Svet na dvostrukoj „lakat“ krivini

0
71
Foto: printscreen

Prethodnih par meseci, bukvalno prestravljen, imam užasno jaku potrebu da glasno razmišljam o ratnom sukobu između Rusije i Ukrajine. Pre svega, siguran sam da u ovoj situaciji nije baš sve tako crno-belo, kako nam to na prvi pogled izgleda, i kako to pokušavaju da nam objasne antiruski, „proevropski“, a naročito proamerički izvori.

Ne, nije mi ni na kraj pameti da branim diktatora Putina i njegove dnevno-političke odluke na ukrajinskom frontu. Smatrajte da ću samo pokušati da realno osmotrim geostratešku poziciju Rusije, a pre svega njenu vojno bezbedonosnu komponentu.

Kao što svi znamo, radi se o prostorno najvećoj državi na svetu koja samim tim poseduje i najviše planetarnih prirodnih bogatstava, i kojoj je jedini cilj da sve to bogomdano sačuva i odbrani. A koja ima samo 140 miliona stanovnika!

Da li ću uspeti u ovoj svojoj „analizi“, pokazaće vreme, i to verovatno mnogo brže nego što očekujem.

Naravno da kao i većina ljudi na svetu koji su doživeli i dobro i zlo, osećam ogromnu količinu empatije prema stanovništvu Ukrajine. Duboko saosećam sa bombardovanim narodom jer su ne tako davno i srpska deca bila u skloništima.

Šta je razlog „saosećanja“ zapadnih vlada sa Ukrajincima, samo one znaju jer su istu takvu empatiju morale da gaje a nisu, i kada je u pitanju rusko stanovništvo u Donbasu, zar ne?

Sve to sasvim namerno poredim sa Srebrenicom i njenim ljudskim žrtvama koje već decenijama duboko i iskreno žalim, ali mi nikada neće biti jasno zbog čega su ljudske žrtve iz Bratunca, Kravice, Skelana… koje su stradale pre tragedije u Srebrenici, od tog istog zapadnog sveta ostale apsolutno neprimećene?

– Teta Mica i Čika Mihajlo, su živeli u soliteru iznad vrtića u centru Leskovca. U svom životu nisam susreo brak koji je bio ispunjen s više ljubavi i međusobnog poštovanja od njihovog. Dugovečan i skladan, kao iz bajke. Nažalost nisu imali dece, i na moju još veću žalost sada su pokojni. Bili su višedecenijski prijatelji mojih roditelja. Još uvek pamtim naša zajednička letovanja u vojnom odmaralištu „Sutjeska“ na Ohridskom jezeru.

I pamtiću zauvek da je gotovo čitava teta Micina porodica u Skelanima, poklana u toku jednog jedinog januarskog jutra 1993.

– Julardžija Fikret, poznatiji kao Fića Bosanac je moj sugrađanin, a pored toga je bio i izuzetan prijatelj mog pokojnog oca. Čika Fića, Bog mu dao zdravlja, je naravno Musliman. Bošnjak nikada nije bio jer kada je za željom svoga srca stigao u Leskovac, Bošnjaci kao imenica nisu ni postojali. Deo svoje porodice u svom rodnom Skender Vakufu (ne želim da ga možda uvredim i napišem današnje ime tog mesta), izgubio je u prokletim ex YU ratovima koji su iza nas.

Dakle nikada nije sve crno-belo.

„Biju „Turci“ al’ biju i Srbi“, ili je u ovoj situaciji prikladnije reći, „neljudi među nama uvek ubijaju“, zar ne?! Sve to naravno važi i za Ruse i Ukrajince. Klanica bratskih naroda, ni prvi ni poslednji put.

Blago Amerima. Jedino oni nemaju nijedan bratski rod. Oni su nacija bez emocija. Nesposobni da vole, nesposobni da mrze, a kada kolju a kolju često, čine to isključivo zarad svoga džepa i svoga ćefa.

Bio je ovo poduži uvod u nadam se mnogo jasniju poentu.

Mi građani Srbije živimo u maloj i potpuno nevažnoj zemlji na planeti. Dakle, nije baš najpametnije da se svrstavamo na bilo čiju stranu u bilo kom sukobu u svetu. Ni politički a ni ljudski (jer ponavljam, nikada nije sve samo crno-belo!), a naročito ne u sukobu u kome učestvuje jedna od nuklearnih velesila.

A kada smo već kod nuklearnih velesila, „teorija prvog udara“ kaže da ko prvi pritisne „crveno dugme“ tj. prvi lansira nuklearne rakete, pobeđuje?! Ameri su njene pristalice i zbog toga se NIKADA nisu zvanično obavezali da ih neće prvi lansirati.

Da Vas podsetimo:  Kako lažna opozicija daje Vučiću legitimitet

„Teorija drugog udara“ je doktrina odvraćanja i ona govori o sposobnosti neke države da i nakon doživljene nuklearne katastrofe (ili dok ona još uvek traje) uzvrati osvetničkom nuklearnom kanonadom. To je scenario kraja sveta. Njega zagovaraju Rusi koji su se javno obavezali da NIKADA neće prvi upotrebiti strateško nuklearno naoružanje. (Treba praviti razliku sa taktičkim koje je dugoročno gledano, možda i veća opasnost po ljudski rod!)

Interkontinentalne nuklearne rakete bi Ameri i Rusi naravno razmenjivali najkraćom mogućom putanjom, gotovo u pravoj liniji, preko Severnog pola. Vreme potrebno od početka sekvence lansiranja raketa „konvencionalne“ brzine, do njihovog udara u većinu ciljeva je nešto manje od 8 minuta. Ameri u ovom trenutku (2022. godina) poseduju hipersoničnu raketu (bezimena u eksperimentalnoj fazi za koju pojma nemaju kada će biti operativna) koja bi trebalo da leti brzinom oko 5 Mah (dakle hipersonična) i koja bi to vreme skratila na manje od 6 minuta do Moskve. Za iduću godinu „obećavaju“ nešto tri puta brže, ali sa dometom koji u interkontinentalnom smislu, vojno-inženjerski gledano neće ugrožavati gotovo nikog.

Sa druge strane, zvanično je poznato da Rusi poseduju čitavu paletu operativnih hipersoničnih raketa i projektila. U stvari oni jedini na planeti poseduju provereno operativno hipersonično naoružanje (od pre par godina možda i Kina u „simboličnom“ broju i asortimanu?), a hipersonično oružje predstavlja ozbiljan poremećaj strateške ravnoteže u naouražanju između trenutno dva (ili možda ipak tri?) takmaca za globalnom vojnom prevlašću u svetu.

Jednu od tih hipersoničnih, „Kinžal“ (balistička raketa vazduh-zemlja) brzine 10-12 Mah, sa optimalnim dometom većim od 2 hiljade km sposobnom za izbegavajuće manevre u svakoj fazi svog leta, Rusi od sredine marta žestoko upotrebljavaju na ukrajinskom ratištu. Na sreću Ukrajine i čitavog čovečanstva, Kinžali umesto nuklearnih za sada nose samo konvencionalne bojeve glave.

Tu je i „Cirkon“, hipersonična protivbrodska krstareća raketa brzine veće od 9 Mah koja se za sada lansira sa morskih platformi (uskoro i sa tla) i koju su sami Amerikanci nazvali „ubicom nosača aviona“, jer je za totalno uništenje trenutno najsavremenijeg i najskupljeg (15 milijardi dolara!) nosača aviona na svetu (USS Džerald Ford) potrebna bukvalno jedna jedina! A efikasne odbrane od nje po priznanju samih američkih admirala NEMA! Šta tek mogu očekivati ostali američki nosači aviona, kao dosadašnji nosioci američke planetarne vojne premoći u svetu???

A kada bi recimo pomenuti Cirkon bio lansiran iz ruske Kalinjingradske oblasti, za manje od 80 sekundi bi od NATO vojne baze u Poljskoj stacionirane u selu Redzikovo (deo evropskog raketnog štita), ostao samo pepeo i radioaktivna prašina. Samo desetak sekundi kasnije bi nedobog, istu sudbnu doživela i Varšava.

Iste te misije Kinžali bi završili za manje od 50 sekundi. Kinžala bi najmoderniji američki PVO sistemi možda otkrili 5 (pet) sekundi pre njegovog udara, a za to vreme poljski operatori teško da bi mogli izgovoriti kompletan „Oče naš“. A Poljska?

Što reče Džoni Štulić, „Poljska bi ostala u mome srcu“.

Istovetan scenario, nepunih par minuta duži može da očekuje i NATO raketna baza u Rumuniji u selu Devoselo (250 km od Beograda). S tim što bi njen sudnji dan stigao iz Crnog mora.

Ja zaista ne kapiram narode Poljske, Rumunije, Bugarske, Češke, Hrvatske i svih ostalih, koji očekuju da će ih Ameri odbraniti od nekakve „ruske zveri“? Zar su zaista toliko naivni i glupi pa ne shvataju da će ih Ameri braniti samo do poslednjeg Poljaka, Rumuna, Bugarina, Čeha, Hrvata… Isto onako kako su i 1999. ti isti Rusi branili i odbranili nas Srbe! Mada, moram da priznam, kako smo mogli, mi smo još i dobro prošli.

Da Vas podsetimo:  Deset godina od dolaska naprednjaka na vlast

Među ruskim hipersoničnim naoružanjem ipak postoji jedno koje se posebno ističe. Radi se hipersoničnom bloku „Avangard“ koji ima interkontinentalni domet i koji dostiže neverovatnu brzinu od 27 (dvadeset sedam!) Mah tj. 9,2 kilometra u sekundi (samo malo sporije od najsporije brzine ulaska meteora u Zemljinu atmosferu, 11 km/s).

U ovom trenutku, Avangard je najbrži ovozemaljski operativni objekat na svetu, „samostalnog“ dometa većeg od 6 hiljada kilometara.

A objekat koji se kreće takvom brzinom, nijedna svetska PVO nije u stanju ni da pravovremeno registruje, a kamoli da efikasno deluje protiv njega. Ako se tome doda da Avangard „silazi“ bukvalno sa ivice svemira i da pri tom zadržava svoje nagle oštre manevarske sposobnosti, svaka PVO je praktično obesmišljena.

Informacije radi, potrebno je da u strateški odabrane tačke udari samo 15 (petnaest) takvih maksimalno naoružanih ruskih čudovišta, i stanovništvo i privreda SAD-a više ne bi postojali! Još plastičnije rečeno, jedan Avangard jednako jedan Teksas, ili recimo jedna Francuska!!!

Avangard može imati domet i od preko 18 (osamnaest) hiljada kiometara uz pomoć sistema „Sarmat“ koga Ameri zovu „Satana 2“, a raketaši „sistem pete generacije“. Radi se u stvari o najmoćnijoj interkontinetalnoj raketi „nosaču“ koja može nositi i po nekoliko blokova Avangarda čak i preko Južnog pola, dakle praktično iza leđa svih NATO PRO sistema. Jer „grozdovi“ Avangarda nakon „ispuštanja“ u stratosferu, bukvalno jedre hipersoničnom brzinom do svojih ciljeva.

Sve je dakle kristalno jasno. Ne meni, već Amerima!

A sve što Ameri znaju o ruskoj hipersonici je da je njena brzina gotovo nestvarna, smrtonosno precizna i da za bar sledećih 30 godina neće postojati ništa što će moći da joj se efikasno suprotstavi. A znaju i da sadašnji tehnički parametri ruskih hipersonika svakoga dana rastu. Kao što znaju i da Rusi svoju buduću PRO (protiv raketnu odbranu) grade da bi njome uspešno sprečili „ruske“ i veće brzine, a ne tamo neke, američke nuklearne „školske autobuse“.

Znaju Ameri takođe i da će njihove buduće hipersonične rakete sačekati rusko perspektivno lasersko oružje. „Peresvet“ je već operitavan! A sami Amerikanci predviđaju da će pre ozbiljnijih američkih hipersonika, već postojati nadmoćna ruska laserska PRO.

Zato su Ameri (inače velemajstori u geostrateškom predviđanju, i oduvek gramzivi i gladni za ruskim prirodnim resursima, a ipak potpuno svesni da su u tehnološkom pogledu decenijama inferiorniji u raketnoj industriji) mnogo pre pojave ovih ruskih sistema pristupili novoj taktici.

Iako ih je jedini živi „prorok“ današnjice, svevideći Henri Kisindžer, odavno upozorio da ranjenog medveda izazivaju samo budale. Uprkos tome, Ameri su učinili sledeće:

 Nesposobni smo da povećamo brzinu svojih raketa, zato ćemo prići bliže i time smanjiti razdaljinu i „kupiti“ vreme.

– Zbog toga su najpre smislili „obojene revolucije“ a potom su postavili „anti-raketni štit“ u Rumuniji i Poljskoj, koji bi trebao da odbrani Evropu i Ameriku od navodne „Iranske i Severno Korejske nuklearne pretnje“.

– Uzgred, Iranski nuklearni program je odavno mrtvo slovo na papiru, a o raketama interkontinetalnog dometa ajatolasi mogu samo da sanjaju.

– Uzgred, svakom detetu koje iz geografije ima jaku trojku je jasno da je Iran južnije od Grčke i da bi ovaj „rumunsko-poljski“ štit bio efikasan jedino ako bi Iranci svojim interkontinentalnim balističkim raketama (koje još uvek nemaju?) gađali Grenland!

– Uzgred, zašto bi Kim Džong Un svoje rakete dugog dometa (pouzdane još uvek nema, a kad će ne znamo) uopšte slao put zapada ka Njujorku ako mu je Los Anđeles na istoku, dve i po hiljade kilometara bliži, i pritom u tom smeru (osim Japana), nema nijedne ozbiljne PVO?

Da Vas podsetimo:  Dalje ruke od Ustava

– Uzgred, to je onaj isti „anti-raketni štit“ koji je u martu ove godine, dozvolio prastarom sovjetskom dronu da se neprimećen zabode ispred ulaza studentskog doma u Zagrebu!

– Uzgred, niko ne garantuje da PVO sistem „Patriot“ koji je sastavni deo tog „anti-raketnog štita“ umesto klasičnih, neće nositi nuklearne bojeve glave prema Kremlju.

– I poslednje uzgred, „ruski medved“ odavno više nije ranjen!

– Je l’ vam sada jasno koliko su se Ameri zajebali?

– Je l’ vam sada jasno zbog čega su pre 15 godina, u EU (bez ikakvih ispunjenih evropskih kriterijuma) primljene takve kriminogene i neuspešne države kakve su tada bile Rumunija i Bugarska (Bugarska još uvek)?

A kao što već rekoh, strategijske interkontinetalne rakete (i ruske i američke) lete preko severa?! Dakle, niđe veze sa Rumunijom i Poljskom??? A to je naravno prvi glasno primetio Putin.

Ipak, za Amere bi najefikasnije bilo da svoje lansirne sisteme instaliraju na istoku Ukrajine! Odatle im do Moskve i gotovo svih ruskih silosa treba manje od 3 minuta!!! A to je ogromna šansa da neće doći do masovnog ruskog uzvratnog udara po američkoj teritoriji (boli Amere ona stvar za Evropu!) i pritom nema potrebe za glomaznim i prilično ranjivim (američkim) interkontinentalnim „zverima“. Sve što im je potrebno su samo pouzdane taktičke srednjeg dometa sa nuklearnim glavama, i jaka molitva da bi nakon „sudnjega dana“ ipak osvanulo novo jutro.

I tu igru je naravno prvi skapirao Putin, jer Ukrajina je ipak preblizu svega onoga što u ovom trenutku sačinjava rusku vojnu premoć!

Kao što taj „ruski botoksirani pokeraš“ već odavno zna da je strategija sistem, a taktika umetnost, isto tako zna i da kada nešto MORAŠ, onda nema odlaganja, inače će ti biti potrebne pelene, a u ovom slučaju i samrtni pokrov!

– Je l’ vam sada konačno jasno zbog čega je Rusija MORALA da se upusti u avanturu zvanu „Specijalna operacija“?

– Je l’ vam sada konačno jasno da to zapravo nije bitka za Kijev, već bitka za minute!

– Je l’ vam sada konačno jasno da Rusija jednostavno mora da pobedi u onoj meri u kojoj joj je to potrebno, ili je u suprotnom više neće biti!

 Je l’ vam sada konačno jasno da u tome nema ko da je spreči!

– Je l’ vam sada konačno jasno da postoji ogromna verovatnoća da će ako prestane da postoji Rusija, prestati da postoji i celokupno čovečanstvo!

– Je l’ vam sada konačno jasno koliko je Evropa postala nevažna i u kakvom su procepu njena muda (ko je pomislio na Nemačku i Francusku?), ukoliko ih uopšte još uvek ima???

Umesto zaključka:

Kao jedan od licemernih zapadnih odgovora toj iznuđenoj ruskoj „Specijalnoj operaciji“ (pored onog da neki možemo da uvozimo ruske energente, a neki ne), na zapadu je na snazi i zamrzavanje sredstava i zabrana ulaska ruskih oligarha i političara bliskih Putinu.

Kao i tihi bojkot Dostojevskog, Tolstoja, Puškina, Jesenjina, Gogolja, Čehova, Šolohova, Bloka, Cvetajeve, Čajkovskog, Stravinskog, Rahmanjinova, Korsakova, Glinke… i mnogih inih zbog kojih ja u suštini jesam istinski rusofil.

Koliko znam, zbog napred navedenih, mnogo veći rusofil od mene je bio i jedan Ernest Hemingvej.

Doduše, čitam ovih dana da je iz nekog nejasnog razloga, ali svakako isto tako maloumnog, ovoj grupi najvećih velikana svetske kulture pridodat i Antonio Banderas???

Jbg, otkud bi prosečan Amerikanac kao što je izlapeli Džozef Bajden mogao znati, da frajer sa crnom maskom na licu koji po zidovima kuća mačem urezuje slovo Z, nije neki pomahnitali, pijani Rus.

Piše:  Arsenije Aleksić
Izvor: Jugmedia

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime