski krah, demografski sunovrat, socijalno propadanje, predaja državnih preostalih tapija i na severu Kosova, nekrtičko puzanje ka EU, uvođenje NATO u Srbiju, odsustvo efektivne državne saradnje sa srpskim faktorom u okruženju – srpskom u Crnoj Gori koji vodi teške i ključne bitke, kao i na adekvatan način sa republikom Srpskom i dr.).

Ovo je najprljavija kampanja, pre svega zahvaljujući medijima u rukama režima i pod uticajem nama najnenaklonjenijih sila, kampanja čija je ukupna poruka iracionalizam i jedna vrsta haosa, fantazma, prizemnih uvreda i etiketiranja, čak ludila. Upravo taj izostanak racionalizma, spuštanja javne komunikacije na najniži regresivni nivo, može i u praksi postiže relativizaciju suštinskih ontoloških pojmova koji i čine čoveka onim što jeste, kao što su pravda, lopovluk, uspešnost privrede ili njen sunovrat, poštenje, patriotizam, izdaja, licemerje…Zamislite sučeljavanje poštenog i uspešnog čoveka sa nekim ko je antipod tome, kome će više odgovarati haos i iracionalizam u prezentaciji i komunikaciji?! Ili idelano za ovog drugog, izostanak čak prave komunikacije. Pa naravno onom koji je mutan i nečist, što je lako razumeti zašto se «predizborna kampanja» odvija u ovakvom pravcu i ko je tu usmerava. Jer umesto da se diskutuje o rešenjima i operacionalizaciji recimo Briselskog sporazuma, daje se slika osakaćene Srbije bez KiM sa hakovanog sajta Dveri koje prenosi Pink, a takvih primera je koliko hoćete. Uzgred premijer Vučić je po istom pitanju predao akcioni plan Vlade sa svojim potpisom pre mesec i po dana Austriji i Sebastijanu Kurcu, što je prikazao i RTS pa niko oko toga u kontrolisanim medijima nije ništa problematizovao, iako je to teška antiustavna kategorija imajući u vidu stvarni i simbolički značaj premijera u pravnom sistemu naročito onom anglosaksonskom koji se bazira na empiriji postupaka državnika.

Patriotska opozicija stiče se već sada načelno utisak, nije postigla mogući strateški cilj oko ujedinjenja i kvalitetne kampanje koja bi izvukla na biračka mesta, shodno realnom stanju u zemlji, najveći mogući broj birača i porazila, ili čak ozbiljno uzdrmala režim, ali sa druge strane neki efekti su postignuti i oni nisu zanemarljivi. Mislim da nikada do sada različiti faktori uključujući i «službenike» nisu tako uspešno radili svoj posao razbijanja patriotske opozicije, njene fragmentacije, i čak u nekim slučajevima i zavađanja, do te mere da je to u ovom trenutku teško pedantno i izanalizirati. I u samim organizacijama patriotske opozicije postojala je u nekim slučajevima pojava defetizma i odsustva mobilizacije svih mogućih sopstvenih snaga za maksimiziranje makar sopstvenih stranačkih rezultata (ne računajući često fragmentaciju i skromnu saradnju između samih stranaka koje čine patriotsku opoziciju), što će biti nadam se predmet analiza i pokušaja korekcije nakon izbora. Ali na sreću, mislim ipak da se to može reći, u ovim pokušajima i borbama patriotske opozicije bilo je mnogo «neznanih junaka» koji će, očekujem, ključno pomoći da aprilski izbori  ne budu od režima i mekookupacionog aparata priželjkivani «aprilski rat» koji je nesrećno i sa petokolonašima u svojim redovima vodila pre više od sedam decenija vojska Kraljevine Jugoslavije protiv tada nama najnenaklonjenijih sila upravo u ovom mesecu. Epitet neznanih junaka sada koji su izneli kampanju svojim entuzijazmom se ne odnosi naravno na SNS botove i sendvičare, koji su imali na raspolaganju (kao i osovinska soldateska u ono vreme), nesrazmernu i maksimalnu silu i nadmoć. U ovom našem izbornom slučaju praktično i neselektivno sve medije koje postoje u Srbiji, uključujući i takve koji se mogu smatrati prljavim i u formi, poput recimo Informera ili (nadam se samo nekih) emisija na Pinku, potom državna i budžetska sredstva za transporte svakodnevno stranačkih aktivista po čitavoj zemlji, potom kompradorski deo elite, koji je dobio zadatak od nama najnenaklonjenijih sila već duže vreme da podrži premijera, zatim službenike različitih vrsta koji su iz naizgled neutralnih pozicija eksperta slučajno na vodećim mestima u medijima i društvu, prebačeni u operativna tela naprednjaka, uključujući nekada i samu poslaničku listu. Ovome na žalost treba dodati i delovanje različith struktura države Srbije koja se koriste za najrazličitije potrebe režima i kompradora u slabljenju opozicije patriotske, a o delovanju samih nama najnenaklonjenijih sila, nvo i druge aparature, možemo često samo da nagađamo, ili da pretpostavljamo za mnoge opoziciji neugodne efekte iza kojih i oni (verovatno) stoje.

Da Vas podsetimo:  Vučić po ko zna koji put objavio rat mafiji... "KRAJ VICA!"

Sa druge strane ovu kampanju je dobrim delom za patriotsku opoziciju, ma kakav ona rezultat bude postigla, a biće realno da dve liste uđu u narodnu skupštinu (DSS-Dveri i SRS gotovo sigurno) izneo običan čovek aktivista, često entuzijasta, bez ikakvih materijalnih i drugih dobitaka, pri čemu se oštro već u strartu razlikuje čak i od najmanje plaćene režimske pešadije (sendvičara i botova), da ne govorimo o njihovim elitnijim strukturama gde se dobici materijalni i imaterijalni izražavaju u daleko krupnijim dobicima.

Preostalo je da se na izborima 24 aprila izađe u što većem broju i na taj način pokaže okupacionom aparatu, naročito onom stranom, da i pored sve medijske blokade i spinovanja, podrške kompradorskog dela elite,  i neverovatne nesrazmere u svim sredstvima i efektivama, uključujući i podmuklo delovanje službenika na različitim pozicijama u kampanji, da će narod kazniti ovu vlast za sve propuste i predaje, na taj način što će najmanje dve liste patriotske opozicije ući u Narodnu skupštinu, a režim uz sve nebrojene povlastice imati uočljivo manji broj mandata nego prošli put. Važno je da patriotska opozicija i nakon 24 aprila sagleda svoje propuste, naročito to da je uglavnom razjedinjena izašla na ove izbore, i da je potrebna programska saradnja za nastavak borbe, tu su ostalom već i predsednički izbori za godinu dana.

Lista DSS-Dveri je jedina u patriotskoj opoziciji uspela da se kako tako ukrupni, i to će doneti rezultat, a utiska sam da su njeni lideri dr Sanda Rašković-Ivić i Boško Obradović bili najizloženiji u kampanji udarima sa svih strana. Ipak njihovo držanje i borba u ovako teškim okolnostima je utiska sam bila lavovska i dostojna želja opozicionih simpatizera, a uz sve blokade oni su na momente dosegli i srca i duše hiljada do sada neopredeljenih birača, ili onih koji nisu ni planirali da izađu na birališta. Kako sam i sam bio više puta za ovo vreme u kontaktu sa liderima DSS i Dveri, usudio bih se da konstatujem da su to ljudi od posebnog kvaliteta, izdržljivi i borbeni, prekaljeni i sada već očeličeni u borbama koje su vodili, a u isto vreme siguran sam i ne mnogo odgovorni za izvesne slabosti organizacije kampanje koji su tu i tamo bili uočljivi ove liste, naročito kada je u pitanju DSS (očajan rad centralne fb stranice; stavljanje ju tube na dssinfo sa događajima nekad ili češće nikada što je nedopustivo ako se ima u vidu medijski mrak u zemlji i da je ovo šansa da se to makar delimično suzbije; nedovoljno ažurno snimanje važnih događaja, tribina i skupova sopstvenim kamerama ili makar mobilnim telefonima, i uopšte rad na internetu, koji krije ogromne moguće dobitke za segregisanu patriotsku opoziciju što su neke druge organizacije poput Zavetnika ili Preporoda, pa i radikali bolje iskoristili; višemesečno osposobljavanje centralnog sajta stranke, koji je i posle stavljanja u pogon samo retko popunjavan, iako su aktivnosti stranke-koalicije i materijal za to širom Srbije bili ogromni; odsustvo korišćenja i u približno dostupnoj meri rada strukovnih saveta tokom kampanje gde su svetlije tačke Savet za bezbednost i Ekonomski savet; izostanak izlaska makar jednog broja najavljenog dnevnog lista Sreća – što je donekle razumljivo zbog besparice; odustajanje od češćih odlazaka u narod, uključujući možda izostanak i završnog centralnog mitinga iako je konvencija u Domu sindikata i drugi slični skupovi bila svakako na najvišem nivou; nedovoljno korišćenje u kampanji intelektualaca i priznatih stručnjaka koji su bliski stranci i dr.).  Najveći deo ovih nedostataka je uslovljen nedostatkom finansijskih sredstava i ole povoljnim uslovima za rad u izbornoj kampanji.

Da Vas podsetimo:  Vučićeva orkestrirana krađa i nove masovne prevare

Usudio bih se da izdvojim po svom izboru dr Sandu Rašković-Ivić koja je možda nasuprot favorizovanom Vučiću bila najsegregisanija osoba u čitavoj kampanji, protiv koje su se sve raznovrsne podmuklosti i zla mekookupacionog aparata oštrila i usmeravala. Ona je pokazala neverovatnu fizičku i duhovnu izdržljivost, stoički nedeljama danonoćno vodila kampanju, pokazala izuzetan dar i energiju u komunikaciji sa narodom, nastupima u medijima, pokušavala i uglavnom uspevala zajedno sa Boškom i drugim istaknutim ljudima organizacija, da poveže redove stranke i koalicije, trpela, kao niko raznovrsne podmuklosti i udare čak nezapamćene na ovim prostorima od obnove pluralizma i smogla snage da povede čitavu jednu ideju, ideju alternative i opozicije ovom zlom stanju u zemlji ka jednom parcijalnom uspehu, a to je ulazak u parlamenat. Pored toga i što je veoma važno, Sanda Rašković-Ivić je i u izuzetno neregularnim uslovima za pluralizam i demokratiju, uspela da u najvećem razveje konstrukcije i laži koje su sistematski vođene i pletene oko ove, dozvolite mi na zapažanju, veoma lepe i inteligentne žene (iz jedne izuzetne srpske poštene i intelektualne porodice), još od trenutka kada je postala predsednica DSS oktobra 2014. Boško Obradović je političar modernog tipa, sa mnoštvom kvaliteta i atributa, koji svakako ima snaga, a nadam se da će i okolnosti u budućnosti ići u tom pravcu, da odigra važnu ulogu u usmeravanju ogromne i potencijalno većinske volje građana Srbije nezadovoljnih postoktobarskom koncepcijom.

Šešelj je bio i ostao unikatan političar i figura na srpskim prostorima. Radi se o neverovatnom čoveku, koji ima impresivne kvalitete i upornost, posvećenost ideji, neviđenu snagu i inteligenciju, što je pokazao i u Hagu. Sa druge strane stiče se utisak da je šteta što ne sarađuje sa drugim patriotskim organizacijama, i utiska sam uz sve napred izrečene epitete uočljva je i izvesna isključivost njegova u izrazima, koja možda odgovara radikalima, ali nije bila svojstvena svim njihovim liderima istorijski, recimo Pašiću ili Milovanu Milovanoviću, koji su pokazivali i dragocenu mudrost, odmerenost u važnim trenucima srpske istorije. Moja procena iznešena pre gotovo mesec dana nakon presude Haškog tribunala, pokazala se za sada u dobrom pravcu – da će Šešelj, koji je u biti patriota, spustiti loptu, i shodno realnim nacionalnim interesima za čiju se odbranu i realizaciju zalaže, nešto povećati državotvornu sabornost u kampanji, smanjiti opaske i žaoke na ostatak patriotske opozicije, i po logici se verovatno sve više u perspektivi sukobljavati, mada dozirano i sa SNS i samim Vučićem (zbog i daljnje pretnje pre svega koja dolazi od Haškog tribunala u žalbenom procesu, a i neki visoki funkcioneri  SRS su takođe optuženi zbog navodne uvrede ovog nesuda, pa su ključevi njihovog potencijalnog izručenja u Vučićevim rukama). Radikali su išli na masovan kontakt sa narodom, što je u uslovima medijske stege dalo određeni rezultat, mada sam utiska, da je suštinska oštrica napada i svake segregacije od režima i aparature raznovrsne išla pre svega prema DSS-Dveri koaliciji, ali ni ostali iz patriotske opozicije nisu u biti pošteđeni.

Da Vas podsetimo:  Rijaliti tragedija Srbije

05_dragan-petrovic-200x200

Dr Dragan Petrović

1 KOMENTAR

  1. Puno postovanje za iskazan trud i analizu politicke scene Srbije. Prvo pitanje je da li mi uopste imamo piticke stanke koje izrazavaju volju naroda? Odgovor tacan je ne, i ako imamo takve nisu trenutno u parlamentu, a i deo nazovi opozicije su pridruzene stranke pod uticajem velikih stranaka. Ko sustinski vlada velikim strankama? Odgovor je, onaj koji ih ucenjuje, ili za koga „dobrovoljno rade“. Pa sta nam preostaje? Ostaje nekoliko malih pokreta, bez iskustva, i bez dovoljnog glasackog tela za ozbiljniji rezultat. Kakva nam je alternativa? Da sam na mestu svih koji zele promene, ili zele bar da osete da nesto mogu da promene, da koncetrisu svoje glasove u dva bloka, Dveri i Dosta je bilo. Ova dva pokreta imaju ozbiljnu sansu da udju u parlament, uz podrsku svih ostalih neodlucnih, oni u zbiru mou da predju 25 %. Svi koji stvarno zele promene, a i zele da se bave politikom, svoj doprinos mogu da pronadju u ova dva bloka. Sve drugo je rasipanje glasova, koje veliki oberucke prizeljkuju. Odigrajmo takticki, bez emocija, iskoristimo momenat, da nekeod velikih posaljemo u istoriju, a ostale cemo pribiti uz zid, zaoukruziti u jenu grupu, i spartanski poraziti. Sve najbolje uz najbolje namere!!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime