Istraživanja javnog mnjenja, radila se ovde, u Americi, ili u Tunguziji, u predizbornim periodima nisu nikada presek stvarnog stanja, već stanje kakvo se hoće posle izbora, od strane centara moći.
Zato su moguće dramatične razlike u rezultatima raznih firmi za istraživanje javnog mnjenja, zavisno od toga ko preko njih pokušava da kreira, a ne istraži javno mnjenje. U samo pet-šest dana objavljena su dva istraživanja: jedno je urađeno od strane Faktor plus agencije , drugo od strane EU , koja kao da su rađena u dve različite zemlje. Oba istraživanja, zapravo, pokazuju kakvu postizbornu podelu plena hoće kolaboracionistička vlast, a kakvu stvarni gospodari Srbije, naši evro-atlantski prijatelji. Vučiću je od vitalne važnosti da osvoji 50% plus jedan glas, dok se Zapad bori da ga svede ispod te cifre, da bi uvek mogao da ga obori putem okupljanja Kurte i Murte, odnosno široke koalicije, u kojoj bi se u usta poljubili patrioti i evropejci. Ko misli da je ovakva ljubav nemoguća, taj ništa ne zna o srpskoj politici.
Neobična je brzina i lakoća sa kojom neke patriotske liste prikupile potpise, bez da iko zna kada su i gde su prikupljani. Za prošle izbore, nisam mogao da se odbranim od patriota, koje su mi dnevno slale po desetak-dvadeset mejlova, kojima su obaveštavale javnost gde će i kada prikupljati potpise. Ovog puta nisam primio ni jedan mejl, niti poznajem ikoga ko zna gde su i kada patriote skupljale potpise. Okreni-obrni, svi skupiše za dva-tri dana, sem Saše Radulovića, koji nije u Vučićevoj milosti što, otprilike upućuje na to kome patrioti duguju nepodnošljivu lakoću prikupljanja potpisa. Razmena patriotizma za potpise odigrala se u savršenoj tišini i za rekordno vreme. Moja je procena da Zapad kontroliše sve proevropske partije i najveću patriotsku grupaciju, DSS-Dveri, dok se dve druge liste, Treća Srbija i Zavetnici nalaze pod kontrolom domaćih centara moći i da će biti u poziciji da prilično vajde na tome što neće preći cenzus, ali će otkinuti neki procenat koaliciji DSS-Dveri. Situacija sa SRS i nije neka enigma; Šešelja je iz mardelja mogao da pusti samo zapadni faktor, Vučić nikakav uticaj na to nije imao. Ko ga je iz zatvora pustio, taj ga i kontroliše. To što on, u svojim nastupima, ne kritikuje Vučića, a kilavi Nikolića, sasvim je u skladu sa zapadnom opservacijom da je Vučić evrofundamentalista kome su potrebne izvesne korekcije, a da je Nikolić krti rusofil. To nema nikakve veze sa Šešeljevim doživljajem njih dvojice, već spada u aranžman sa Hagom, odnosno onima koji kontrolišu tribunal. Naivne su pretpostavke, nastale u našoj javnosti povodom odsustva Šešeljeve kritike na račun Vučića, da će njih dvojica praviti nekakvu postizbornu koaliciju. To je statika u razmišljanju, a politika je, ipak, dinamika. Šešelj će ići ovde, ili onde, zavisno od naloga; danas se ne može predvideti gde će se radikali udenuti, ali je jednop sigurno: oni će biti korektivni faktor za Vučića: ako počne da skreće sa evropskog puta, SRS će pokušati da ga obori patriotskom retorikom (naći će se neki beznačajan povod), a ako Vučić ostane privržen evropskijem vrednostima, SRS će ga pravdati, opet patriotskom retorikom, naravno. Da je patriotizam bio na nekoj velikoj ceni u SRS, ne bi se većina funkcionera i 3/4 članstva preselilo u SNS. U ovoj partiji se nikad nije radilo o patriotizmu, nego o upotrebi i naplati patriotizma. Šešelj će, dok čeka pravosnažnu presudu, i dalje biti upotrebljavan od zapadnog faktora, a ta presuda može i da se izmakne u daleku budućnost. Sve u svemu, verovatnoća da Vučić napabirči 50% plus jedan glas, prilično je opala oslobođenjem Šešelja. Ipak, rezervni depo glasova, odnosno birački spisak koji se narastao bezmalo do ukupnog broja stanovnika, pokazuje da je Vučić mislio na duže staze, U jednom od prethodnih tekstova sam dokazao, mislim ubdljivo, da je maksimalan efektivni broj birača u Srbiji negde oko pet miliona. Ako izlaznost bude, u odnosu na ovu cifru, čak i 70%, to je tri i po miliona birača, što bi se, imajući u vidu birački spisak, pokazalo kao pedesetak posto. Po mom mišljenju, formalna izlaznost od 50%, dakle oko 3,5 milona je gotovo nedostižna, bez pomoći rezervnog depoa glasova. Lako bi se kutije napunile (rezervni depo glasova, dakle onih koji su u spiskovima, a u životu ih nema je bar milion i po), da ovog puta međunarodni posmatrači neće biti budni.
To što je Vučić u svoju orbitu uvukao Marka Blagojevića, dajući mu lukrativne pozicije, je odličan potez, jer će bar CESID biti pod njegovom kontrolom, ali OEBS neće. Ne bi me iznenadilo da brojanje glasova ovog puta bude burno. Vučićev problem je u tome što će cenzus preći samo oni koji imaju istog gospodara i što dobro zna da su jednako poslušni kao i on, te da će, na mig sa Zapada, skočiti na njega kao čopor gladnih vukova. Izgleda da je procena Zapada da Vučić, iako devastira Srbiju, to ne radi dovoljno entuzijastički i dovoljno brzo, te da je, za višu fazu (odvajanje Vojvodine, priznanje Kosova i dokrajčivanje privrede) potrebna sveža krv-koalicija evrofundamentalista, koji poste već četiri godine, udaljeni od glavnih tokova biznisa i para, i patriota, koji još uvek razišljaju u šestocifrenim relacijama, ali bi rado videli sedmu cifru na svojim računima. Kad god je izborna kampanja mlitava, kao ova, koja je u toku, posle izbora nastaje frka; i obrnuto, kad je kampanja žestoka, obično se završi naglim pražnjenjem energije i potonućem u apatiju. Narod kaže: tresla se gora, rodio se miš. Obog puta više izgleda da će se roditi miš, pa će se tek onda tresti gora.
Milan Milenković
in4s.net
