Vučićeve gromoglasne najave „borbe protiv mafije“ kao jeftina hrana za režimske tabloide

0
418
Foto: YouTube Screenshot

NA VUČIĆEVU NAJAVU NOVIH MERA, DATU JEDNOM, PA PONOVLjENU NA VEŽBI „OBRUČ 2020“, GDE JE PORUČIO PRIPADNICIMA SPECIJALNIH POLICIJSKIH JEDINICA DA ĆE „U NAREDNIM DANIMA KRENUTI NA MAFIJU“, ISKUSNI KRIMINALISTIČKI POLICAJCI IRONIČNO SE SMEJU

„Borba protiv organizovanog kriminala i mafije – o ne, zar opet!“, standardni je komentar policajaca na najnovije najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vernog mu saradnika Aleksandra Vulina, trenutno na mestu ministra unutrašnjih poslova. Kada to kažu ljudi koji su radni vek i život posvetili borbi protiv kriminala, treba im verovati, pogotovo kada su u karijeri imali dosta takvih iskustava i najava političara, od Slobodana Miloševića, preko Zorana Đinđića, Borisa Tadića, Ivice Dačića…

„A mi svaki dan hapsimo dilere droge, rešavamo ubistva, pljačke, pa čak i privredni kriminal, ali u meri u kojoj nam se dozvoli“, kaže jedan policajac pred penzijom. On podseća da su jedino u vreme Miloševića uhapšena dva ministra u vladi zbog korupcije, i više nikad, a da bi, da policiji daju odrešene ruke, spisak bio poduži, pogotovo što sada postoji i zakon o sprečavanju sukoba interesa, kao i zakon o ispitivanju porekla imovine koji je stupio na snagu, ali se ne primenjuje (što je bilo i očekivano jer je služio samo za izbornu kampanju).

VEZANE RUKE

Na Vučićevu najavu novih mera, datu jednom, pa ponovljenu na vežbi „Obruč 2020“, gde je poručio pripadnicima specijalnih policijskih jedinica da će „u narednim danima krenuti na mafiju“, iskusni kriminalistički policajci ironično se smeju i pitaju: „Pa je l’ stvarno veruješ u to? Koji mu je put da to najavljuje i obećava, a nama ruke zavezane?!“ Zašto su vezane – zato što imaju mnoga saznanja, ali im šefovi, pogotovo u unutrašnjosti, ne dozvoljavaju akcije, a ako nadležni i daju „zeleno svetlo“, onda je tu svemoćna institucija zvana „tužilac“, jer se bez njegove saglasnosti i potpisa ne može pokrenuti nijedna istraga, a ni hapšenje.

Aleksandar Vučić / Foto: Printscreen

To sve traje od 2013. godine kada su na snagu stupile izmene Zakonika o krivičnom postupku koje je, istini za volju, donela prethodna vlast u vreme dok je predsednik Srbije bio Boris Tadić, a Ministarstvom pravde suvereno, kao državni sekretar, upravljao Slobodan Homen. Taj zakon je policiji praktično vezao ruke, a tužilaštvo je pokazalo mnoge nedostatke i nespremnost, pogotovo po unutrašnjosti. Ne treba, naravno, zaboraviti ni rođačko-partijsko-finansijsku spregu u tim sredinama.

Kako to izgleda, najplastičnije je opisao jedan penzionisani pukovnik policije, koji je radio u više mesta u unutrašnjosti: „Dobijemo dojavu da će veća količina droge proći preko teritorija koje pokrivamo, imamo i ime i adresu gde će droga nakratko biti, dok se ne prepakuje. Zovem tužioca, on nedostupan. Odlazim do njegovog stana, subota je, a supruga kaže da je otišao u lov sa društvom i da neće dolaziti do sutra popodne. Gde je otišao ona ne zna, kao ni u čijoj vikendici će prespavati. Naša akcija propada, mi ne uzesmo zasluge, ali smo ‘ispratili’ pošiljku, na vreme javili kolegama iz druge policijske uprave, tako da je droga zaplenjena.“

Da Vas podsetimo:  „Biti američki neprijatelj je opasno, ali biti američki prijatelj je pogubno“

To je samo jedan u nizu slučajeva koji se odnosi na tužilaštvo, a što se tiče policije, sagovornici „Vremena“ kažu kako su svi šefovi postavljeni po izvesnoj vrsti političke podobnosti, da za njih garantuje i preporuči ih neko iz partije na vlasti. I kad se stvari „otmu kontroli“, onda se šalju ljudi iz Beograda, centrale MUP-a, da dovedu situaciju pod kontrolu. Zato i jeste bilo omogućeno delovanje raznih kriminalnih klanova po velikim gradovima Srbije, jer je njihovim vođama policija morala da gleda kroz prste, po nečijem nalogu. „Privedem jednog od tih, sa dokazima dovoljnim da se osudi, neovlašćeno posedovanje vatrenog oružja, a on pola sata kasnije sedi sa mojim načelnikom Policijske uprave u kancelariji, i ovaj me pita: ‘Jesi napisao prijavu?’, odgovorim da jesam i da je već zavedena, a šef pita: ‘Kad pre?’ Naravno da je prijava negde sklonjena, zagubila se.“

OPTUŽNICE BEZ DOKAZA

Kada komentarišu nove Vučićeve najave, koje pompezno objavljuju provladini tabloidi, o prekidanju veza „državnih službenika“ sa pripadnicima mafije (otkud sad mafija ako je predsednik SNS osam godina tvrdio da je uništena?), policajci kažu da je sve to besmisleno ako im se ne daju odrešene ruke da nadziru ministre, pomoćnike, državne sekretare i razne druge službenike. Jer, kako objašnjavaju, najlakše je pohapsiti policajce, Sektor unutrašnje kontrole (SUK) to uradi zbog sumnje da su sarađivali s kriminalcima. Ide onda saopštenje, koje potom tabloidi gromoglasno prenose, dodajući svoje „vizije“, a na kraju ispadne – nikom ništa, nema dokaza i postupci se obustave. Poslednji primer je gromoglasno saopštenje MUP-a da je SUK uhapsio policajca koji se poslužio telefonom oduzetim od osumnjičenog da je počinio neko krivično delo.

A da li se SUK pozabavio imovinom pojedinih načelnika policijskih uprava ili njima neposredno potčinjenih – o tome nema saopštenja. Zna se bogatstvo mnogih od njih, zbog toga je jedan od nekadašnjih načelnika SUK i tražio unošenje u izmene Zakona o policiji takozvani test integriteta, proveru imovine pre stupanja na funkciju i tokom njenog obavljanja. I naravno da je smenjen. A ne treba sumnjati da će tako biti i ubuduće.

Da Vas podsetimo:  AKO JE OBEĆANO VUČIĆU... Toma Mona traži da se radi u tri smene

Tabloidi su se protekle sedmice, podsećaju policajci, utrkivali u objavljivanju informacija iz neimenovanih izvora da su ljudi iz vrha MUP-a i Uprave kriminalističke policije sarađivali sa „škaljarcima“ ili „kavčanima“. I šta se desilo? Ništa, niti je ko uhapšen, niti je iz policije saopšten bilo koji detalj. Za od vlasti nahuškane tabloide dovoljna je fotografija nekog od policajaca u društvu sa ljudima iz kriminogene sredine, koji su faktički slobodni ljudi, jer nisu osuđeni niti ima dokaza protiv njih. „Mi koji radimo žargonski rečeno na ulici, moramo da imamo svoje operativne veze u podzemlju, toga je bilo otkad policije i službe bezbednosti postoje, u celom svetu. Progledaš im kroz prste za neko manje krivično delo, a oni ti daju informacije o mnogo krupnijim stvarima. Problem sa ovim mladim kolegama je novi način života, ali i nove tehnologije – izlaze po klubovima, uživaju, zajedno se slikaju, svako sad ima ajfon, i to se odmah deli po mrežama. Mi smo se sa doušnicima eventualno sastajali po zabitim bifeima. Lako je sad po medijima proturati informaciju da je ovaj ubijeni u Belvilu bio član nekog klana, a gde su dokazi? Da li je optužen – nije, da li je osuđen – nije“, navodi iskusni policajac.

Aleksandar Vulin / Foto: YouTube Screenshot

HIPOTETIČKA ŠTETA

Pričajući o Vučićevoj najavi borbe protiv „mafije“, jer je prethodna „borba protiv tajkuna“, kako tvrdi, već dobijena, oni ukazuju na slučaj Miroslava Miškovića, koji je uhapšen, provlačen kroz medijsko blato i na kraju oslobođen jer je optužnica napisana silom, na osnovu naredbe, a ne dokaza. Ili pokojnog Dragoslava Kosmajca, koga je Vučić klevetao da je „najveći diler droge na Balkanu“ i da, sem njega „neustrašivog“, ime niko ne sme da mu pomene. Ne samo da u optužnici protiv Kosmajca nijednom rečju nije pomenuta droga, nego su mu stavljene na teret neke gluposti koje su, otprilike, za parnični postupak. Vrhunac koji dokazuje amaterizam optužnice je kada se na suđenju pojavio predstavnik pravobranilaštva grada Beograda, i na pitanje koliku je štetu Kosmajac naneo gradu, odgovorio: „Pa, šteta je mogla da nastane hipotetički.“ Otprilike, da je on svoju parcelu proširio na imovinu grada. A da li je – nije. Toliko o „tužilačkoj istrazi“ i slušanju Vučićevih naredbi da neko po svaku cenu mora da odgovara.

Da Vas podsetimo:  Vlasniče nepoznatog mandatara

Na pitanje da li će se nešto ipak raditi ako je istina da je za novog šefa UKP postavljen Bogdan Pušić, čovek koji je vodio „radnu grupu“ za ispitivanje 24 sporne privatizacije (što je Vučić gromoglasno najavljivao i njome se hvalio), a koja je najurena i raspuštena kada je zakucala na određene adrese, inspektori koji su u službi odgovaraju pitanjem – ko će pristati da te stvari radi ako se ima u vidu kako su prošle neke njihove kolege, poput inspektora za privredni kriminal iz Pančeva Siniše Jankovića. A i sam Pušić se sad „reciklira“, poput staro-novog načelnika beogradske policije Veselina Milića. „Prvo te smene, pa te onda vraćaju na dužnost. Kod njih to može, a šta bude sa nama, običnim izvršiocima koji se posvete slučaju i onda nas zbog toga kazne, bilo premeštajem, bilo suspenzijom ili penzionisanjem ‘po potrebi službe’“, zaključuje jedan od onih koji je već prošao sličnu golgotu.

Vučićeva borba protiv mafije i saradnika u državnim strukturama tako će, po svoj prilici, ostati samo u domenu propagande, da bi raznorazni portali i tabloidi imali šta da najavljuju i „ekskluzivno otkrivaju“.

Ćuti i ne talasaj

„Uhapsili dva bivša predsednika opština iz SNS, i to im vest. ‘Ajd nek neko proveri u policiji, zatraži zvaničan odgovor, da li su to znali dok su ovi bili na funkciji i kad je pokrenuta istraga. Naravno da jesu, ali to govori o nedodirljivosti tih stranačkih likova. Zna policija sve, ali ljudi ne smeju da pokreću istragu jer se boje ne za karijeru, nego za egzistenciju“, priča za „Vreme“ jedan penzionisani inspektor iz unutrašnjosti, koji je zbog podnošenja krivične prijave protiv opštinskog rukovodstva „popio“ premeštaj u neku policijsku ispostavu „bogu iza nogu“.

„Ne bunim se ja… Prihvatim, naravno, treba porodica od nečega da živi, putujem svaki dan, ali mi đavo ne da mira, pa i tamo počnem da istražujem i otkrijem svašta. Ovima iz vlasti tek tad frka, dirnuo nešto što nisu ni sanjali da neko može da otkrije. I ekspresno povratak u sedište Policijske uprave, na izmišljeno mesto na kojem ništa ne radim, nemam nikakvu obavezu niti raspored, dođem ujutro, odsedim radno vreme, tako sam dočekao penziju“, objasnio je on.

Davor Lukač   
Izvor: Vreme

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime