„Gej paradu podržala cela Vlada, a nas trudnice niko od njih“

1
1216

trudnicaIz dana u dan u Srbiji se povećava broj organizacija koje se navodno bore za nečija prava, međutim još pri prvim nastancima takvih organizacija bilo je jasno da će kako se broj pomenutih bude povećavao, prava onih za koje se oni „bore“ biti sve manje. Primera za ovu tvrdnju je mnogo, maltene svaki zaista ugroženi pojedinac ili grupa, od udruženja koja postoje radi njega nisu reagovala, sem ukoliko u tome ne vide neku korist. Takav slučaj je bio sa Sunčicom Aleksić.

Sunčica je pre tri godine preko programa „Prva šansa“ dobila posao van struke. Naime, umesto da radi kao saobraćajni tehničar na koje mesto je po ugovoru NSZ primljena, ona je sa 120 svojih sugrađana zaposlena u fabriku crepa „na stručno osposobljavanje“ fizičkih poslova. S obzirom da joj je posao bio preko potreban, ali i činjenicu da jednom odbijena „prva šansa“ osobe automatski skida sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje i ne pruža drugu adekvatniju, Sunčica je prihvatila posao.

Program „prve šanse“ obuhvatao je 12. meseci pripravničkog rada, gde joj zaradu isplaćuje država, po ugovoru poslodavac bi trebalo da zadrži radnika još godinu dana.

„Radili smo u tri smene,niko nije proveravao kako se mi to obučavamo,niko nije vodio dnevnik sa ocenama,nikad nas niko nije obišao iz NZS sve dok se nismo inspekciji obratili da nam se ne plaća noćni rad.Nedugo zatim dobijam unapređenje u poslovođu smene .Neko vreme radim sa starijim poslovođom da bi zatim preuzela celu smenu na sebe.Od tada sam pripravnik samo na papiru jer sam SAMA vodila smenu,proizvodnju sa svojih 20 ljudi.Sama sam donosila odluke,raspoređivala ljude,organizovala proizvodnju…Sve što je radio i poslovođa iz druge smene a koji je bio stalan radnik.Sve to je bilo za istu platu,onu po ugovoru kao pripravnik na stručnom usavršavanju“, počinje Sunčica svoju priču.ун

„Pri kraju prvih 12 meseci ugovora odlazim na trudničko jer moja doktorica smatra da uslovi u pogonu grube keramike nisu za trudnicu.U pogonu su temperature od 4 do preko 50 stepeni zavisno od radnog mesta a ja kao poslovođa sam morala svuda da budem pa i da ulazim u sušare u kojima se suši crep,gde su temperature i vlažnost velike takođe kao trudnica nisam smela zakonski da radim u tri smene.Jedva sam namolila doktoricu da mi bolovanje otvori tek za dve nedelje jer je firma bila u nekim problemima.Nismo smeli da šaljemo ljude na godišnje odmore,mašine nisu stajale za vreme pauze nego se samo žurilo da se što više robe proizvede te sam zbog toga rekla direktorici da treba da mi nađu zamenu za dve nedelje.Otišla sam na trudničko bez ikakve zamerke na moj rad.Kada mi je bio pri kraju ugovor otišla sam u firmu da overim knjižicu i tada mi direktorica kaže da mi možda neće produžiti ugovor na još 12 meseci ali me je uveravala da će pohvaliti moju smenu gazdi.“

Da Vas podsetimo:  Korona virus najviše pogodio sektor turizma: otkazana sva putovanja do 15. maja, građani dobijaju vaučere

I pored truda i predanosti radu, Sunčicu je nakon nekoliko dana sačekalo neprijatno iznenađenje – pozvali su je sa posla da potpiše otkaz!

NSZ takođe u službi diskriminacije

Sem Sunčice još dve žene su takođe dobile otkaze, obrazloženje koje im je dato bilo je – zbog trudnoće. Kada pojedinac pokazuje diskriminaciju manje je strašno nego kada to radi u koreolaciji sa državom. Iako je javnost bila dobro obaveštena o njenom slučaju, malo ko je reagovao na izjave službenica NSZ koje su otvoreno podržale poslodavca i time doprinele razvoju ovakvog vida diskriminacije.

„Odlazim u firmu i tamo zatičem još dve žene za koje se posle ispostavlja da su isto trudnice.Od nas 120 koliko su primili ugovore nisu produžili sa nekoliko ljudi a objašnjenje su dali u izjavi NSZU toj izjavi jasno piše da me menjaju samo zato što sam na trudničkom bolovanju.Posle odlazim u filijalu nacionalne službe za zapošljavanje i iznosim im moj slučaj a one mi kažu pa šta da očekujem pa firmi trebaju radnici a ne trudnice.“

трудноћа

Ipak ni tu nije kraj pokvarenosti državnih organa, pa je i pored pisanog priznanja sudija Zorica Laušev odlučila da ne postoje elementi diskriminacije, a svi ostali kasnije samo prepisivali presude, koje nisu bile u korist žrtve.

„Sindikat me je pozvao i rekao da nudi advokata meni i još dvema ženama koje su samo zbog trudnoće ostale bez posla.Našli smo se svi kod advokata i podneli tužbu.Ja sam dobila sudiju Zoricu Laušev a ostale dve žene drugu sudinicu.NJih dve su dobile prvostepenu presudu u svoju korist a ja sam IZGUBILA.Iako smo predali sudu dokaz-priznanje poslodavca sa sve pečatom da me menjaju samo zbog trudnoće.Nažalost moja sudija ne smatra da je to diskriminacija i tako sam uložila žalbu da bih stigla do apelacionog suda u Novom Sadu.Uporedo sa mojom žalbom i firma se žalila na one dve žene.Apelacioni sud NIJE UOPŠTE RAZMATRAO PRIZNANJE poslodavca da me menja samo zbog trudnoće i tako samo potvrdio odluku osnovnog suda.Zatim sam uložila žalbu vrhovnom kasacionom sudu koji je isto tako prepisao presudu.I tu se završava svako moje pravo da tužim firmu,dobila sam obaveštenje da će doći izvršitelji da naplate sudske troškove.“

Da Vas podsetimo:  Aniki je potrebno dva miliona evra za lek

пре

Osećam se da me je moja država kaznila zato što sam bila trudna !

Isti slučaj – različite odluke!

Da apsurd celog slučaja bude veći, povernica za ravnopravnost je takođe podnela tužbu protiv poslodavca Sunčice Aleksić po istom postupku i u ovom slučaju sud je odlučio da je osumnjičeni kriv za diskriminaciju! A da li je krivica simbolična, sobzirom na visinu kazne koja je manja nego saobraćajni prekršaj, prosudite sami.

пов-1

пов 2

„Ne mogu da verujem,ja izgubim na TRI suda a ovi ga na prekršajnom kazne,neka bar će država napuniti budžet.Gledam dalje presudu kao ono kazna u iznosu od 10.000 dinara. Mislim da nisu možda zaboravili nulu, zovem proveravam jeste tako je od mogućih stotina hiljada dinara oni su ih kaznili sa deset hiljada jer su otpustili mene u petom mesecu trudnoće.Još sudija navodi kao olakšavajuću okolnost što im je to prvi put a imala je saznanja da su još dve trudnice otpuštene.I tako u radnom sporu nema diskriminacije a u prekršajnom ima.Očekivala sam da će poverenica reagovati,oglasiti se na tako blagu kaznu ali ništa. Pokrajinski ombudsman je doneo mišljenje da je učinjena diskriminacija,čak su napisali da nacionalna služba ne sme da podržava ovakvu diskriminaciju ali ja od toga nemam ništa.“

Paradu ponosa je podržala cela Vlada, a nas trudnice niko od njih

I pored toga što su im usta puna „bele kuge“ i tobožnje brige za pad nataliteta, pa zatim brojna obećanja i još mnoštvo organizacija koje osnivaju i pomoću kojih prazne budžet, a koje će se navodno brinuti o trudnicama i nalaziti rešenja za podsticaj rađanja, ova vlast radi sve suprotno.

Sunčica se povodom svog slučaja obraćala svima, od poslanika do predsednika, neki su odgovarali da to nije u njihovoj nadležnosti, neki se čak nisu udostojili ni da odgovore. Čija je nadležnost jedna buduća majka i njeno dete, niko ne zna, sem u slučaju kada im ta majka i to dete trebaju radi političkih poena, tada je nadležnost svakog funkcionera vrlo široka.

Da Vas podsetimo:  Srpski evroatlantisti u službi naprednjačke propagande

пред

„Pokrajinski ombudsman je doneo mišljenje da je učinjena diskriminacija, čak su napisali da nacionalna služba ne sme da podržava ovakvu diskriminaciju, ali ja od toga nemam ništa. Predsednik Tomislav Nikolić mi je odgovorio da sudstvo nije u njegovoj nadležnosti iako nisam tražila da se neko meša u rad suda nego da istupi u javnost i osudi otkaze za tri trudnice! Stefanović je znao odmah da se pojavi na tv i da reaguje kada je otpuštena trudnica iz Kotona, a za nas iz Kikinde niko ništa!“

Ipak i pored svega što je prošla i što je tek čeka, jer ova hrabra žena ne odustaje, Sunčica navodi da se ne kaje i da može da se vrati opet bi sve isto ponovila. Iako čeka izvršitelje da joj zaplene imovinu na osnovu sudskih troškova, ona kaže da to nije uradila samo zbog sebe:

„E zbog svih ljudi koji su mi pružili podršku a prvenstveno zbog svoje dece neću stati i neću ćutati.Uvek ću moći da ih pogledam u oči i kažem da nisam pognula glavu i ćutala nego sam se borila za njihovo bolje sutra i izborila!
Zakon je donet, a ovi izvršitelji i moj sud…ne kajem se, uprkos svemu kroz šta prolazimo moja porodica i ja, da mogu da vratim vreme ništa ne bih promenila.“

Na kraju Sunčica se pita: Pitam se samo da sam se izjasnila da sam neke druge nacionalnosti kako bih onda prošla? Mislim da onda ni otkaz ne bih dobila?!

Vesna Veizović / Vaseljenska TV

1 KOMENTAR

  1. uzas stidite se prvo vi majke zene a onda i ostali trudnice su nezasticene i to je neverovatno da ovakvi idemo u evropu gde je zakon o roditeljstvu i zastiti majki i dece.sramota nemoze biti veca za ovakav sramni cin.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime