Od protestnih nota pa do diplomatije, to je sve što mi možemo da uradimo u ovom momentu. Jedino na šta možemo da se oslonimo je pismo Ban Ki Muna, po kome je, s obzirom da je Kosovo još pod zaštitom Rezolucije 12 44 UN SB, zahtevano da ovakve snage ne zalaze u srpske opštine, kaže Milovan Drecun.
Priština je spremna da uspostavi Oružane snage Kosova. Ovo je saopšteno iz kabineta kosovskog ministra spoljnih poslova Hašima Tačija, pošto je NATO dao zeleno svetlo za transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Vojsku Kosova. Tači je poručio da će formiranje oružanih snaga Kosova intenzivirati saradnju sa NATO-om i „drugim partnerima“ na Kosovu kako bi se potvrdila uloga Kosova kao „izvoznika stabilnosti u regionu i šire“.
Po političkim kuloarima naveliko se spekuliše da bi ova vojna formacija imala samo prividnu komandu u Prištini, dok bi glavna bila u sedištu NATO-a. Druga opcija kaže da je u pitanju samo promena imena Bezbednosnih snaga Kosova. Ipak, da li je pravi razlog za zeleno svetlo Alijanse za Oružane snage Kosova da Kfor može da ode, a NATO nastavi da živi kroz te kosovske vojne formacije? Sagovornici Sputnjika nemaju odgovor na to pitanje, ali su saglasni u oceni da ta nova vojska nikako neće biti faktor stabilnosti u regionu.
Jedan od srpskih ministara u kosovskoj Vladi Dalibor Jevtić kaže da je njima predočeno da će se promeniti samo ime, ali ističe da srpski deo Vlade i Skupštine Kosova neće podržati ni taj predlog.
„Imali smo dva susreta na ovu temu sa našim koalicionim partnerima u kosovskoj vladi, i mi smo im stavili do znanja da nećemo podržati formiranje Vojske Kosova ni u kom obliku. Bez naših glasova u Skupštini oni to neće moći da ostvare, ali postoji realna opasnost da to urade promenom zakona, na šta mi kao manjinska lista ne možemo da utičemo“, kaže Jevtić za Sputnjik.
Prema pisanju prištinske štampe, sadašnje Ministarstvo za bezbednosne snage Kosova bi bilo preimenovano u Ministarstvo odbrane, a u nacrtu zakona o formiranju vojske planirano je i formiranje generalštaba, ali i vojne kontraobaveštajne službe. Kosovo bi od NATO država dobila artiljerijsko i PVO naoružanje, a školovanje i obuku kadra, koji bi trebalo da broji oko 5.000 ljudi, na sebe bi preuzeo NATO.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, kaže da Srbija nema mnogo mehanizama kojima bi mogla da sprečio formiranje Vojske Kosova.
„Od protestnih nota pa do diplomatije, to je sve što mi možemo da uradimo u ovom momentu. Jedino na šta možemo da se oslonimo je pismo Ban Ki Muna, po kome je, s obzirom da je Kosovo još pod zaštitom Rezolucije 12 44 UN SB, zahtevano da ovakve snage ne zalaze u srpske opštine“, objašnjava Drecun.
On dodaje da ovo nikako ne može biti faktor stabilnosti, kako kaže Tači, već faktor — nestabilnosti.
„Ne treba zaboraviti da su prethodnici BSK-a bili faktor destabilizacije i faktor koji je ozbiljno ugrožavao bezbednost srpskog naroda, a pripadnici BSK-a su uhvaćeni u pripremi nekoliko terorističkih napada, i sada su bili ko-učesnici u martovskom pogromu Srba 2004. godine, kada je bio pokušaj etničkog čišćenja Srba na KiM“, podseća on, dodajući da Srbi na Kosmetu ne mogu da imaju poverenja u takvu formaciju koja može da postane i regionalni faktor nestabilnosti. U isto vreme, kaže Drecun, NATO igra dvostruku igru i to tako što se Kfor koji je prisutan na terenu ponaša u skladu sa Rezolucijom 12 44 i drži se statusno neutralno, dok s druge strane sama organizacija NATO svesno krši Rezoluciju 12 44, dajući zeleno svetlo za formiranje Vojske Kosova.
„Nema nikakve dileme da bi u slučaju nove destabilizacije u delovima na Balkanu gde žive Albanci ta formacija sigurno pružala logističku podršku“, napominje Drecun.
Penzionisani general i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije Branko Krga podseća da je formiranje Vojske Kosova protivno svim dokumentima koji su potpisani posle 1999. godine, kojima je regulisan status Kosova.
„Same po sebi te snage nisu faktor koji bi bio pretnja, već oni koji njima upravljaju i koji ih podržavaju, opremaju i tako dalje. To su zapadne sile koje su prekršila svoja dokumenta koja su regulisala status Kosova od Rezolucije 12 44 do Vojno-tehničkog sporazuma pa nadalje. Nigde nije bilo predviđeno da Kosovo pravi svoje oružane snage“, kaže general Krga.
General Krga ističe da bi formalno tim snagama rukovodila elita Kosova, ali da bi suštinski ovim projektom rukovodili oni koji su taj čitav projekat i napravili.
„Tako velike integracije kao što je NATO uvek ima dugoročne ciljeve koji primarno zavise od političkih i ekonomskih kretanja na ovim prostorima. Oružane snage su uvek u funkciji tih političkih procesa koji se odvijaju“, kaže on, odgovarajući na pitanje da li se iza podrške NATO-a za formiranje vojske Kosova krije neki dugoročniji cilj ove organizacije.
Brankica Ristić
rs.sputniknews.com
