Zapad je procenio da ne može uzeti KiM dok Srbija ima dobre odnose sa Rusijom

• 

  Srbija simbolički  a i  suštinski  postepeno  gubi  atribute  slobodne,  suverene  i  nezavisne  države  i u  potpunosti  se,  mimo  volje  naroda,  uvlači  u  evroatlantske  strukture,  saglasno  interesima  Zapada

• Način  i  format  pregovora  kao  i  bahatost  Trampa  i  njegove  administracije  ponizili  su  Srbiju,  promovisali  ponovo  nezavisnost  lažne  države  Kosovo,  uz  izdavanje  konkretnih  zaduženja  Srbiji  i  lažnoj  državi  Kosovo  šta  treba  da  urade  u  narednom  periodu
• U Vašingtonu  i  nije  bilo  suštinskih  pregovora  nego  nametanja  rešenja  kojima  će  se  promeniti,  ekonomski,  privredni,  bezbednosni  i  ukupan  politički  kontekst  odnosa  na  Balkanu
• Razvijanje  rusofobije  u  Srbiji  je  deo  priprema  za  konačno  rešavanje  statusa  lažne  države  Kosovo. Rušeći  interese  Kine  i  Rusije  u  Srbiji  i  na  Balkanu, SAD, NATO,  pa  i EU  nastoje  da  ubiju  njihovu  volju  da  se  bore  za  opstanak  Kosmeta  u  sastavu  Srbije
• Vašingtonski  sporazum  je  u  suštini  osnova  i  platforma  za  tzv. Obavezujući  sporazum  između  Srbije  i  lažne  države  Kosovo. Naredni  sporazum  će  biti  kraći  i  posvećen  tom  ključnom  pitanju  suštinskog  priznanja  tzv. R. Kosovo
• Srbiji  trebaju  ključevi  od  Prizrena,  Dušanovog  grada  i  od  svih  svetinja  na  Kosovu  i  Metohiji. Srbija  neće  menjati  svoje  međunarodno  priznate  granice  niti  se  odreći  KiM

KAO u najružnijem  snu,  Republika  Srbija  simbolički  a i  suštinski  postepeno  gubi atribute  slobodne,  suverene  i  nezavisne  države  i u  potpunosti  se,  mimo  volje naroda,  uvlači  u  evroatlantske  strukture,  saglasno  interesima  Zapada.

SAD , skoro  ponovo  po  inerciji,  ponašaju  se  kao  jedina  supersila  sveta,  koja  želi  da je  iznad  međunarodnih  institucija  i  međunarodnog  prava. Postojeće  sporove  i konflikte nastoji  da  rešavaju  isključivo  u  skladu  sa  svojim  nacionalnim  interesima.

Nažalost, i  aktuelna  administracija  predsednika  SAD  Donalda  Trampa  deluje  prema Srbiji  na  sličan  način  kao  što  su  to  činili  Klintonovi  i  Barak  Obama.

SAD su  jedini  pravi  dobitnik  Vašingtonskih  pregovora,  na  unutrašnjem  i  spoljnom planu.

Donald Tramp  je  pred  izbore  u SAD,  pored  srpskog  biračkog  tela,  uspeo  da  za  sebe  dobije  i  albanske  glasače.

Na spoljnom  planu  SAD  su  preko  usvojenih  tačaka  sporazuma,  pre  svega  o saobraćajnicama,  energetici  i G 5  mreži,  kao  i  međunarodnim  promovisanjem, pokušale  da  marginalizuju  druge  velike  sile  sveta  i  regionalne  organizacije,  pre svega  Rusiju,  Kinu  i EU,  koje  su  zainteresovane  iz  različitih  razloga  za  prostor Balkana.

Istovremeno je  predsednik  SAD  uspeo  da  pridobije  dobar  deo  jevrejskog  lobija,  koji ima  veliki  uticaj  na  ishod  izbora. Iz  tih  razloga  se  u  sporazumima  našlo  više  tačaka za  priznavanje  lažne  države  Kosovo,  od  strane  Izraela,  kao  i  otvaranje  ambasada Srbije  i  tzv. Kosova  u  Jerusalimu.

Na taj  način  vlast  Srbije  je  napravila  presedan,  koji  se  ničim  ne  može  pravdati. Bićemo  prva  evropska  država  koja  će  premestiti  ambasadu  iz  Tel  Aviva  u  Jerusalim, kao  „nagradu“  što  su  priznali  Kosovo.

Takvo nerazumno  ponašanje  ničim  se  ne  može  pravdati.

Srbi su  sebe  tešili  da  će  Tramp  i  njegova  administracija  biti  pravedniji  u  procesu rešavanja  Kosmetske  krize. Mađutim,  nepromišljenost  i  popustljivost  predsednika Srbije  Aleksandra  Vučića,  tokom  Vašingtonskih  pregovora,  pogodovali  su  donošenju sporazuma  koji  su  pogubni  po  nacionalne  interese  srpskog  naroda.

Način i  format  pregovora  kao  i  bahatost  Trampa  i  njegove  administracije  ponizili  su Srbiju,  promovisali  ponovo  nezavisnost  lažne  države  Kosovo,  uz  izdavanje  konkretnih zaduženja  Srbiji  i  lažnoj  državi  Kosovo  šta  treba  da  urade  u  narednom  periodu.

Sve su  to  izdiktirali  u  naredbodavnoj  formi  sporazuma.

U Vašingtonu  i  nije  bilo  suštinskih  pregovora  nego  nametanja  rešenja  kojima  će  se promeniti,  ekonomski,  privredni,  bezbednosni  i  ukupan  politički  kontekst  odnosa  na Balkanu.

Na taj  način  Srbija  je  postala  u  velikoj  meri  okupirana  država,  bez  suštinske slobode,  suvereniteta  i  teritorijalne  celokupnosti.

Vlast Srbije  postepeno  predaje  Kosovo  i  Metohiju  u  ruke  separatista,  pristaje  na  sve samo  da  bi  se  očuvala  što  duže  vreme  i  da  ne  bi  došlo  do  pobune  naroda.

Postepena predaja  nadležnosti  R. Srbije  nad  Kosovom  i  Metohijom  separatističkim vlastima  od  režima  se  narodu  pokušava  prikazati  kao  pobeda  u „teškim okolnostima“,  kao  plod  „genijalnosti  velikog  vođe“.

Celokupno pristajanje  na  pregovore  u  Vašingtonu  jeste  štetočinsko  ponašanje suprotno  Ustavu  R. Srbije  i  volji  srpskog  naroda.

Problem Srbije  u  ovom  vremenu  jeste  što  opozicija  nije  dovoljno  dobro  organizovana i  jedinstvena  da  artikuliše  raspoloženje  i  interese  naroda.

U svakoj  evropskoj  državi,  nakon  ovakvog  delovanja  i  ponašanja,  došlo  bi  do masovne  reakcije  naroda  i  traženja  odgovornosti  cele  Delegacije  R. Srbije.

Zbog monopola  nad  medijima,  institucija  režima  i  razbijenosti  opozicije  –  vlast  se oseća  slobodnom  i  spremnom  da  se  bahato  ponaša  i  da  nikome  ne  polaže  račune.

Takvo stanje  neće  dugo  trajati,  pa  će  reakcija  naroda  u  budućnosti  biti  artikulisana i masovna,  kada  će  se  vlastima  „ispostaviti  svi  računi“  za  ugrožavanje  nacionalnih interesa  i  pogrešno  vođene  pregovore  o  Kosovu  i  Metohiji.

Kroz Vašingtonske pregovore vlast Srbije je pred slobodnim svetom pokazala jedno lice poniznosti i pristajanja na pregovore, sporazume i rešenja izvan mandata UN.

Pregovaranjem pod okriljem SAD i EU, vlast Srbije se, na štetu srpskog naroda, svrstala na stranu država koje su stvorile i većinski priznale lažnu državu Kosovo. Na taj način su isključene velike sile i druge države koje su bile na strani Srbije i čuvale njenu suverenost i teritorijalni integritet u međunarodnim institucijama, kao što su Rusija, Kina, Indija, Brazil, Španija, Slovačka, Rumunija i mnoge druge države u svetu.

U poslednjih godinu dana u Srbiji se jasno vidi kontinuirano preduzimanje mera protiv Ruske Federacije. To se čini verovatno po nalogu Zapada, kako bi se potiskivao tzv. „ruski uticaj“. To je posebno prepoznatljivo u uređivačkoj politici pojedinih režimskih medija sa nacionalnom frekvencijom.

Besomučna kampanja se vodi na televizijama Pink i Hepi, u informativnim programima i specijalnim emisijama, kroz angažovanje plaćenih kvazianalitičara.

Očigledno je da se razvijanje rusofobije u Srbiji dešava po nalogu vlasti, kroz niz specijalnih operacija:

• Učešće u scenariju „državni udar“ u Crnoj Gori, kroz davanje informacija BIA i izjave Aleksandra Vučića o postojanju priprema za ubijstvo Mila Đukanovića i nasilnu smenu vlasti, na dan izbora 2016. godine;
• Kreiranje afere „ruski špijun“, uz montirane i neuverljive snimke i nesuvisla obrazloženja, kojima se vlast posle toga nije vraćala da informiše građane šta se zaista dogodilo;
• Otvoreno vezivanje za Kinu u toku vanrednog stanja „korone“ iako je Rusija dala i nudila veliku pomoć;
• Optužbe za demonstracije u julu 2020. u Beogradu;
• Podrška EU i zapadu u hibridnoj agresiji Zapada na Belorusiju, i to prema državi koja je oduvek stajala na strani Srbije i u najtežim vremenima;
• Održavanje Vašingtonskih pregovora mimo dogovora sa drugim velikim silama, kao što su Rusija i Kina; i
• Kontinuirana medijska kampanja u elektronskim i štampanim medijima.

Bezobzirnost vlasti u kreiranju antiruskog raspoloženja bila bi daleko veća da se ne boje refleksije takvog ponašanja na javno mnjenje u Srbiji. Zbog toga se, za sada, sve ovo dešava u tišini sa verovatnom namerom da to postepeno eskalira u otvoreno antirusko delovanje vlasti u Srbiji.

Zapad je procenio da ne može uzeti Kosovo i Metohiju dok Srbija ima dobre odnose sa Rusijom i naložio vlasti u Srbiji da postepeno prekida tu saradnju.

Razvijanje rusofobije u Srbiji je deo priprema za konačno rešavanje statusa lažne države Kosovo. Rušeći interese Kine i Rusije u Srbiji i na Balkanu, SAD, NATO pa i EU nastoje da ubiju njihovu volju da se bore za opstanak Kosmeta u sastavu Srbije.

Vašingtonski sporazum je u suštini osnova i platforma za tzv. Obavezujući sporazum između Srbije i lažne države Kosovo.

Naredni sporazum će biti kraći i posvećen tom ključnom pitanju suštinskog priznanja tzv. R . Kosovo.

Po izlaganju i rečniku predsednika SAD Donalda Trampa očigledno je da on na Kosovo gleda kao suverenu državu i ravnopravnu pregovaračku stranu. Zato se može reći da su pojedine laži naše pregovaračke delegacije namenjene za medije i širu javnost u Srbiji da što lakše proguta veleizdaju, koja je na delu.

Vrhunac licemerja je u samohvalisanju Delegacije, od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i u njegovim izjavama „zahvalnosti narodu“ koji je podržao njihov rad i pregovore. Teško je opisati tu sramotu i pokušaj kreiranja lažnih vesti o toku i rezultatima Vašingtonskih pregovora.

Džud Dir, portparol Bele kuće, napisao je na Tviteru da je Tramp objavio da su se Srbija i Kosovo saglasili o ekonomskoj normalizaciji.

«Još jedan istorijski sporazum koji je predsednik (Tramp) postigao da svet učini mirnijim, prosperitetnijim mestom“, napisao je Dir.

Dogovor koji će unaprediti ekonomiju Kosova i Srbije – tako ga je predstavila američka administracija, ali i sam predsednik Tramp.

„To će biti sjajno za ekonomiju obe države. Plus , obe zemlje postaju mnogo otvorenije za Sjedinjene Američke Države, što znači da više ne moramo da brinemo o dve nacije koje su bile u konfliktu. Mislim da imamo fantastične odnose. Ekonomija može ljude približiti i to je ono što se ovde dešava. Moji ljudi su uradili sjajan posao“, rekao je Tramp.

Među prvim tačkama Beograd i Priština se obavezuju da primene do sada dogovoreno pod pokroviteljstvom Amerike: sporazume o drumskom i železničkom saobraćaju gde se u suštini o trošku naroda Srbije finansiraju autoput i železnica za potrebe NATO pakta i lažne države Kosovo.

Delegacija R. Srbije u Vašingtonu po svim parametrima i karakteristikama ličnosti koje su je činile, nije dorasla tom zadatku a nije imala ni formalna ovlašćenja da se potpišu ovakvi sporazumi.

Iskazivanje nekakvog strahopoštovanja, poniznosti, nodgovornosti i bahatosti dovelo je do ovakvog rezultata, koji će tek u budućnosti za sobom povući i veće posledice, sve do tzv. Obavezujućeg sporazuma.

Teško Srbiji šta je dočekala, a posebno Kosovu i Metohiji, koje bezobzirno čupaju iz srca i duše srpskog naroda na očigled sveta. Zato je ovo i sramota za ukupne međunarodne odnose i međunarodno pravo.

Previše rane bole i ubrzo mora doći vreme kada će narod stati na put izdaje, u odbranu svetinja u Srbiji, kroz odbranu Kosova i Metohije u ustavnopravnom poretku R. Srbije, a u skladu sa Rezolucijom SBUN 1244.

Srbiji trebaju ključevi od Prizrena, Dušanovog grada i od svih svetinja na Kosovu i Metohiji. Srbija neće menjati svoje međunarodno priznate granice niti se odreći Kosmeta.

Kosovo i Metohija je svetinja, zato „NE DAMO SVETINJE“, jer tako misli većinski srpski narod u Srbiji, Crnoj Gori i R. Srpskoj.

Vreme je za NARODNE LITIJE u svim srpskim krajevima i sredinama, gde Srbi žive u svetu.

Prof. dr  Mitar  KOVAČ,
Evroazijski  bezbednosni  forum
Izvor: fakti.org.rs